Poreklo Karmina (ruza za usne)

POREKLO KARMINA (RUZA ZA USNE)

Karmin ili ruž za usne je kozmetički proizvod koji se nanosi na usne. Kao i većinu šminke, koriste ga obično žene. Dekorativna kozmetika, tj. šminka, prvenstveno služi da istakne najlepše i prikrije ili ublaži nedostatke na licu. Na tržištu danas imamo mnogo proizvođača šminke.

Karmin ili ruž dolazi od francuske riječi rouge, što znači crveno. Do druge polovne XX veka karmin je bio isključivo u nijansama crvene. Poznato je da su žene u drevnoj Civilizaciji Doline Inda koristile svojevrsni ruž za usne dobiven od usitnjenog poludragog kamenja, a stare Egipćanke su ga vadile iz posebne vrste algi i mešale boju s jodom i bromom. Kleopatra je svoj karmin pravila od drobljenih mravi i buba, koji su bogati prirodnim crvenilom, a za sjaj je dodavala blještavu tvar iz ribljih ljuski.

Tokom zlatne ere islamske civilizacije andaluzijski kozmetičar Abu al Kasim (Abu al-Qasim al-Zahraw) izumeo je kruti karmin koji je bio parfimiran i oblikovan u posebnim kalupima. U srednjovjekovnoj Evropi karmin je bio zabranjen od strane Crkve jer se mislilo da je "otelotvorenje Sotone" i "kozmetika za prostitutke". Karmin je počeo sticati popularnost u Engleskoj u XVI veku zahvaljujući kraljici Elizabeti I, koja je uvela stil belih lica sa izrazito crvenim usnama koje su u to vreme bile obojene mešavinom pčelinjeg voska i crvenila dobivenog iz biljaka. Prvi karmin u tubi proizveden je 1870. i nosio je naziv Prvi karmin u tubi proizveo je Guerlain 1870. godine i, premda već odavno zaboravljen, nosio je naziv Ne m'oubliez pas' (u prevodu Ne zaboravi me). Godine 1952. karmin je prvi put bio reklamiran u novinama u kampanji pod nazivom "Fire & Ice". 

Danas se cesto holivudski karmin NYX poredi sa prirodnim i istorijskim potrebama za bojom zenskih usana  koji zadovoljava i savremene trendove.

Sta je zapravo nehirurska lipoliza?

Sta je zapravo nehirurska lipoliza?

Nehirurška lipoliza predstavlja jednu od najefikasnijih savremenih metoda koje se koriste u borbi protih gojaznosti i celulita, a o njenoj efikasnosti dovoljno govori i to što je popularno nazivaju liposukcijom bez igle. Prilikom tretmana masti se odstranjuju selektivno i ciljano, a u razbijanju celulita pokazuje daleko trajnije rezultate. Nehirurska lipoliza koristi savremene aparate koji svojim elektrostimulativnim dejstvom ucvrscuju misicno tkivo ispod masnog tkiva, tako da dolazi do izuzetnog jacanja misica i razlazu masne celije, ultrazvucni aparat podstice brzi i dublji prodor prirodnih biljnih ekstrata (obicno eukaliptus) koji razlazu masne celije i ubrzavaju metabolizam do deset puta na mestu intervencije. Pre i posle savremenih aparata, koristi se kratka masaza tretiranih mesta. 

Sama nehiruske lipolize  je 

- Neinvazivna i bezbolna – nema skalpela ni igala, nema otoka, ožiljaka ili modrica, nema bola niti opasnosti od infekcije, nema bolovanja.Izuzetno  efikasna – rezultati su vidljivi i neposredno merljivi. Optimalni rezultat se postiže najčešće nakon 6-10 tretmana koji se rade jednom nedeljno, a pozitivne promene nastaju već od prvog tretmana. 

- Efektna  –  po značajnoj redukciji lokalizovanih masnih naslaga sa željenih regija i pojavi mladalačkog izgleda regenerisane i zategnute kože.

- Bezbedna – naučno je zasnovana, klinički testirana i sprovodi se protokolisanim tretmanima. 

- Prijatna – pruža osećaj opuštajuće tople masaže.

- Primena krajnje jednostavna - odmah nakon tretmana klijenti se vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima.

Ovi tretmani su namenjeni kako ženama tako i muškarcima, zavisno od estetskih potreba. Preporučuje se tretiranje lokalizovanih masnih naslaga na specifičnim regijama tela: stomak, kukovi, zadnjica, noge (butine, listovi, kolena), leđa, ruke (unutrašnje strane nadlaktica, nadlanice) i vrat (podbradak).

Tretman nema neželjenih propratnih pojava. Mogu ga koristiti osobe svih starosnih dobi. 

Jedan tretman lipolize traje oko 30 minuta. Preporučuje se 6 -10 tretmana a smanjena u obimu su vidljiva odmah. Akademija za estetiku i kozmetologiju Purity, do sada je izvrsila preko 15.000 nehirurskih lipoliza svojim klijentima i klijentkinjama. 

Kako izgledaju studije estetike i kozmetologije

Pogledajte kako izgledaju studije estetike i kozmetologije na Akademiji  u kratkom videu koji smo pripremili za vas:

Nega suve koze lica

                                                                Nega suve kože

Pise: Tanja Milic

Možete li da zamislite da nosite odelo iz jednog dela napravljeno od čvrstog kožnog mateijala koji je otporan na pljusak, otporan na vetar, jak, a ipak rastegljiv i, što je neverovatno, obnavlja se sam od sebe? E pa, nosite ga svakog dana - to je vaša koža.

Koža je naš najveći organ. Kada bi se položila na ravnu površinu, koža odraslog čoveka bi imala površinu od skoro 2 kvadratna metra, skoro kao čaršav za jednu osobu. Bila bi teška 3 kg, a to je otprilike , dvadeseti deo ukupne težine tela.

Debljina kože varira od 0,5 mm do preko 5 mm. Tanja je na mestima na kojima ne dolazi do trenja ili pritiska, kao što je unutrašnjost podlaktice, a deblja je na površinama koje su izloženije, kao što su tabani. Koža se oko telesnih otvora transformiše u sluzokožu.Pod mikroskopom se može videti da se koža kičmenjaka sastoji iz dva dela:

     - Spoljašnji deo čini pokožica (epidermis);

     - Unutrašnji je krzno (dermis). Ova dva dela razlikuju se po građi, funkciji i poreklu.

Uloga kože

 Koža predstavlja omotač tela koji je u neposrednom dodiru sa spoljašnjom sredinom. Kod beskičmenjaka i nižih hordata (plaštaši, amfioksus) koža je jednoslojna, dok je kod kičmanjaka izgrađena od više slojeva. Osnovne uloge kože su:

     -zaštitna – štiti telo od mehaničkih povreda, patogenih organizama (koža je nepropustljiva za viruse i bakterije kad je neoštećena), od štetnih UV Sunčevih zraka. Kožda dakle predstavlja prvu liniju odbrane organizma od bakterija, virusa i drugih mikroorganizama.

     -održavanje stalnog sastava unutrašnje telesne sredine (homeostaza) tako što kod kopnenih sprečava gubitak vode i soli, a kod vodenih kičmenjaka preveliki ulazak vode u telo;

     -učestvuje u razmeni materija – razmena gasova, što je od posebnog značaja za disanje vodenih organizama;

     -učestvuje u procesima ekskrecije (izlučivanja) koji se vrše kožnim žlezdama;

     -primanje spoljašnjih nadražaja pomoću brojnih čulnih organa koji su u njoj smešteni. U njoj se nalaze receptori za toploto i hladno, dodir, pritisak i bol.

     - učestvuje u termoregulaciji kod homeotermnih organizama (to su organizmi koji imaju stalnu telesnu temperaturu i pripadaju im ptice i sisari) tako što reguliše odavanje toplote iz tela (znojenje).

 Boja kože

Boja kože zavisi od tri faktora:

     - žućkaste nijanse ćelija epidermisa;

     - prozračnosti ćelija epidermisa, usled čega se provide krvni sudovi ispod njega, što daje ljubičaste tonove koži;

-              vrste i količine pigmenta.

Ćelije koje nose pigment leže pretežno u krznu, ali ih ima i u epidermisu. Ispod kože nalazi se potkožni sloj koji je rastresitiji u odnosu na krzno. Ovaj sloj povezuje kožu sa mišićima. U njemu se često nagomilavaju rezerve masti.

Tipovi kože

Osnovni tipovi kože:

-Normalna koža

Koža koja izgleda glatko, zategnuto i zdravo; koja nije ni masna, ni suva; koža koja ima male, jedva vidljive pore.

-Masna koža

Koža koja odsijava ; vrlo često su prisutne i proširene pore; textura može ići od rapave do glatke; na njoj se često mogu videti mitiseri.

-Suva koža

Koža koja koja se peruta, ima sitne pore ; može imati sitne mitisere; daje osećaj zategnutosti , ali kao da je samo površan sloj zategnut, ne cela debljina kože, ponekad svrbi.

-Kombinovana koža

Ona koja je mestimično suva, mestimično normalna a u nekim regijama i masna; čelo i regija oko vilice ili brada su obično masni; Obrazi su obično suvi.

-Osetljiva koža

Tanka, nežna koža; kroz nju se često provide prošireni (ispucali) kapilari; brzo reaguje na promenu toplote (toplo, hladno); podložna je alergijskim reakcijama; lako pocrveni i izgori na suncu.

Suva koža

Suva koža je vrlo čest problem, a uglavnom se pogoršava tokom zime kada su niska vlažnost i temperature  vazduha, kao i suv i topao vazduh u prostorijama koje se greju (“zimski svrab”). Suva koža se javlja kod osoba svih uzrasta, sa ili bez drugih kožnih problema. Nedostatak masnoća u koži dovodi da se preterano gubi voda iz povšnog sloja kože. Koža tada gubi svoju elastičnost. Razni sapuni i kupke, deterdženti za pranje sudova i veša odmašćuju kožu i mogu dovesti, pored suvoće kože, do nastanka ekcema ili alergija.

Izuzetno suva koža celog tela može biti posledica određenih naslednih ili atopskih oboljenja:  ihtioza (koža nalik ribljim krljuštima) ili atopijski dermatitis. Pored toga, ljudi sa hormonskim disbalansom, na pr. kao što je nedovoljna aktivnost štitne žlezde takođe imaju suvu kožu, bez sjaja, a kosa je krta, bez sjaja i lako se lomi.  Postoje i druge promene u telu koje su povezane sa suvom kožom koje pomažu lekarima da prepoznaju ovaj problem. Crvena, suva koža i osip ponekad se mogu zameniti sa drugim kožnim problemima kao što je alergijski kontaktni dermatitis,  gljivična infekcija kože – Tinea, ili šuga. Svrab može biti znak i nekožnog oboljenja: na pr. jetre ili leukemije.

Suva koža vrlo često rezultuje svrabom, koji može biti ozbiljan i ometati spavanje i druge dnevne aktivnosti. Konstantno trljanje i češanje može da otvrdne kožu i da je učini grubljom (lihenifikacija). Suva, zadebljana koža može da puca, posebno u oblastima koje podležu hroničnim traumama (npr, ruke i noge), što izaziva bolne pukotine na koži (fisure). Suva koža i češanje mogu rezultovati dermatitisom, kada koža postaje crvena (upaljena) pored toga što je suva i perutava. Takođe se mogu pojaviti okrugli, krljuštavi crveni pečati sa osipom koji svrbi na nogama, rukama i trupu (numularni ekcem). Pojava žutih krasta ili gnoja iz ovih oblasti ukazuju na to da se razvila bakterijska infekcija. Ovo zahteva specifičnu antibiotsku terapiju propisanu od strane dermatologa ili porodičnog lekara.

TRETMANI I LEČENJE SUVE KOŽE

Važan aspekt lečenja je identifikovanje i hvatanje u koštac sa faktorima koji mogu izazvati i doprineti pojavi suve kože. Voda u  našim krajevima je puna kamenca i dodatno suši kožu  uklanjanjem normalnih zaštitnih ulja iz kože. Međutim, pravilnim kupanjem i negovanjem može se značajno poboljšati stanje kože.

Tuširanje i kupanje bi trebalo biti kratko (ne duže od 10 minuta) i samo jednom u 24-časovnom periodu. Za odrasle, tuševi su generalno bolji od kupki. Dok duže kupke ili tuširanje, posebno vrućom vodom, može da deluje prilično opuštajuće, takođe će povećati gubitak prirodnih ulja iz kože i pogoršati suvoću kože. Trebalo bi se kupamo ili tuširamo toplom umesto vrelom vodom. Koristiti blage sapune ili uljane kupke, koje ne uništavaju površni sloj lipida kože.

Posle kupanja ili tuširanja, brzo i nežno utapkajte vodu se kože peškirom dok ne postane delimično suva (ne trljati!). U roku od tri minuta izlaska iz vode, nanesite hidratantnu kremu da zapečate vodu u koži pre nego što ispari. Ulje za kupanje, ukoliko ga izabrete za hidratizovanje, se može direktno utrljati u kožu posle tuširanja ili kupanja. Hidratantne kreme treba obilno naneti ponovo u toku dana i uveče kada god je to moguće, posebno u onim oblastima kože sklonih suvoći (šake, ruke, noge) i na mjestim gde koža svrbi. Koristiti preparate medicinske kozmetike za negu suve i osetljive kože.

Budite pažljivi pri korišćenju antiinflamatornih krema i losiona za tretman suve kože ili suzbijanje svraba, koji se prodaju bez recepta. Mnogi od ovih proizvoda sadrže hemikalije koje mogu da iritiraju ili izazovu alergijske reakcije na suvoj, dermatitičnoj koži. Opšte pravilo je da ako bilo šta što koristite na koži izaziva više svraba i peckanja nego što ste osećali pre primene, trebalo bi da prestanete to da koristite dok ne porazgovarate sa vašim lekarom. Savetuje se da na bilo koji način povećate nivo vlažnosti u vazduhu svoje kuće i radnog mesta. Ovlaživač vazduha može biti dobro rešenje.

Koji proizvodi su pogodni za čišćenje suve kože?

Koriste se različiti tečni i čvrsti proizvodi koji sadrže blage tenzide. Sapune treba izbegavati. Proizvodi bez sapuna se nazivaju sindeti. Tipični pripravci su emulzije za pranje, uljne kupke i dodaci za kupke. Ovi proizvodi sadrže dodatne masne komponente za obnavljanje kože. Radi boljeg raspoznavanja nose oznake kreme za tuširanje, ulja za tuširanje ili tečni sapuni za ruke. Kod uljanih kupki treba razlikovati emulzione kupke, koje se u vodi rastvaraju i imaju visoku sposobnost čišćenja, i neemulgovane uljane kupke koje stvaraju film na površini vode, koji se po napuštanju kupke zadržava na koži. Stoga oni prvenstveno služe nezi kože. Za naročito osetljivu kožu lica treba koristiti posebne proizvode kao što su mleka, kreme i ulja. Toniziranje posle čišćenja je preporučljivo, ali treba koristiti blage proizvode, bez alkohola.

LEKOVITE KUPKE

Jednom nedeljno napravite mlečnu kupku od koje će vam koža biti negovana i meka. U toplu vodu za kupanje dodajte 250 g mleka u prahu i pola velike kašike bademovog ulja. Lezite i pustite misli da vam lete, dok blagotvorna kupka vraća lepotu i vlagu vašoj koži. Pored toga možete u vodu dodati pet kapi ulja od lavande koje će nahraniti vašu kožu i pružiti joj neophodnu zaštitu i vlagu.

MASKA ZA LICE

Jednom nedeljno koristite maske za lice, kako biste dubinski očistili lice. Masku možete napraviti i sami ako pomešate jedno jaje, jednu malu kašiku meda, pola kašike maslinovog ulja i nekoliko kapi ružine vodice. Ostavite je petnaest minuta da deluje, a zatim je pažljivo isperite mlakom vodom. Ukoliko imate problem sa perutanjem kože, povećajte unos vode. Neophodno je da često mažete osetljiva područja kako bi ih zaštitili od spoljašnjih uticaja.

ISHRANA

Vrlo je bitno da jedete balansiranu hranu koja uključuje povrće, voće, žitarice i orašaste plodove. Jedite kvalitetne proteine iz povrća i povećajte unos sirove hrane. Jedite hranu kao što su beli i crni luk, jaja, konzumirajte puno žutog i narandžastog povrća i voća jer su puni beta-karotena i antioksidanata. Izbegavajte prženu hranu, životinjske masnoće i pržena ulja koja stvaraju slobodne radikale destruktivne za vašu kožu. Dinja i šargarepa su odlična hrana za probleme sa suvom kožom jer su bogate vitaminima A i C koji su bitni za elastičnu i glatku kožu. Na vama je da odlučite da li ćete od njih praviti sveže sokove ili ćete ih jesti cele. Jedite hranu bogatu vitaminom B5, kao što su mleko, sir, prirodni jogurt, pšenične semenke, zeleno povrće. Izbegavajte alkohol, gazirana pića, beli šećer, čips i ostalu nezdravu hranu, a unos kafe svedite na minimum. Neophodno je da dnevno popijete minimum dva litra vode, koja koži pruža neophodnu hidrataciju.

Kako se studira makeup na Akademiji

Zanimljive informacije o Makeup studijama na Akademiji za estetiku i kozmetologiju mozete pogledati na ovom zanimljivom video prilogu koji smo pripremili za vas

Fotografije sa aktivnosti na Akademiji

Fotografije sa aktivnosti na Akademiji
Uzivajte uz kratak video Mikice Nikodijevica

Kantarion-prirodni antidepresiv

Kantarion se pokazao kao izuzetno uspešan u lečenju mnogobrojnih psihičkih oboljenja, od depresije do traume, a ustanovljeno je i da ima manje neželjenih dejstava od drugih antidepresiva

Pise: Z.O.Joksovic

Kantarion ili gospina trava (Hypericum perforatum) veoma je cenjena biljka zbog lekovitosti po kojoj je poznata duže od dva milenijuma. Otac farmacije Paracelzijus veličao je moć ove biljke, ističući da njen cvet "usred leta skuplja sunčeve zrake, da bi ih dao ljudima za vreme tmurnih meseci". Kantarion se uzima u obliku tonika, čaja, ulja ili tinkture, a u novije vreme može da se nađe i u obliku kapsula, koje utiču na raspoloženje i poboljšavaju emocionalnu ravnotežu.

Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do metar i cveta od maja do septembra. Raste po suvim brežuljcima, na osunčanim livadama, pustom i neobrađenom zemljištu, krčevinama i rubovima šuma. Lekoviti deo je cvet i listovi koji se koriste za lečenje grčeva u trbuhu i želucu, bolesti pluća, zgrušavanja krvi, bolesti bubrega, jetre, slezine i mokraćne bešike. Posebno se preporučuje za lečenje nekontrolisanog mokrenja.

U narodnoj medicini ova biljka ima posebnu vrednost u lečenju posekotina, opekotina, hemoroida, a odlična je i za zarastanje rana. Kožne promene leče se tako što se po njima maže ulje kantariona, ili se ozleđeno mesto oblaže čistom gazom ili čistim platnom natopljenim kantarionom. Izuzetno je delotvoran i za jačanje kose, kao i za oporavljanje kose oštećenje farbanjem. Lekovitost kantarionu daje specifičan sastav različitih komponenata, sadrži mešoviti tanin, etarska ulja, smole, antocijan, crvenu boju hipericin, karoten i flavonoidni heterozid koji mu daje karakterističnu žutu boju. Ima i holina, vitamina C i tragove alkaloida. Etarsko ulje miriše na crnogorična ulja jer se sastoji od kadinena i drugih seskviterpena. Za etarsko ulje karakteristično je da deluje protiv crevnih parazita, dok fenolska jedinjenja iz kantariona imaju antibakterijsku moć.

Značajno je napomenuti da je kantarion najčešće upotrebljavan prirodni antidepresiv. Pokazao se izuzetno uspešan u lečenju mnogobrojnih psihičkih oboljenja, od depresije do traume. U Nemačkoj je kao lek čak i zvanično odobren kod blagih i umerenih depresija, a njegovu lekovitost priznala je i Svetska zdravstvena organizacija. U Nemačkoj se izdaje isključivo na lekarski recept, a razlog je što upotreba kantariona smanjuje dejstvo nekih lekova. Ustanovljeno je i da ima manje neželjenih dejstava od drugih antidepresiva.

PRIPREMA ULJA

U bocu od dva litra treba staviti jednake količine listova i cvetova kantariona, sve do visine osam santimetara ispod vrha. U ovu smesu treba dodati i stabljiku, a zatim do iste visine naliti domaće maslinovo ulje. Bocu lagano začepiti plutanim čepom, izneti na sunce i ostaviti tako godinu dana.

Postupak dozrevanja kantarionovog ulja može i da se ubrza. Za to je potrebno da se boca od litra prvo dobro zagreje, pa se ubace iste količine cvetova i listova do iste visine, s tim što se u bocu sipa zagrejano maslinovo ulje na temperaturi od 60 do 70 stepeni. Napunjena boca treba da odleži bar deset dana, od čega najmanje dva na suncu.

ČAJ I VAGINALETE

Čaj se sprema tako što se u 2 dl provrele vode stavi jedna kašičica sitno iseckanog kantariona, skloni sa vatre i ostavi poklopljeno još 10-15 minuta. Pije se tri puta dnevno kod gastritisa, čira na želucu, proliva, žutice, glavobolje, bubrežnih i menstrualnih tegoba...

U narodnoj, ali i u zvaničnoj medicini, kantarion, žalfija, kamilica i hajdučka trava smatraju se delotvornim u lečenju pojedinih polnih bolesti. Vaginalete sa uljanim ekstraktom cvetova ovih biljaka i korena sveže šargarepe (kupuju se u apoteci) koriste se za obnavljanje sluzokože grlića materice i vagine, otklanjaju simptome zapaljenja i belog pranja koje prate svrab, bol i peckanje. Vaginalete su pokazale rezultate i u otklanjanju postmenopauzalnih simptoma, a delotvorne su i protiv određenih bakterija i gljivica. Uljani ekstrakt sveže šargarepe, kao prirodan izvor vitamina A, D i E dodat je da bi se ubrzala revitalizacija oštećenog epitela sluzokože vagine i sprečila pojava bakterijskih i gljivičnih infekcija.

Gel-lak

Pise Matea Baric, studentkinja Akademije

Nema više ljuštenja laka za nokte ili slabih, krtih noktiju, jer je ovo nova generacija Gel-lak za učvršćujući efekat na noktima. Do 14 dana bez ogrebotine, abrazije i ljuštenja, ovo je pravi, trajan lak bez dugotrajnog sušenja! Visok sadržaj pigmenta Gel-laka omogućava da lijepo pokrije čak i u 1 sloju, daje fantastičnu sjajnu površinu. Savršeno prijanja, tako da Gel-lak pomaže rast prirodnih noktiju, kako bi se spriječilo krzanje, pucanje i oštećivanje noktiju.

             

Ge-lak je možda najjednostavniji u pogledu nanošenja i što je važno, jer skraćuje vrijeme provedeno kod manikira. On se direktno nanosi i nije potrebno staviti sloj gela kao podlogu (kao kod ostalih gelova u boji). Takođe skida se soak-off metodom (skidačem, a ne samo turpijom), što dodatno čuva vaš prirodni nokat.

Brzo i lako nanošenje Gel-laka

 

Sam postupak nanošenja ne može biti lakši, isti je kao kod laka za nokte, ali je postojanost kao kod gela. Suši se pod UV lampom i može se nanjeti preko gela ili akrila ili preko prirodnog nokta.

Može da se koristi za jačanje i uljepšavanje noktiju. Više od laka za nokte: trajno kao vještački nokti, jednostavno kao lak za nokte. Idealan za manikir, pedikir, mnogo prirodnijeg izgleda od vještačkih noktiju. Savršen za dekoraciju površine akrila ili gela vještačkog nokta. To je samo-nivelišući, prelaz između gela i laka za nokte. To je odličan lijepak, blago mirisnog i visoko sjajnog efekta. Boja Gel-laka dobro pokriva i to poslije samo 2 minuta.

                                         

Nanosenje:

Priprema nokta za ovu tehiku je ista kao i za sve druge. Znači, najprije se turpijom oblikuje nokat, potisnu se zanoktice, skine sjaj sa nokta turpijom, a onda nanese tečnost za pripremu nokta, koju treba puštiti da se osuši.

Zatim, ide podloga, tj.osnovni premaz (gelak base coat).

. Zatim se nanose prvo jedan pa drugi sloj boje i oba se suše pod UV lampom, a onda i završni sjaj (isto pod lampu).

I bojom i top coat-om obavezno “zatvorite” prednju ivicu nokta, kako bi manikir duže trajao.

Na kraju se površina noktiju prebriše gelom za čišćenje (gelak gel cleanser)

   Ako želimo french manikir

 

Ovom metodom može se uraditi i french manikir  , postupak je isti ali se nakon nanošenja osnovnog premaza prvo nanosi sloj roze boje (ili druge koja vam se dopada) i suši, a zatim bijela u dva tanja sloja i takođe suši. Kada su boje suve, premaže se gelak top coat i osuši, pa se noktatna ploča pređe cleanser-om.

A kad nokti porastu:

Korekcija se radi, kao i uvijek, zavisno od brzine rasta vaših noktiju.

Ali, ovdje i ukoliko želite drugu boju na noktima.

Ono što je jako bitno znati, uklanjanje ovog gela u boji sa nokta je jednostavno i radi se soak-off metodom, tj.uz pomoć skidača i traje svega 10-ak minuta.

Znači, nema turpije!

  

Primena articoke u fitoterapiji

PRIMENA ARTICOKE U FITOTERAPIJI

Pise: Sandra Stanojevic, student Akademije

Lekovito bilje I fitoterapija imaju  jako bogatu  I daleku istoriju. Fitoterapija se smatra  za najstariji vid lečenja različitih bolesti. Svrstava se u tradicionalnu medicinu. Najčuvenija je Kineska, koja ima pisane spise stare 3000god,a pretpostavlja se da je primenjivana mnogo pre nego je zapisana.       

Današnji brz način života, opterećen stresom, loša, preobilna  ishrana,  nedostatak fizičke aktivnosti itd,  uzroci su pada zivotne energije, pada imuniteta, usporenog  metabolizma, lošeg varenja itd. Posledice lošeg varenja  mogu biti pojava pritiska u gornjem delu trbuha, osećaj nadutosti, bučan rad creva, a u nekim slučajevima I grčevi. Najblagotvornija biljka, vekovima poznata, koja može pomoći telu da na potpuno prirodan način svari sve obilne I teške obroke  je Artičoka.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE

Artičoka-Cynara Scolimus L.  Asteracea

Uglavnom je dvogodišnja biljka, retko višegodišnja. Može dostići visinu do 2metra. Listovi su joj vrlo veliki, dostižu  dužinu  i do 70 cm, jednostruko ili trostruko perasto izdeljeni, sa ljubičastim trnovima ili bez njih.                    Cvetne  glave su pojedinačne, vrlo velike, sa mesnatim dnom cvata. Ti delovi su zapravo povrće. Cvetovi su plavo-ljubičasti ili crveno –ljubičasti. Cveta od Aprila do Avgusta, a bere se u Junu i Julu, kad sazreju glavice.  ARtičoka se odavno uzgaja. Kod nas raste samo u vrtovima. Uzgaja se na primorkim krajevima Evrope, naročito Italiji. Veoma je bogata vitaminima, mineralima, fitohemikalijama. Suva droga sadrži razne derivate cimetne kiseline, medju kojima je najvažnija CINARIN.

Cinarin nastaje prilikom sušenja droge. Ova hemikalija je odgovorna za sladak ukus u ustima bilo koje hrane koja se uzima odmah nakon konzumiranja Artičoke. Veoma je bogata vlaknima, nisko je kalorična, sadrži 60cal u 130gr. Bogata je proteinima, potpuno je bez masnoća pa se preporučuje u ishrani prilikom djeta kod mršavljenja. Sadrži vitamine A, B3, B6, C i folnu kiselinu, Magnezijum, Hrom, Mangan, Kalijum, Fosfor, Gvoždje, Calcijum.                     Droga sadrži flavonoide, glikozide,luteolin, inulin.  Inulin je ugljenohidrat koji ima blagolaksativno dejstvo, pa zbog toga pomaže kod zatvora. On je takodje i dobra bakterija u debelom crevu, a potiskuje rast patogenih bakterija. Na taj način se smanjuju otrovi koji dospevaju do jetre.

 INDIKACIJE I KONTRAINDIKACIJE

Terapijske indikacije:

·        Snižava loš holesterol

·        Ima jako hepatoprotektivno dejstvo(štiti od infekcija)

·        Poboljšava protok žuči i funkciju jetre

·        Korisna je u terapiji kod hroničnog hepatitisa, ciroze jetre itd.

·        Regeneriše jetrene ćelije

·        Snažan je antioksidant

                                            2

·        Ima diuretičke sposobnosti

·        Pomaže kod zatvora(blag laksativ)

·        Bolesti slezine

·        Sprečava arteriosklerozu

Preporučuje se  u prolećnim kurama čišćenja organizma zdravih osoba, kod anticelulitnih kura, raznih alergija.

Kontraindikacije:

Ne koristi se u slučaju  prisutstva kamena u žuči ili žučnim putevima, kod akutnih stanja jetre i bubrega.

Postoji mogućnost alergije kod osoba koje su osetljive na biljke iz porodice Asterace

Upotreba Artičoke

Cvetne glavice Artičoke se upotrebljavaju u kulinarstvu, na tržištu se pojavljuju standardizovani preparati koji služe kao dodatak ishrani u obliku dražeja, tableta, kapi, čaja.

Za infuz se uvek uzima droga, suvi list i to tako što se 2,5-4gr prelije sa 250ml kipuće vode, poklopi i ostavi da odstoji 10 tak minuta. Procedi se i pije 3x na dan izmedju obroka, pola sata pre jela. Čaj je veoma gorak i retko se upotrebljava.

Takodje na tržištu postoje i preparati kao sto su sok od sveže biljke, pravljen specijalnom tehnologijom koja podrazumeva da se  biljka odmah nakon branja zamrzava i tako zamrznuta melje, nakon odmrzavanja biljka se prelije alkoholom i iscedi . Na taj način su očuvane supstance koje bi se uništile sušenjem.

Zaključak

Fitoterapija danas predstavlja osnovu očuvanja zdravlja i dodatnu mogućnost prevencije i lečenja blažih oblika bolesti.

                                                                              3

Savremena fitoterapija je spoj tradicionalnog iskustva i rezultata moderne medicine. Sa upotrebom lekovitog bilja unosimo u organizam veoma vredne supstance i time ga jačamo, poboljšavamo metaboličke procese, odstranjujemo štetne materije.

Danas imamo definisane fitopreparate koji se primenjuju po definisanoj indikaciji, koja je formulisana na osnovu kliničkih ispitivanja.

Fitopreparati su standardizovani procedurom kontrole kvaliteta. Na ovaj način dobili smo savremene fitopreparate koji su postali znatno efikasniji od tradicionalno ekstraktovanih oblika, a njihova primena je ujedno i bezbednija. 

U nekim zemljama se izdaju na lekarski recept. Kod nas to još nije moguće za sada.  Analizom popisa 2000god uradjenim u apotekama širom Srbije dobijeni su podaci koji ukazuju na to da je trećina izdatih lekova bila na bazi bilja.

Upoznavanje i edukacija korisnika o biljnim lekovima prisutnim na tržištu su neophodni, zboga je savet stručnjaka o izboru leka za samomedikaciju veoma značajan.

Egipatska i rimska sminka

   EGIPATSKA I RIMSKA SMINKA
Pise: Snezana Culibrk Djordjevic, diplomirani esteticar kozmeticar  
                                         

                          1.EGIPATSKA SMINKA  

                Prvi arheološki dokazi o upotrebi šminke, pronađeni su u drevnom Egiptu četiri hiljade godina pre nove ere. Stari Grci i Rimljani su takođe koristili šminku u razne svrhe. Osnovna uloga šminke se najčešće svodila na sakrivanje mana ili isticanja prednosti. Šminka služi i kao nosilac određene poruke za auditorijum.

                Lepota i kozmetika u starom Egiptu

                Drevni Egipćani smatrali su lepotu kao znak svetosti. Sve sto su drevni Egipćani koristili imalo je duhovni aspekt, uključujući i kozmetiku, zbog čega je kozmetika bili sastavni deo njihovog svakodnevnog života. U grobovima, mnoge kozmetički palete su pronađeni zakopane sa pokojnikom kao vrednu robu.

                Ne samo da su i muškarci i žene iz Egipta nosili sminku, nego su takođe i statue svojih bogova i boginja ukrašavali sa svim ovim različitim vrstama kozmetike. Viši status lica je prikazivan tako sto su nosili sto više garderobe i šminke.

                Zašto su drevni Egipćani koristili sminku

                Drevni Egipćani su nosili sminku, bez obzira na pol ili status, jer su smatrali da ima magičnu moc. Placali su skupo sminku za oci i oicno su uokviravalo svoje oko sa crnim galenom (olovo-sulfid) i sa kajalem (crni alajner), koji se cuvao u specijalnim malim kutijicama za kajal. Kajal je nanosen na oko uz pomoc drvenog stapica, tako stvarajuci cuveni oblik "egipatskog oka".

Bademasti oblik oka je podsecao na sokolovo oko Boga Horusa. Taj simbol je za Egipcane imao zastitne moci, i ko je nocio takvu sminku smatralo se da ima zastitu od Horusa.

                                     Sminkanje

                Glavni oblik šminkanja ociju starog Egipta su zelene oči ukrasene sa crnom bojom kajala (Kohl). Najvise se bilo koncentrisalo na bojenje kapaka, trepavica i obrva.

                Zelene boja za oči je napravljena od malahita (karbonat bakra) a crna kajal boja je napravljena od supstance pod nazivom Galena, tamno siva ruda olova.

                                 

primeri egipatskog sminkanja

 

                Kajal ima dve komponente: laurionite i phosgenite. Ova dva minerala nisu bili dostupni u Egiptu, sto govori o vaznosti sminke u to vreme jer su uvozili sastojke za sminku. U facijalna šminku su bili uključeni i rumenilo za obraze i usne cija je boja dobijana od prirodne crveno-oker gline koja se prvo prana pa ostavljena da se susi na suncu ili je bila spaljivana da postigne crveniju boju. Henna (kana), prirodni biljka je korišćena od strane drevnih Egipćana za crtanje po noktima i farbanje kose. 

                  Medicinska upotreba drevne egipatske kozmetike

                Drevni Egipćani nisu bili potpuno pogrešni u verovanju da će kajal spreči infekcije oka, jer je on zapravo sprečavao ocnu infekciju koja je uzrokovana poplavama Nila. Na bazi supstanci olova  kajal je podstakivao proizvodnju azot oksida u koži, što je pomoglo da ojačaju svoj imuni sistem protiv bolesti. Čađ u kajalu je pomogala u smanjenju štetnih efekata sunca odsjaja na njihovim očima. Drevni Egipćani su stvorili lek za opekotine mešanjem boja za obraze i usne da drugim lekovima za poboljšanje kože (crveni natron, severna so i med). Međutim, drevni Egipćani su verovali da su snažna lekovita dejstva ove kozmetike vise magični nego medicinski.

                

                Kozmeticke palete su korišćene za mlevenje sminke. Sminka je pravljena od praskastih pigmenata koji su se mesali na paleti sa vodom i formirana je pasta koja se koristila za sminkanje.Najraniji primeri su pravougaonog oblika i datiraju iz 5000 pne. Palete su kasnije usvojile univerzalni oblik poput Narmer palete.

            

                                                      2. RIMSKA SMINKA

                Sminku su u starom Rimu prvenstveno koristili u obredne svrhe,to je bio deo svakodnevnog zivota prostitutki i bogatih. Neke od sminki nisu mogle da se nadju na Rimskoj teritoriji nego su ih uvozili iz Kine, Galije, i bile se limitirane samo za najbogatije. Kasnije su se pojavile jeftinije sminke koje su prodavane i siromasnijim zenama, radnickoj klasi i robovima, ali nisu imali vremena da primene jeftiniju variajantu jer je to bio dugotrajan posao         , jer se postupak morao ponavljati vise puta zbog vremenskih uslova i loseg sastava.

                U Rimsko doba kozmetika nije mogla da se kupi gotova nego su sastojci morali da se mesaju na licu mesta, ker u to vreme nije postojala konzervacija sminke radi duzeg trajanja. Postojale su palete i posuda gde su pravljene sminke, a nanosena je na lice uz pomoc cetkica od zivotinjske dlake i stapica od slonovace ili drveta.

Baza sminke je bila krem bela pasta koja je pravljena od krede sa korenom irisa. U tu smesu su dodavali sok iz cedjenih svetova, ili mrvljeno kamenje zavisno od zeljene boje.

                        RUMENILA

                Iako su rimljani  cenili bleda lica, svetlo roza boja na obrazima se smatrala atraktivnom, simbolom dobrog zdravlja.  Plutarh je pisao da je previse ruza na zeni delovalo raskosno, medjutim crveni pigment koji se koristio za rumenila se bio u opasnosti da se otopi na suncu. Sastav rimskih rumenila je ukljucivao boju iz latica ruze maka, alge, crvene krede i krokodilske balege. Crveno oker je bila skuplja jer se uvozila iz Belgije u prahu i bila je potrebna dodatna dorada. Korisceni su intezivno   i cinavarit i olovo iako je smatrano da ispustaju otrove na suncu. Jeftinija vatijanta je bila dudov sok i talog od vina.

                                                                           SMINKA OCIJU

                Idealno nasminkane oci iz rimske perspective su bile krupno istaknute sa dugim trepavicama. Plinije Stariji je posao da trepavice pocnu da otpadaju nakon sto zena izgubi nevinost, i zato je bilo posebno vazno za zene da zadrze svoje trepavice da bi dokazale svoju cast. Kajal je bio glavni sastojak sminke, sastojao se od cadji i antimona, a safran se obicno dodaje da bi poboljsao miris.  Kajal se koristio pomocu zaobljenog stapa, napravljenog od slonovace, kosti, drveta i pre koriscenja su se potapali u ulje. Upotreba kajala kao sminke dosao je sa istoka.

Pored kajala za oci, za potamljivanje ocnih kapaka su koriscene lattice od ruza, i pigmenti kamenja. Senke za oci su se takodje koristile da naglase oci. Zelena senka se pravila od otrovnog malahita, kod je od azurite pravljena plava. Rimljani su voleli tamne obrve koje su se gotovo spajane u centru. Ovaj efekat su postizali zatamljivanjem svojih obrva sa antimonima ili sa cadju i onda ih docrtavali ka unutra.

                                                                             RUZEVI

                Drevne Rimljanke su  koristile ruzeve od supstanci koje sui male na raspolaganju. Sastojak ruzeva je bio vosak, a poret toga i supstanca koja se zove “biacca”. To se topilo u medu, a u nju se dodavale masne supstance i pigmentie.  Rimske dame su bila svesne da je biacca veoma otrovna, ali u to vreme kao i danas lepota je imala svoju cenu.

Yumeiho masaza

YUMEIHO MASAZA

Pise Nebojsa Mančić, terapeut

          Specijalna orijentalna božanstvena masaža,predstavlja prirodnu metodu samoizlečenja.To je manuelna terapija zasnovana na prirodnom načinu lečenja u kojoj osnovno sredstvo čine ruke terapeuta.Tvorac ove masaže je Masayki Saionji,japanski fizioterapeut koji je ovu masažu kreirao 1978 godine i originalno nazvao Kotsuban Yumeiho ili Terapija za nameštanje kostiju kukova gnječenjem i pritiskanjem.

          Koreni ove masaže potiču iz viševekovne tradicije,mudrosti i filozofije kineske kulture,kao temelj svoje metode ima terapiju zvanu Zheng Ti Fa što znači ’’Lečenje celine’’.Metode Yumeiha se temelje na principu ’’povratne sprege’’,što znači da ukoliko se meka tkiva opuste,kosti i zglobovi mogu namestiti u pravilan položaj,a ako se koštano-zglobne strukture stave u pravilan funkcionalan položaj tada se mišići i tetive povlače iz zategnutog položaja.

          Filozofija Yumeiha se temelji na teoriji težišta tela,ono određuje naše zdravlje,ako je težište na idealnom mestu čovek će biti zdrav i osećaće se dobro i težina bi trebala da bude pravilno raspoređena na obe noge,a ako je težište pomereno telo se napinje više na jednu nogu i doći će do iskrivljenja kičme i pojave raznih bolesti.

          Ova masaža se izvodi na strunjači,a poželjno je da osoba bude odevena u udobnu i pamučnu odeću koja ne sputava pokrete,čini ga osnovnih 100 zahvata sadrži dve komponente koje se međusobno dopunjuju.Prva komponenta sadrži metode pritisaka i akupesure u svrhu omekšavanja i opuštanja mekih tkiva,a druga sadrži metode nameštanja koštano zglobnih struktura.

          Yumeiho daje odlične rezultate kod osoba koje dugo sede i na taj način drže telo u istom položaju.Yumeiho se koristi i kod mnogih sportista koji su preopterećeni svakodnevnim intenzivnim treninzima i daje odlične rezultate.Veoma je povoljna i za osobe starijeg doba kod kojih je delotvorna za rešavanje tegoba vezanih uz slabu cirkulaciju,nedovoljno kretanje,loše držanje i ostalih problema koji su sakupljeni tokom života.Trajanje tretmana nije vremenski određeno.

          Ova terapija povoljno utiče na različite probleme lokomotonog sistema, glavobolje, bolove u vratnom i ramenom predelu, bolove u kukovima, na grčeve u mišićima, skolioze, spondiloze, dobre rezultate daje u sprečavanju bolova i deformiteta koštano zglobnog sistema.Yumeiho terapija čoveka čini gipkim i lakim, izgled tela i držanje se poboljšavaju oslobađa od fizičkog i mentalnog zamora, depresija, poboljšava raspoloženje i ponovo uspostavlja sposobnost samoisceljenja. Zato se na istoku koristi kao preventivna metoda.

          Tretmani se po pravilu ne izvode kod osoba koje pate od hemofilije,zaraznih bolesti poput tuberkuloze ili hepatitisa C,kod psihijatrijskih bolesnika (u slučaju da pate od paranoje i sličnih poremećaja),osoba sa glaukomom,herpes zosterom,upalama krvnih sudova i diskushernije u ranoj fazi.

          Dobro izvedena Yumeiho masaža prodire duboko u biće.Ne otklanja samo bol,već poboljšava i stabilizuje emocionalno stanje-vraća osmeh na lice.

Pogledajte ljudsko oko izbliza

POGLEDAJTE LJUDSKO OKO IZBLIZA

Ljudsko oko je jedan od najsavršeniji optičkih "instrumenata", te zajedno u vezi sa mozgom, predstavlja "ulazna vrata" bez kojih je teško i zamisliti svet oko sebe, preko 80% informacija koje dobijamo iz spoljnog sveta dobijamo putem vida. Dugo vremena kroz istoriju čovečanstva, to je bio i glavni i jedini optički "instrument" kojim se istraživao svemir. Poznavati rad i karakteristike oka bitno je za potpunije razumevanje astronomije.

  Osnovni princip stvaranja slike u oku, generalno se ne razlikuje od stvaranja slike u običnom fotoaparatu. Snop ulaznog svetla se lomi u rožnjači oka, akomodacijom sočivo se dodatno koriguje tako da fokus pada na mrežnjaču oka. U mrežnjači oka se nalaze posebni fotoosetljivi receptori koji nadražaj fotona pretvaraju u električne impulse i šalju ih u mozak.

Ljudsko oko je sposobno da registruje deo elektromagnetskog spektra od talasne dužine 400 do 700 nanometara, koji po tome zovemo i "vidljiv deo elektromagnetskog spektra".

SPOLJAŠNI DELOVI OKA

Beonjaca prekriva oko 85% ukupne površine oka. Belo-plavkaste je boje, i sastoji se od žilavih vlakana, te služi za zaštitu unutrašnjosti oka.

Dužica (iris) se sastoji od mišića i deluje kao dijafragma. Nalazi se između rožnjače i sočiva. Sadrži razne pigmente koji su odgovorni za boju očiju. U središtu ima otvor koji nazivamo zenica.

Zenica (pupila) je otvor na šarenici. Crne je boje jer se iz oka ne reflektuje svetlost.

UNUTRAŠNJI DELOVI OKA

Rožnjača (cornea) je transparentna struktura debljine 0,5 mm, promera 12mm, i glavno sočivo u očnom optičkom sistemu. Ima indeks loma n=1,37. Pošto je s jedne strane zrak sa indeksom loma n=1, to je čini jako konvergentnom. Interesantno je da kad gledamo u vodi (indeks loma vode n=1,33) postaje slabo konvergentna i slika neće biti oštra.

Očno sočivo (lat. lens crystallina) je deo oka koji ima funkciju prelamanja svetla  i podešavanja prelamanje slike tako da ona padne direktno na mrežnjaču. Očno sočivo  je obavijeno tankom membranom, kapsulom (capsula lentis). Unutar kapsule je u sredini jedro ili jezgro (nucleus) koje ima čvršću strukturu nego okolna kora (cortex). Kora sočiva je građena od usko zbijenih ploča (lamela), koje su potpuno providne, i poređenje su kao lukovice u glavici luka. Perifarija sočiva (ekvator) je povezana tankim nitima sa jednim cirkularnim mišićem (trepavičasti mišić - musculus cilliaris). Akcijom ovog mišića niti se otpuštaju, a opuštanjem mišića niti se zatežu. Tako očno sočivo postaje tanje ili deblje, odnosno menja svoju prelomnu moć. Taj proces prilagođavanja na različito udaljene predmete se zove akomodacija oka.

Konjunktiva(conjunctiva) je deo sluznice koji obavija kapke sa zadnje strane (prednji zid) i deo koji prekriva prednji deo očne jabučice (zadnji zid).

Očni živac (nervus opticus) putem električnih impulsa prenosi informacije u mozak. Mesto gde izlazi optički živac potpuno je neosetljivo na svetlost jer tu nema niti štapića niti čunjića.

Makula ili žuta mrlja (macula) Specijalni deo mrežnjače zadužen za centralni vid i razlikovanje detalja je MAKULA ili žuta mrlja. Ona obiluje fotoreceptorima -ćelijama koje primaju vizuelnu draž i prenose je nervnim elementima. Gust raspored receptora u makuli omogućuje oštrinu vida, zapažanje detalja i raspoznavanje likova, čitanje, pisanje, prepoznavanje boja….

Mrežnjača (retina). Mrežnjača  je deo "nervnog sistema" oka i satkana je iz fantastičnog spleta nervnih ćelija-fotoreceptora, koje prikupljaju vidnu informaciju i šalju je "centru za obradu", koji se nalazi u potiljačnom delu mozga. Svi su ovi segmenti važni u formiranju kvalitetne slike i njenom prepoznavanju.

Odnos poslodavac-zaposleni u kozmetickom salonu

ODNOS POSLODAVAC-ZAPOSLENI U KOZMETICKOM SALONU

Pise Marinkovic Nadja, ex studentkinja

               Danas je u našoj zemlji sve veći broj nezaposlenih ljudi, kao i onih koji su ostali bez svojih radnim mesta. Prosečna plata u Srbiji je ujedno i minimalna plata koja se može zaraditi u našoj zemlji a ona se kreće oko 20 000 dinara. Ljudi često odlaze u inostranstvo radi bolje plaćenih poslova, mladi gledaju da se obogate lako, a roditelkji i dalje čvrsto nastoje da nas nauče da ‘bez škole nemamo ništa’. Biti zaposlen čovek u današnje vreme i u današnjim uslovima prava je sreća. Prema tim ljudima potrebno je postupati kako treba, a oni moraju da znaju svoje dužnosti da zadovoljavaju određena očekivanja.

                Dobro međuljudski odnosi jesu uslov za ostvarivanje poslovnih ciljeva. Zadovoljstvo se postiže adekvatnim ispoljavanjem prema zaposlenima i vrednovanjem stručnih, kreativnih, intelektualnih i moralnih vrednosti zaposlenih. Svaki zaposleni mora da bude disciplinovan, radan, i odgovoran za posao koji obavlja, pošten, savestan, otvoren i korektan u odnosu sa drugima. Zaposleni svoje međusobne odnose grade na razumevanju, toleranciji, uvažavanju, poverenju i spremnosti za saradnju, stvarajući pozitivnu radnu atmosferu. Poslovanje mora biti usklađeno sa važećim zakonima i propisima, a ono se zasniva na poštovanju zakona, drugih propisa i ugovora između privrednih subjekata i običaja. Preduzeće je dužno da poštuje zakone, pravila i običaje na svim teritorijama na kojima posluje. Nije dozvoljeno podstrekavanje na nepoštovanje zakona i prikrivanje povreda zakona i u zasnivanju poslovnih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza, preduzeće se mora pridržavati načela savesnosti i poštenja. U poslovnim odnosima je obavezno uvažavanje i iskazivanje poštovanja.

                Zaposlene ljude treba uvažavati i poštovati i kao ličnosti i kao saradnike. Treba ih voditi tako da se razvijaju u samostalne i profesionalno kompletne osobe koje sa zadovoljstvom rade. Svakom zaposlenom treba da bude dodeljena jasno utvrđena i korisna uloga, primerena njegovom znanju i sposobnostima. Oni trebaju u pravo vreme da se obaveštavaju o svemu vezanom za njihove zadatke, materijalni položaj i budućnost u preduzeću. Nijedno radon okruženje ne sme da predstavlja rizik za bezbednost i zdravlje, a uslovi za rad moraju biti prijatni uz kreiranje klime dobrih međuljudskih odnosa i profesionalne interne komunikacije. Zaposleni ni u kom slučaju ne smeju da budu diskriminisani na polnoj, rasnoj, verskoj, političkoj ili bilo kojoj drugoj osnovi. Oni ni u kom slučaju ne smeju da trpe zlostavljanje na bilo koji način in a bilo kojoj osnovi. Treba saslušati i podržati svako zalaganje i organizovanje zaposlenih koje ima za cilj ostvarenje zbirnih i zajedničkih ciljeva preduzeća, i koje ide u prilog svim nosiocima interesa: zaposlenima, potrošačima i vlasnicima kapitala.

POSLOVNA ETIKA

                Etika je oduvek deo biznisa, i razgovor o etici u biznisu niti je nov, niti imalo različit od razgovora o etici na ma kom drugom području ljudskog pregnuća. Poslovna etika je skup moralnih pravila i principa kojih se pridržavaju pojedinci i grupe u svim elementima poslovanja, a koji ih vode ka uspehu u poslu i doprinose zadovoljstvu i dobrobiti preduzeća, pojedinaca i okruženja. Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se proširiti na način rada, korišćenje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke odnose, rukovođenje preduzećem, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji, državi. Mnogi će konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za činjenicu da su etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će reći da etika i naćin rada, pogotovu upravljanja preduzećem i njegovog organizovanja, nemaju ništa zajedničko.

                Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza da se posao obavi na odgovarajući način kao i odgovornost za njegovo obavljanje. U tom smislu, moralno odgovorna osoba se obavezuje da posao obavi i spremna je da prihvati odgovornost za neuspeh ili grešku. Predmet poslovne  etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etičkim principima. Njihov sadržaj se izražava sudovima o dobrom i lošem, uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju. Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponašanja, kao i norme etičkog ponašanja pretočene u kodeks profesionalnog  ili poslovnog ponašanja (bonton).

                Razvoj poslovne etike razvijao se u skladu sa razvojem društva, pa je u tom smislu tekao u skladu sa aktuelnim društvenim pojavama. Zato su se u pojedinim periodima menjali pristupi vezani za oblast poslovne etike. Poslovna etika posebno dobija na značaju 90’tih godina. To je period ekonomske recesije u mnogim oblastima poslovanja, period jake konkurencije na svetskom tržištu, velikog smanjenja broja zaposlenih, spajanja kompanija, izuzetne mobilnosti radne snage (koja postaje internacionalna, čine je pripadnici više rase, oba pola, raznovrsnija je i obrazovanija). U ovom periodu poslovna etika se susreće sa brojnim socijalnim problemima koji su nastali kao posledica globalizacije i ubrzanog razvoja novih tehnologija koje su bitno ugrozile čovekovo prirodno okruženje i uslove njegovog života. Taj trend se nastavlja i početkom III milenijuma, tako da se kao aktuelni problemi poslovne etike u savremenom društvu označavaju globalizacija, informatizacija i ekološka kriza..

                Poslovna etika podrazumeva prava, obaveze, dužnosti prema pojedincima, njihovim međusobnim odnosima, prema svim učesnicima u poslovnim odnosima, prema drugim organizacijama sa kojima posluje, ali i prema društvu u celini. Etičke dileme i nedoumice sa kojima se zaposleni susreću čine srž svakog posla. Odstupanja od etičkih normi sve su izraženija, a moralne dileme su sve češće. Karakteristična područja  u kojima dolazi do najčešćih odstupanja od etičkih normi su: korupcija, industrijske krađe i špijunaža, konflikti interesa, zloupotreba medija, tajni dogovori, prevare ali i druge pojave vezane za savremeni razvoj društva kao što su diskriminacija i kulturne  različitosti.  Poslovni ljudi stalno vode raspravu i ostavljaju dilemu o tome da li je izvesna doza ’varanja’i ’laži’u poslovanju neophodna. Želja za profitom, za poslovnim uspehom, za sticanjem prednosti na tržištu, kao i za ličnom koristi, bogatstvom, predstavlja izazov za pojedince i grupe da ponekad napuste utvrđena pravila igre kako bi stekli prednost u takmičenju sa drugima. Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog zaposlenog čoveka. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleđa, očekivanja i pritiska koji dolaze iz preduzeća i okruženja. Pojedinci imaju dosta problema da promene svoje lične etičke standarde sa zahtevima preduzeća ili nekog kolektivnog izbora i postupka. Većina poslovnih ljudi, posebno direktori, menadzeri, poslodavci i vlasnici, suočava se sa pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i štetu drugima, ali doneti korist sebi ili svom preduzeću. Od njihovog moralnog profita i ličnog osećaja pravičnosti zavisi kakve će odluke doneti, kako i kada će ostati u granicama poslovne etike.

ZADOVOLjSTVO POSLOM

                Zadovoljstvo poslom predstavljaju kognitivne, afektivne i evaluativne reakcije pojedinaca na svoj posao, i njihov generalni stav prema poslu (zaposleni koji su zadovoljni svojim poslom imaju pozitivan stav prema njemu, a zaposleni nezadovoljni poslom imaju negativan stav). Zadovoljstvo poslom postoji u onoj meri u kojoj su ljudi zadovoljni ishodom samog posla, a na zadovoljstvo utiču i očekivanja i zadovoljnost pojedinim dimenzijama posla. Jaz između očekivanja i zadovoljstva poslom utiče in a apsolutnu visinu zadovoljstva poslom. Zadovoljan radnik je produktivan radnik, a zadovoljna organizacija je produktivna organizacija. Ljudi koji su zadovoljni svojim poslom su moćni ljudi, a njihova moć proizilazi iz stručnosti osobe ili grupe – to je moć znanja. Na primer, lekari, pravnici i univerzitetski profesori mogu da imaju znatan uticaj na druge jer su cenjeni zbog svojih posebnih znanja. Njihova moć, takođe, može da počiva na ugledu ili uticaju koji ljudi (ili grupe) mogu da ostvare zbog toga što drugi veruju u njih i njihove ideje.

                Na random mestu potrebno je stvoriti dobru i prijatnu atmosferu za rad. Treba kreirati ‘klimu’gde produktivni i harmonični odnosi mogu biti održavani kroz partnerstvo između zaposlenih, i gde cveta timski rad. Dobri međuljudski odnosi zasnivaju se na uvažavanju i poštovanju ličnosti svakog pojedinca, a to je jedan od glavnih uslova za ostvarivanje poslovnih ciljeva. Ipak, najpotrebnije je da radnici vole ono što rade, da su time i želeli da se bave, da tu pronalaze sebe. Čovek mora dobro da razmisli o tome kako da počne da zarađuje novac od bavljenja poslom koji voli, a kada se zaposli mora davati sve od sebe i ispunjavati sve što se od njega očekuje.

MOTIVACIJA NA POSLU

                Do skora, u celom svetu, a posebno kod nas, motivacija zaposlenih nije uzimana kao faktor uspešnosti poslovanja. Svi su motivaciju na poslu izjednačavali sa platom i bilo je uobičajeno da je kao uzrok svih nezadovoljstava zaposlenih smatrana mala ili neodgovarajuća plata, a da je velika plata garantovala rezultate na radu. Ona ne predstavlja radost, sreću i zadovoljstvo zaposlenih, već pre svega njihovu volju i spremnost da se pokrenu na akciju i da proizvedu rezultat. Motivacija je process pokretanja ljudske aktivnosti usmerene ka postizanju određenih ciljeva. Radna motivacija je ukupnost različitih metoda i procesa izazivanja, održavanja i podsticanja takvog  ponašanja, koje je usmereno na postizanje određenih radnih ciljeva. U razvijenim zemljama, a naročito u istočnoj Aziji (Japan, Koreja) uspešno se ukrštaju kolektivni i lični motivi (Japanski radnik je odan kompaniji jer zna da će kroz njen uspeh ostvariti i lične materijalne ciljeve). Menadzeri koriste različite strategije da bi motivisali ljude na rad. Svaka strategija ima za cilj da zadovolji potrebe članova organizacije, a kroz odgovarajuće organizaciono ponašanje. Nacionalne culture sa visokim izbegavanjem neizvesnosti uslovljavaju snažne potrebe za sigurnošću u motivaciji zaposlenih. Kulture sa takozvanim ‘muškim vrednostima’, koje su uz to individualističke, impliciraju visok intenzitet potreba postignuća, razvoja i samorealizacije. Kolektivističke i takozvane ‘ženske’kulture favorizuju potrebe pripadnosti među njenim članovima nad ostalim vrstama potreba.

·         STRATEGIJE MOTIVISANjA

Kako bi strategija promene ponašanja bila uspešna i kako bi imala pozitivne efekte, potrebno je jasno informisati zaposlene o ponašanju na poslu i o posledicama. Isto tako, svaki program promene ponašanja mora da ima sledeće elemente:

·        Utvrditi različite nivoe nagrađivanja za različit kvalitet učinka zaposlenih,

·        Jasno upozoriti radnika šta čini pogrešno,

·        Kažnjavati radnika diskretno, a ne pred kolegama,

·        Uvek nagraditi dobar rad i ponašanje a kažnjavati nerad i negativno ponašanje.

Prva i osnovna strategija motivisanja je komunikacija. Nosioci komunikacije moraju biti rukovodioci koji će kroz komunikaciju sa zaposlenima i spremnost da saznaju za probleme zaposlenih,  i da im pomognu u rešavanju pomoći da se zaposleni osećaju sigurnije, da pripadaju kompaniji tako da imaju osećaj samopotvrđivanja kroz rad za kompaniju (sigurnost, pripadnost i samopotvrđivanje su osnovne ljudske potrebe članova organizacije);

Druga strategija radne motivacije je stav menadzera prema zaposlenima. Ako je stav menadzera negativan u smislu da radnici nisu vredni i da nisu zainteresovani za sudbinu kompanije, to će se negativno odraziti na samu motivaciju radnika. Ipak, ako je stav nadređenih pozitivan u smislu das u radnici vredni, požrtvovani id a se identifikuju sa kompanijom to će sigurno delovati motivirajuće na radnike;.

Treća strategija radne motivacije je osmišljavanje i obogaćivanje posla koje ima za cilj da smanji dosadu na poslu. Jedan od najstarijih načina eliminisanja dosade kroz osmišljavanje posla je rotacija. Pod obogaćivanjem posla podrazumeva se uvođenje motivatora u radni proces (smanjenje kontrole rada zaposlenih, što vodi povećanju osećaja lične odgovornosti, davanje slobode radnicima da osmišljavaju svoj konkretni radni zadatak, uvođenje novih i složenijih zadataka, pružanje mogućnosti za specijalizaciju);

Četvrta strategija zasniva se na konceptu modifikacije ponašanja – promene ponašanja koji podrazumeva podsticanje određenog ponašanja u zavisnosti od posledica koje takvo ponašanje proizvodi. Potrebno je upoznati radnike sa time kakvo ponašanje izaziva određene posledice. Takozvano pozitivno pojačanje ponašanja je poželjna posledica promene ponašanja.

·          

PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

U poslovanju, zaposleni moraju da poštuju principe poslovne etike i u ostvarivanju poslovnih ciljeva ne smeju da koriste nedozvoljena sredstva i načine poput podmićivanja, korupcije, skupih poklona… Ne zahtevaju nikakvu materijalnu ili bilo koju drugu korist za sebe od poslovnog partnera.

                Odnosi prema zaposlenima i između zaposlenih zasnivaju se na poštovanju ljudskog dostojanstva i uvažavanju ljudskih prava. Prilikom zasnivanja i u toku trajanja radnog odnosa, zaposleni u preduzećima uživaju jednaka pravai ne mogu biti ograničeni u ostvarivanju svih svojih prava bez obzira na pol, rasu, boju kože, jezik, veroispovest, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, članstvo u političkim i sindikalnim organizacijama, imovno stanje, rođenje ili neki drugi status. Zdravlje i bezbednost radnika je na prvom mestu, i u skladu sa tim zaposleni uživaju potpunu zaštitu u skladu sa propisima koji regulišu bezbednost i zdravlje na radu i imaju kako pravo tako i obavezu da se propisa pridržavaju. Zabranjena je upotreba narkotika i alkohola za vreme obavljanja poslova i radnih zadataka i njihovo unošenje u radne prostorije.

                Zaposleni za svoj rad ostvaruju zaradu čija se visina utvrđuje u skladu sa propisima, a prema random učinku, kvalifikacijama, iskustvu, uslovima i vremenu rada. Sve mora da bude usklađeno sa zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom i ugovorom o radu. Zaposleni i članovi organa imaju pravo da aktivno učestvuju u političkom životu van radnog vremena i izvan radnog mesta i ostvarivanje prava po osnovu rada nije uslovljeno političkim angažmanom zaposlenih. Zabranjeno je koristiti službeni položaj u privrednom subjektu ili imovinu privrednog subjekta radi pružanja politićke podrške nekom kandidatu, političkoj stranci, pokretu ili grupi. Zaposlenima nije dozvoljeno da ističu svoj status u privrednom subjektu kada istupaju u ima političke stranke, pokreta ili grupe. Podaci o kandidatima za radna mesta mogu biti korišćeni samo u svrhu zapošljavanja, a podaci o zaposlenima su poverljivi podaci i uživaju posebnu zaštitu i ne mogu biti saopšteni trećim licima, osim za potrebe postupka koji se vodi pred nadležnim organom i samo na osnovu službenog naloga. Ljudi koji su zaposleni imaju pravo da budu obavešteni o postupcima prikupljanja i načinu upotrebe informacija o njihovim aktivnostima tokom radnog odnosa, kao i o njima samima. Imaju dužnost da postupaju u najboljem interesu preduzeća, u skladu sa svojim ovlašćenjima i odgovornostima. Dužni su da postupaju profesionalno i da rešavaju probleme na koje nailaze u obavljanju poslova iz svog delokruga. Zaposlen je dužan da obavesti svog rukovodioca o nastanku vanrednih situacija kao što su bolest, lični problem ili neki drugi razlog kako bi rukovodilac vanrednu situaciju uskladio sa potrebama posla. Imperativ za sve zaposlene treba da bude komunikacija u duhu zdrave poslovne saradnje. Zaposleni su dužni da poverene poslove vrše na način da interes privrednog subjekta ne podrede privatnom niti da među njima ne izazovu sukob. Sukobi interesa postoje kada zaposleni donose odluke ili utiču na donošenje odluka kojima se njima ili povezanim licima stvara imovinska ili neimovinska korist ne postupajući isključivo u najboljem interesu privrednog subjekta. Ljudi koji rade u jednom preduzeću ne mogu direktno ili indirektno biti angažovani u drugom privrednom subjektu konkurentske delatnosti, osim ako za to ne dobiju odobrenje. Oni su dužni da čuvaju poslovnu tajnu do koje su došli u vršenju posla. Pod poslovnom tajnom se podrazumeva svaka informacija ili podatak čije bi neovlašćeno otkrivanje trećim licima moglo naneti štetu preduzeću ili bi moglo koristiti konkurentima. Odavanjem poslovne tajne se ne smatrasaopštavanje informacija čije je objavljivanje obavezno na osnovu zakona, tj. koje su u vezi sa povredom zakona, povredom dobre poslovne prakse ili principa poslovnog morala. Zaposleni, kao i članovi njihovih porodica, ne smeju koristiti poverljive informacije i poslovne mogućnosti u cilju pribavljanja materijalne ili nematerijalne koristi za sebe ili za povezana lica. Preduzece treba da bude ponosno na lična zalaganja svih svojih ljudi id a ih podstiče na to da rezultat njihovog rada moraju biti odlična dostignuća. Međutim, ovaj nivo saradnje može da se postigne jedino u atmosferi poverenja, otvorene i iskrene komunikacije i poštovanja. Odnos sa ljudima sa kojima se posluje treba biti kao odnos članova pobedničkog tima. Ljudi koji rade u harmoniji i koji su fokusirani na skup zajedničkih ciljeva čine pokretačku snagu koja stoji iza njihovog biznisa. Da bi ovaj dinamični timski odnos funkcionisao svaki pojedinac mora da ispuni svoju odgovornost id a se oseća sigurnim da će i drugi isto tako da urade. To znači pružanje potrebne podrške drugima, na svakom nivou, da bi se posao obavio. Poslovni odnosi sa ljudima sa kojima se radi treba da unapređuju etiku i usaglašenost postavljenjem primera pristojnosti, pravednosti i integriteta u radu sa drugima.

MEDjUSOBNI ODNOSI

                Dobri međuljudski odnosi zasnivaju se na uvažavanju i poštovanju ličnosti svakog pojedinca. Glavni uslov za ostvarivanje poslovnih ciljeva su dobri međuljudski odnosi, a samim tim i zadovoljstvo zaposlenih. Zadovoljstvo se postiže adekvatnim ispoljavanjem i vrednovanjem stručnih, kreativnih, intelektualnih i moralnih vrednosti zaposlenih. Zaposleni, isto tako, svoje međuljudske odnose grade na razumevanju, toleranciji, uvažavanju, poverenju i spremnosti za saradnju, stvarajući pozitivnu radnu atmosferu. Interesi i lične ambicije pojedinaca ne smeju da ugroze ličnost drugih zaposlenih niti zajednički interes zaposlenih. Oni međusobno poštuju verska, politička i sindikalna opredeljenja kao i rasu, nacionalnu i polnu pripadnost svojih kolega i nije dozvoljeno ugrožavanje osnovnih ljudskih prava po bilo kom osnovu. Međusobno se uvažavaju, dopunjavaju, podstiču i motivišu na ostvarenje poslovnih ciljeva i realizaciju postavljenih zadataka.

                Poštovanje korisnika usluga koje pružaju je dužnost i obaveza svakog zaposlenog . U komunikaciji sa korisnicima, zaposleni su uvek ljubazni, iskreni i prijateljski raspoloženi, spremni da ih saslušaju i njihovim željama i potrebama maksimalno izađu u susret, izbegavajući obećanja koja ne mogu ispuniti. U rešavanju problema ili zahteva korisnika dužni su da preduzmu sve potrebne aktivnosti kao i da, ako je potrebno, uključe i druge zaposlene. Zaposleni moraju da funkcionišu kao porodica, i da, bez obzira na položaj na radnom mestu, poštuju to da su pre  svega ljudi.

·         Mobbing-zlostavljanja na random mestu

                Procenjuje se da je tokom radnog veka svaki treći čovek bio bar jednom žrtva zlostavljanja na radnom mestu. Većina dolazi u neprijatnu situaciju nakon toga, i ne zna kako da se postavi. Etički, ne treba da ćuti o tome, a sa druge strane, možda je to uslov da bi ta osoba zadržala svoje radno mesto?

                Kada se zaposleni nađe u verbalnom sukobu sa kolegama na poslu ili šefom, odlazak na posao može se vrlo lako pretvoriti u noćnu moru. U takvim situacijama ljudi krive sebe, smatraju da ne vrede, da su glupi, ili da nisu u stanju da obavljaju svoje zadatke onako kako se to od njih očekuje. Do povećanja učestalosti mobbinga dovela je velika konkurencija na tržištu, globalizacija, organizacijske promene, ekonomska kriza, nesigurnost radnih mesta i očekivanje fleksibilnosti od radnika. Moralna maltretiranja postala su uočljivija više nego ikada. Poslodavci su prisiljeni na to da analiziraju svaki problem koji ima negativne posledice na produktivnost i na troškove proizvodnje. Mobbing često nastake iz sukoba među saradnicima među kojima započinju loši međusobni odnosi. Izvorni sukob se zaboravlja, ali netrpeljivost među njima ostaje. Potisnuta agresija pretvara se u terorisanje a žrtva počinje da se oseća manje vrednom i gubi svoje dostojanstvo. Povlači se u sebe i dolazi do samookrivljavanja. Zaposleni najčešće ne pričaju šta se dešava, jer ne žele da se mešaju ni da narušavaju poslovne odnose, a žrtve jer se stide i boje da im drugi neće verovati. Žrtve ovakvog  zlostavljanja postaju dežurni krivci za sve propuste i neuspehe. Kod njih se pojavljuje psihosomatski i depresivni poremećaj, a nakon višegodišnjeg terorisanja obolevaju od psihičkih poremećaja i hroničnih bolesti i uglavnom napuštaju posao.

                Žrtve moobinga su najčešće one osobe koje se na neki način izdvajaju od ostalih, načinom razmišljanja i logikom razmišljanja, najbolji ili najobrazovaniji pojedinci koji za svoju okolinu predstavljaju opasnost ili konkurenciju, kao i one osobe koje ne žele učestvovati u prevarama koje drugi smišljaju. Često su to zaposleni pred penzijom,, mladi koji tek počinju sa radom, ili osobe drugačije seksualne orijentacije,   ali nisu isključeni ni ostali radnici. Moobingu su u određenim uslovima izloženi i oni koji nakon višegodišnjeg besprekornog rada treže priznanje i povećanje plate, kao i veoma kreativne osobe.

·         Odnosi nadređenih prema zaposlenima

                Profesionalni odnosi nadređenih i zaposlenih (podređenih) su na prvi pogled jednostavni: jedni izdaju naloge, a drugi ig izvršavaju. Ipak, za zaposlene je veoma važno kakvim je tonom izdat nalog, kako se u tom trenutku poneo nadređeni i da li je uvažio mišljenje i profesionalno iskustvo podređenog. Sve te nijanse predstavljaju stil rukovođenja koji za sebe bira nadređeni. Stil rukovođenja se može definisati kao ukupno ponašanje i način ophođenja rukovodilaca prema podređenima. Rukovodioci i vodeći menadzment služe za primer zaposlenima sa svojom angažovanošću na poslu, primerenim ponašanjem i poštovanjem zakona , moralnih i etičkih principa. Autoritet grade prema svojoj stručnosti i ostvarivanju vrhunskih poslovnih rezultata. U odnosu prema zaposlenima moraju biti korektni i pravični, bez izuzetaka i pristrasnih osećanja. Potrebno je da od zaposlenih zahtevaju stručnost i odgovornost i da ne dopuste da na njihove odluke utiču poslovni odnosi (rodbinske, prijateljske i druge veze). Neophodno je da podstiču timski rad i da otkrivaju sposobnosti pojedinaca da pruže maksimalan doprinos u rfealizaciji ciljeva i da pritom na favorizuju pojedince. Dužni su da poštuju ličnost zaposlenih i da im saopšte konkretno i argumentovano eventualne primedbe na njihov rad i ponašanje. Nadređeni treba da poseduje puno kvaliteta kao što su: marljivost, motivisanost, sposobnost za komunikaciju sa različitim ljudima, spremnost da se nosi sa složenim situacijama... Dobar rukovodilac treba da majstorski žonglira ovim kvalitetima u zavisnosti od situacije, pa ako neku funkciju treba predati kolektivu onda to treba i uraditi i staviti sebe u poziciju potčinjenog. Podela određenih ovlašćenja među podređenima dovodi do veće slobode zaposlenih, pa oni počinju kreativnije i odgovornije da prilaze poslu, pokazuju inicijativu i često pronalaze nestandardna rešenja.

·         Odnosi zaposlenih prema nadređenima

                Odnos zaposlenih sa svojim poslodavcima treba da se zasniva na uzajamnom uvažavanju, poverenju i poštovanju. Oni zajedno predstavljaju tim sa zajedničkom svrhom postizanja ciljeva koje im postavlja preduzeće u kojem rade. Podjednako su odgovorni za to da ostvare međusobnu komunikaciju koja je otvorena i iskrena, potrebno je  da budu zajedno inovatori u rešavanju problema. Njihova saradnja i kreativnost su neophodni za postizanje datih ciljeva. Zaposleni izvršavaju poverene poslove i zadatke od strane nadređenih osim kada nisu u sigurnosti sa zakonom ili ugrožavaju njihovu ličnu sigurnost. Od zaposlenih se  očekuje da ukažu nadređenima na mogućnosti uspešnije i efikasnije realizacije poverenih radnih zadataka u cilju boljih  poslovnih rezultata. Eventualni problem rešavaju se u dobronamernoj, neposrednoj i konkretnoj komunikaciji između onih kojih se tiču problem, a ako to nije moguće, rešavanje problema treba usmeriti licima na višem hijerarhijskom nivou.          

.

.ZAKLjUČAK

                Naša najveća vrednost su ljudi. Svako preduzeće čine ljudi koji tu rade, a pravi tim čine ljudi koji svoje zadatke obavljaju sa entuzijazmom. Sva njihova energija treba da bude usmerena prema potrošaču, i krajnjem cilju (zadovoljstvu potrošača i korisnika njihovih usluga). Od zaposlenih se očekuje da očuvaju poverenje i ugled koji je određena firma gradila godinama. Tajna uspeha je u osluškivanju potreba, ne tržišta, već ljudi koji čine to tržičte. Zaposleni moraju da daju sve od sebe da bi izgradili prepoznatljiv brend svojoj firmi, na osnovu požljivog analiziranja potreba potrošača, al ii oslanjajučći se na sopstveno iskustvo i intuiciju.

                U ovom radu osvrnuli smo se na zaposlene ljude. U našoj zemlji ih je sve manje, a potrebe za njima su sve veće. Ni jedan posao ne bi mogao da opstane bez pravih ljudi koji učestvuju u prucesu rada. Njihova funkcija je oduvek bila značajna i mislim da cilj svakog deteda treba da bude jasno definisan posao u kom će se truditi da bide najbolji id a da sve od sebe .

LITERATURA

1.      Dr. Dragan Subotić – ‘Poslovna etika i veštine’

2.      Smilja Subotić – ‘Uvod u poslovnu etiku’

3.      Dr. Dragan Lazarević – ‘Organizaciono ponašanje’

4.      http://en.wikipedia.org/wiki/Wiki

5.      http://www.map.hr/dokumenti/h%26p%20prezentacija_200603.pdf