Hidroterapija

Voda kao lek

Danas popularni wellness je, u stvari, holistički sistem za celokupno zdravlje koji je razvio bavarski sveštenik Sebastian Kneipp još u devetnaestom veku. Hidroterapija je jedan od osnovnih elemenata.

Nastanak hidroterapije usko je vezan za životni put njenog idejnog tvorca. Sebastian Kneipp rođen je u siromašnoj bavarskoj porodici 1821. godine. Krenuo je put porodične tkačke tradicije, ali je žudeo da postane sveštenik. Upravo su mu crkveni ljudi, puni razumevanja za njegove želje, pomogli da se upiše u visoku školu iako je već bio prestar za to. Međutim, posle pet godina intenzivnog učenja, Kneipp je oboleo od teške tuberkuloze pluća. U to doba ta bolest obično je bila fatalna, ali Kneipp je naišao na staru knjigu o hidroterapiji koja ga je inspirisala da u zimu 1849. godine nekoliko puta nedeljno uroni u ledeni Dunav.

Kako god čudno zvučalo, ispostavilo se da su ta kratka izlaganja hladnoj vodi ojačala njegov imunološki sistem jer je tuberkuloza nestala i on se vratio svojim teološkim studijama u Minhenu. Tamo je ubedio kolege studente da se priključe njegovim hidroterapeutskim eksperimentima. 

Kneipp se zaredio 1852. Tada je počeo da nudi pomoć u obliku hidroterapije nekim svojim siromašnijim sugrađanima. Proširio je svoj pristup herbalizmom, vežbama i ishranom, a malo smanjio svoj prvobitni entuzijazam za šokiranjem tela ledenom vodom. Njegova reputacija rasla je uporedo s brojem pacijenata koje je svojom terapijom bukvalno digao iz samrtne postelje. Često je bio pozivan da obavi obred poslednjeg pomazanja, a on bi, umesto toga, povratio zdravlje bolesniku.

Godine 1855. postao je sveštenik u Bad Worishofenu, seocetu u podnožju bavarskih Alpa koje se nedugo potom razvilo u međunarodno poznato mesto isceljenja. Opisao je svoja učenja u dve popularne knjige: Moj vodeni lek (1886) i Ovako treba da živite (1889). 

Nakon što se upoznao sa blagotvornim delovanjem vode, eksperimentiše sa hladnim i toplim  kupkama i razvija svoje originalno učenje iz kojeg je vremenom nastao sistem terapija koji obuhvata celokupan pogled na život. To zovemo holistički ili sveobuhvatni pristup. Za prevenciju bolesti i očuvanje zdravlja neophodno više prirodnih faktora, te se njegov sistem lečenja sastoji od pet vrsta terapije: hidroterapije, terapije lekovitim biljem, terapije kretanjem i vežbama, terapije zdravom hranom i terapije održavanjem zdravlja (terapije reda), koja povezuje, objedinjuje i podržava sve prethodne terapije. Kombinacija tih prirodnih metoda deluje preventivno i garancija je fizičkog i psihičkog zdravlja.

Ipak, Kneipp je najpoznatiji po hidroterapiji. Njegova saznanja o lekovitosti vode bila su revolucionarna, a metode lečenja vodom priznate su, te se i danas koriste u kombinaciji s metodama zvanične medicine. Hidroterapija  uključuje upotrebu vode u rasponu od hladne do vruće, za stimulisanje živaca, vena, unutrašnjih organa. Razvio je čitav sistem upotrebe vode koji uključuje: polivanje vodom različitih temperatura, pranje, kupke pojedinih delova tela i celog tela, stavljanje obloga i zavoja na delove tela, krioterapiju ili lečenje hladnoćom, hodanje u vodi, trčanje po mokroj travi ili po snegu, saunu. Precizirao je koji se tretman vodom i na koji način primenjuje za određene smetnje i bolesti, kao i u kojim se slučajevima ne sme primenjivati.  Tako, na primer, hladno polivanje kolena blagotvorno utiče na pospešivanje cirkulacije, regulisanje krvnog pritiska i kod poremećaja spavanja. Hladni oblog za listove nogu snižava povišenu temperaturu, smiruje upale vena i nervnu razdražljivost. Hodanje u vodi, prema preciznim uputstvima, pokazalo se kao najbolja prevencija infekcija, a osim toga pospešuje cirkulacij i umiruje.

Terapija lekovitim biljem kombinuje se sa hidroterapijom, što pospešuje pozitivno delovanje vode. U svojim eksperimentima, saznao je koje lekovite biljke otklanjanju pojedine smetnje i ostavio precizna uputstva za njihovu upotrebu. Lekovito bilje dodaje se kupkama ili se piju čajevi, sokovi i drugi preparati koji deluju preventivno ili leče od pojedinih bolesti.

Terapija vežbom i kretanjem  uključuje hodanje, planinarenje, gimnastiku, različite vežbe, biciklizam, bavljenje različitim sportovima. Nema kompletnog zdravlja bez telesne aktivnosti, a njegovo učenje još je aktuelnije danas, u savremenom društvu, u kojem je zbog nezdrave životne okoline i tempa života, kretanje i vežbanje još neophodnije za zdravlje. Rekreativno bavljenje sportom postalo je neizostavni deo života savremenog čoveka.

Zdrava hrana preduslov je za zdrav organizam. Nutritivna terapija podrazumeva  unos niskokaloričnih vlaknastih namirnica. Kneipp je preporučivao što više povrća i voća i celovitog zrnevlja u ishranii. Koliko je bio revolucionaran u svojim pogledima na život i zdravlje, vidi se i po tome što savremene nutritivne  teorije zagovaraju iste principe zdrave ishrane. Svakom oboljenju prilagođena je specifična ishrana.

Sve navedene terapije povezuje terapija održavanja zdravlja i reda, koja podrazumeva život u skladu s  prirodnim bioritmom. Sebastian Kneipp preteča je današnje psihosomatske medicine. On je uvideo vezu između organskih bolesti i psihičkih i socijalnih problema. Preveliko opterećenje, ali isto tako i premalo opterećenje, neminovno dovodi do narušavanja ravnoteže i posledično do psihofizičkih teškoća. Na zdravlje naročito nepovoljno utiču privatni i poslovni konflikti koji su, posebno u današnje vreme, uzročnici stresa. Za održavanje zdravlja nužno je da pojedinac zna svoje granice i ne forsira njihovo  prekoračenje. Samo uravnotežena smena faza rada i odmaranja garantuje dobro zdravlje, isticao je Kneipp. 

Danas u mnogim zemljama, naročito u Evropi, postoje Kneippova udruženja i lečilišta.  U wellness centrima i banjama primenjuju se razne Kneippove metode lečenja.  Delotvornost njegovih metoda zdravog života dokazana je bezbroj puta a njegov petodelni terapijski sistem kao stvoren je za današnje vreme.

izvor: www.lovesensa.rs 

pise: Danica Adzic 

Aromaterapija i masaza

Terapija eteričnim uljima biljaka je jedna od najpopularnijih oblasti prirodne medicine. Iako poznata od davnina, tek sredinom 20.veka je počelo naučno istraživanje sastava i dejstva eteričnih ulja. Posebno je bitno njihovo baktericidno i antivirusno dejstvo u suzbijanju infekcija otpornih na metode konvencionalne medicine. Neka eterična ulja stimulišu obnavljanje i rast zdravih ćelija, a takođe regulišu fizičku, emocionalnu i psihičku ravnotežu čoveka. Podstiču regeneraciju kompletnog našeg biosistema i jačaju imunitet, osvežavaju umorni organizam, smiruju prenadražene nerve i poboljšavaju raspoloženje.

Aromaterapija je bliska masaži i lečenju dodirom, jer ulja pomažu i pojačavaju delovanje ovih metoda isceljivanja i uspostavljanja energetske ravnoteže u čoveku. Eterična ulja vrlo brzo preko kože prodiru u krvotok, koji lekovite čestice raznosi po celom organizmu i donose mu blagotvorni uticaj. Nijedno ulje ne deluje samo na jednu oblast, jedan organ ili problem i tip tegoba, već je njihovo dejstvo često višestruko i svestrano. Njihova osnovna funkcija je antiseptična, a takođe i nervno-psihološka, bez loših nuspojava, jer ulja uništavaju štetne klice, ali ne oštećuju tkiva organa i nervne ćelije.

Opšte osobine ulja su: intenzivan i specifičan miris, isparljivost, boja, rastvorljivost u alkoholu, nemastnost. Takođe imaju specifičan ukus, ljutinu, gorčinu ili slatkost. Dejstvo im je trenutno ili brzo, od 20 do 70 minuta se već mogu naći u mokraći i tkivima. Ona su vrlo prodorna i delotvorna, jer su esencije biljaka od kojih se dobijaju destilacijom ili ekstrakcijom. Metoda dobijanja esencija destilacijom delova biljaka pod dejstvom vodene pare se najčešće koristi jer je najjednostavnija. Uz ovu, koristi se i metoda ceđenja citrusnih esencija iz kore limuna, pomorandže, mandarine i bergamota.

Upotreba :Aromatične esencije se mogu inkorporirati u biljno ulje za masažu ili  u alkoholni preparat, a takođe razređene prvo u alkoholu pa u vodi kod inhalacije, kupki, oblogama ili raspršivačima za prostor. Veoma je važno voditi računa o doziranju, tako da je bolje staviti manje, nego više esencijalnih ulja u mešavine. Nekada prekomerna doza može biti opasna, kao u slučaju žalfije i ruzmarina koji mogu izazvati epilepsiju kod osetljivih ljudi. Majoran može imati narkotički efekat, a nana može izazvati vrtoglavicu. Za jednu upotrebu za jednu osobu dovoljno je 10-15 kapi jedne esencije ili mešavine nekoliko esencija, razređenih u nosećem ulju za masažu ili u alkoholu i vodi za inhalaciju, obloge i sl.

Cuvanje: Ulja se čuvaju u tamnim bočicama, jer ih svetlost kvari. Takođe je bitno da boce budu dobro zatvorene, da esencije ne bi vetrile. Bolje kupujte manje količine, jer se eterična ulja ne troše mnogo, a ne ostaju dugo sveža ako se ne čuvaju kako treba. Citrusna se mogu čuvati u frižideru, jer na toplom brzo isparavaju.

Eterična ulja nisu masna, ne rastvaraju se u vodi, ali zato se dobro rastvaraju u alkoholu, a još bolje se mešaju sa biljnim uljima i voskom. Bolje je kupovati proverena i skuplja ulja, ali čista i kvalitetna, od poznatih proizvođača.

Nerazređena eterična ulja se ne smeju nanositi direktno na kožu, već razblažena u nosećem ulju ili alkoholu i vodi. Izuzetak je lavandino ulje, naročito blagotvorno kod opekotina. Kao noseća ulja najčešće se koriste hladno ceđena: maslinovo za normalnu i suvu kožu i suncokretovo za masnu kožu. Takođe su dobra ulja dobijena ceđenjem: pšeničnih klica, kukuruznih klica, sojino i susamovo svetlo ulje, avokadovo, jojobino i bademovo. Noćurkovo je dosta skupo, ali blagotvorno za kožu, kao i ulja od semenki grožđa, lorbera i breskve. Ova mogu da se dodaju u manjim količinama.

Željenu mešavinu ćemo najlakše pripremiti ako uzmemo bočicu, sipamo 20 ml nosećeg ulja ili mešavine više nabrojanih vrsta osnovnog ulja,  pa zatim nakapamo 10 do 15 kapi aromatičnih esencija. Preporučena doza za lice je 1-3%, a za telo 2-5% u osnovnom ulju, što znači da na 100 ml osnovnog ulja dolazi 2-5 ml esencije. Nemojte mešati više od pet esencija, jer će se izgubiti njihovo sinergističko dejstvo. Najbolja kombinacija je dva do tri esencijalna ulja, različite isparljivosti, na primer: limun, lavanda i kleka za stimulaciju raspoloženja i rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Ili bosiljak, kleka i sandal za smirenje. Možete za svakog klijenta praviti različite mešavine i kada napravite veću količinu, stavite etiketu, pa ako se nekom naročito dopadne jedna kombinacija, nemojte je menjati, već opet upotrebite. Nekad će za iste tegobe raznim osobama prijati različite kombinacije mirisa, tako da dobro vodite računa i o terapeutskom dejstvu ulja na psihu.

Masaža je najvažniji postupak u aromaterapiji i najdelotvorniji, jer tokom masaže ulja najpotpunije prodiru u tkiva i organe putem krvotoka i limfe. Kontakt eteričnog ulja i nerava u koži izaziva trenutnu reakciju nervnog sistema.

Aromatične komprese (obloge) mogu ublažiti problem sa kožom, bolove u mišićima i zglobovima. Eterično ulje (5–10 kapi ) prvo razredite u kašičici alkohola, pa dodajte u 100 ml vode. U mešavinu umočite gazu ili peškir i stavite na kožu. Prekrijte suvim peškirom i držite ½ časa do sat. Obloge za reumatske bolove, bolove u mišićima, bolne menstruacije, upalu bešike, treba da budu tople, dok za sveža uganuća, opekotine, otoke i glavobolju primenjujte hladne obloge.

Kada je potrebno brzo olakšanje tegoba disajnih organa, stresova ili glavobolje kapnite nekoliko kapi eteričnog ulja na maramicu i nekoliko puta duboko udahnite.

Za inhalaciju: u šerpicu vrelog čaja od kamilice ili nane sipajte nekoliko kapi odgovarajućeg eteričnog ulja, najbolje nane ili eukaliptusa, bergamota ili bosiljka ako su  prehlade u pitanju. Isparenja udišite desetak minuta, dok se nosni kanali ne otpuše i počnete lakše da dišete.

Pise: Srđana Kalajdžić
Izvor: www.narodnamedicina.com

Ne ignorisite bol u ledjima!

Autor: Marija Ivanov

Oboljenje koje najčešće zahvata donji, lumbalni deo kičme može da izazove velike probleme, zato je važno na vreme prepoznati simptome i podvrgnuti se terapijskom lečenju.

Osetili ste oštar bol u donjem delu leđa, odmah iznad zadnjice, i u početku ga niste shvatali ozbiljno jer ste mislili da ste samo predugo sedeli ili nezgodno spavali. Međutim, bol je ubrzo počeo da se pojačava, a posebno je jak kad se nakašljete ili kinete. Tada zna da potraje i duže. Da stvar bude gora, često se dešava da se širi i duž noge, a ponekad vam se čini da su vam i stopala toliko teška da ne možete da napravite ni nekoliko koraka.

Iako ovi simptomi na početku ne deluju alarmantno, ipak se obavezno javite lekaru, jer su navedene tegobe karakteristične za bolest kičme diskus herniju.

Dr Olga Nikolić, specijalista fizikalne i rehabilitacione medicine na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, objasnila je da se kičmeni stub, koji čoveku omogućava uspravni hod, sastoji od 33 do 35 pršljenova, a da se između svaka dva (osim u trtičnom delu), nalazi svojevrsni amortizer ili međupršljenski diskus.

- Oboljenje pod nazivom diskus hernija podrazumeva pomeranje tih diskusa smeštenih između pršljenskog prostora, i to najčešće u slabinskom, a ređe i u vratnom delu kičme. To se dešava usled degenerativnih promena i nakon trauma, pri čemu želatinozno jezgro međupršljenskog diska izlazi u međupršljenske otvore i tu vrši pritisak na korene kičmenih živaca. Ponekad se izliva i centralno u spinalni kanal i prostor u kom se nalazi kičmena moždina, pa pritiska direktno nju. Tada se javljaju simptomi kao što su jak bol u leđima koji se spušta niz nogu, a često dolazi i do smanjenja osetljivosti, kao i utrnulosti u zahvaćenom području - istakla je dr Nikolić i posebno naglasila da kad diskus uđe u kičmeni kanal i pritisne čitav snop nervnih korenova, tada mogu da nastanu izuzetno izraženi simptomi, poput jakih bolova i slabosti oba stopala, poremećaja mokrenja i pražnjenja debelog creva, kao i poremećaj potencije kod muškaraca.

Prema njenim rečima, simptome ove bolesti često oseća veliki broj radno sposobnih ljudi u četvrtoj i petoj deceniji života.

- Naročito rizične grupe za obolevanje od diskus hernije jesu izrazito vitki i visoki ljudi, ali i gojazne osobe, kao i oni s deformitetima kičmenog stuba, koji remete njegovu stabilnost. Takođe, ona može da zadesi i ljude koji su primorani da u toku rada dugo sede, a isto tako i one koji su imali povrede u saobraćaju i osobe koje se bave borilačkim sportovima i ubrajaju se u rizične grupe za povrede kičmenog stuba - objasnila je naša sagovornica.

Postoji način: Jačanjem mišića trbušnog zida bolest se uspešno sprečava

Ovako ne treba: Nepravilno i dugotrajno sedenje izaziva tegobe

 Simptomi

* jak bol u leđima

* bol koji se spušta niz nogu

* smanjena osetljivost u zahvaćenom području

* utrnulost obolelog dela

* bolovi i slabost u oba stopala

* poremećaj mokrenja i pražnjenja debelog creva

* poremećaj potencije kod muškaraca

Prevencija

* pravilno držanje tela pri sedenju, stajanju, podizanju tereta i svakodnevnim aktivnostima

* održavanje optimalne težine

* izbegavanje dugotrajnog prinudnog položaja kičme (savijeni položaj)

* vežbe u cilju jačanja leđnih i trbušnih mišića

* izbegavanje ekstremnih borilačkih sportova nakon 30.

Diskusi - elastični nosači našeg tela

Kičmeni diskus je specifične građe. On se sastoji iz unutrašnjeg, mekanog dela i spoljašnjeg, takozvanog fibroznog prstena. Diskus ima svoj veliki unutrašnji pritisak sposoban da se suprotstavi pritiscima okoline, zato se diskusi često nazivaju elastičnim nosačima tela.

Međutim, diskusi već oko osme godine gube krvne sudove pa se hrane iz okoline difuzijom. Zbog toga brzo stare, nastaju biohemijske promene najpre u mekanom, a zatim i u fibroznom, spoljašnjem delu prstena. Diskus gubi visok sadržaj vode, menjaju se njegova mehanička svojstva, a polako se smanjuje i njegova elastičnost.

Javlja se u četiri faze

1 Protruzija - u ovoj fazi opna diskusa je blago istegnuta i dolazi do manjeg ispupčenja. Čak i kad se s diska otkloni pritisak, ispupčenje se ne povlači

2 Prolaps - dolazi do pucanja većine vlakana opne diskusa, tako da se unutrašnji materijal jedva drži. Ispupčenje je mnogo veće nego kod protruzije

3 Ekstruzija - kod ove faze unutrašnji deo - jedro diskusa potpuno je probilo vlakna prstenastog dela i sada je materijal izašao van diska, ali se još uvek drži za disk

4 Sekvestracija - najteža faza bolesti,u kojoj dolazi do nepovratnog odvajanja materijala od diska

 Operativno lečenje diskus hernije jedino ako su terapije neuspešne!

Dr Olga Nikolić, fizijatar, objasnila je da lečenje diskus hernije započinje terapijski, što podrazumeva primenu lekova za opuštanje mišićnog grča, a zatim se primenjuje kompleks vitamina B i pacijentu preporučuje relativno mirovanje do smanjenja bola.

- Nakon tih metoda sledi fizikalna terapija magnetom i laserom ili elektroterapija i mehanoterapija. U upornim slučajevima primenjuje se blokada prisutnog nervnog korena ili ubacivanje odgovarajućih lekova u kičmeni kanal, što je poznato pod nazivom epiduralna blokada. Ovaj način lečenja uspešan je u čak 90 odsto slučajeva. Hirurškom lečenju pristupa se samo onda kad se terapijsko lečenje pokaže neuspešnim - istakla je dr Nikolić i dodala da savremene operativne metode koje se primenjuju za lečenje diskus hernije čine taj zahvat rutinskom, posebno kad je reč o lumbalnoj diskus herniji.

Izvor: www.kurir-info.rs