Knjigovodstvo u kozmetickom salonu

                        Knjigovodstvo u salonu (centru)

                                                                              

 Pise: Tanja  Zivkovic                                                                           

                   Knjigovodstvo – pojam , ciljevi i zadaci

Knjigovodstvo obezbeduje podatke koji se na razlicite nacine primenjuju u pojedinim delovima racunovodstva. To je osnovni razlog zbog cega se knjigovodstvo najcešce definiše kao racunska osnova racunovodstva. Knjigovodstvo pri racunovodstvenom planiranju pruža osnovu tako što pri izradi plana i uvek polazi od sadašnjeg stanja a potom omogucava pružanje podataka o ostvarenom rezultatu kao i o stanju imovine. Knjigovodstvo mora raspolagati pouzdanim informacijama da bi se donele što kvalitetnije poslovne odluke.

Ciljevi knjigovodstva se izvode iz ciljeva preduzeca. Ono pocinje osnivanjem preduzeca i prestaje trenutkom njegove likvidacije. Osnovni ciljevi knjigovodstva su :

1. utvrdivanje rezultata poslovanja ( dobitka ili gubitka ) u odredenom vremenskom periodu;
2. utvrdivanje stanja imovine , obaveza kao i sopstvenog kapitala na odredjeni dan obracuna;
3. pružanje podataka za kontrolu rada lica koja rukuju pojedinim delovima imovine preduzeca;
4. pružanje podataka za planiranje rezultata poslovanja , stanja imovine kao i priliva i odliva novca;

Da bi svi ovi navedeni ciljevi bili ostvareni neophodno je da menadžment racunovodstva prikupi sve informacije koje dokazuju nastanak svakog poslovnog dogodaja tj. prikupljanje, klasifikovanje, reklasifikovanje, beleženje, cuvanje podataka i naravno izveštavanje o nastalim poslovnim dogadajima ( a sve to predstavlja zadatke knjigovodstva ).
Postoje dva metoda vodjenja knjigovodstva: prosto i dvojno knjigovodstvo.
Prosto knjigovodstvo je nezaokruzen sistem u kome se vode evidencije o pojedinim delovima imovine, kao sto su: gotovina, roba, duznici, poverioci i sl. Iz prostih ( pojedinacnih, izolovanih ) evidencija ne moze se utvrditi ni ukupna vrednost imovine i obaveza, a ni ostvareni rezultati poslovanja.
Dvojno knjigovodstvo je zaokruzen sistem evidencije u koji su ukljuceni svi delovi imovine, obaveze i kapital, kao i promene na njima, sto omogucava da se na osnovu knjigovodstvenih podataka utvrdi ukupna vrednost imovine, obaveza i rezultat poslovanja preduzeca.

                Osnovna sredstva - pojam i podela

U zavisnosti od funkcije koju imaju u procesu proizvodnje ukupno uložena sredstva jednog preduzeca mogu se podeliti na osnovna sredstva i obrtna sredstva.
Osnovna sredstva predstavljaju sva ona sredstva koja u proces proizvodnje jednog preduzeca ulaze svojom celokupnom vrednošcu , ali se pri jednom poslovnom ciklusu ne utroše u celosti vec se njihova vrednost usled fizickog kao i moralnog rabacenja postepeno smanjuje i do kraja proizvodnog ciklusa zadržavaju svoj prvobitni oblik. Osnovna sredstva se mogu javiti u obliku : stvari , prava i novca.
Podela osnovnih sredstava može se izvršiti prema razlicitim kriterijumima u zavisnosti od potrebe preduzeca. U našim zakonskim propisima najcešce kao kriterijum za podelu osnovnih sredstava koristi se proces proizvodnje , tako da razlikujemo :
1. osnovna sredstva u pripremi ( izgradnji );
2. osnovna sredstva u funkciji;
3. osnovna sredstva van funkcije.
-osnovna sredstva u pripremi ( u izgradnji )
Veoma je bitno precizirati koje stvari ili koja prava treba nabaviti kao i iz kojih izvora ce biti izvršeno finansiranje te iste nabavke. Kod ovih sredstava visina potrebnih novcanih sredstava za njihovu nabavku se odreduje na osnovu investicionih programa kao i tehnicke dokumentacije (predracunska vrednost gradevinskih objekata, opreme, visine troškova montaže i drugi izdaci vezani za izgradnju i puštanje u rad datog objekta kao i izvori iz kojih se obezbeduju sredstva za finansiranje izgradnje ).
Ulaganje u sva osnovna sredstva mogu se vršiti sa ciljem da se izgradi: novi kapacitet, proširi vec postojeci kapacitet, modernizuje ili pak izvrši zamena postojeceg kapaciteta. Osnovna sredstva u pripremi su prema tome ona sredstva cija izgradnja još uvek nije završena, kao i ona sredstva koja još uvek nisu spremna za datu poslovnu aktivnost. Ova sredstva se mogu javiti u sledecim oblicima :
1. potraživanja za avanse;
2 .potraživanja po osnovu zajednicke izgradnje osnovnih sredstava;
3 .investicije u toku.


-osnovna sredstva u funkiciji
Sva osnovna sredstva jednog preduzeca koja se koriste za obavljanje delatnosti kojom se preduzece bavi predstavljaju osnovna sredstva u funkciji. U ova sredstva spadaju sledece stvari i prava: zemljišta koja služe u privredne svrhe, šume, gradevinski objekti, oprema, dugogodišnji zasadi, osnovno stado, materijalna prava, osnivacka ulaganja datog preduzeca i ostala osnovna sredstva.

-osnovna sredstva van funkcije
Sve obustavljene investicije jednog preduzeca, kao i osnovna sredstva koja se ne mogu više koristiti zbog svoje fizicke porabacenosti, ili je pak njihovo korišcenje postalo ekonomski necelishodno zbog svog moralnog zastarevanja kao i sva ona sredstva zbog kojih pri izmeni proizvodnog programa gube svoju upotrebnu vrednost predstavljaju osnovna sredstva van funkcije datog preduzeca.
Zbog toga što ne ucestvuju u obavljanju poslovnih aktivnosti jednog preduzeca ova sredstva se otpisuju ( ova sredstva mogu izazvati dodatne troškove i na taj nacin smanjiti finansijski rezultat polovanja datog preduzeca ). Ova sredstva van funkcije otpisuju se otudenjem putem prodaje, privremenim ili trajnim ustupanjem nekom drugom preduzecu kome su ova sredstva potrebna za poslovanje ili se pristupa njihovom ponovnom osposobljavanju radi ponovne upotrebe za poslovne funkcije u preduzecu.

Knjigovodstvena evidencija osnovnih sredstava

Da bi se moglo govoriti o evidenciji osnovnih sredstava i obracunavanju njihove amortizacije, treba napomenuti koje se vrednosti razlikuju kod osnovnih sredstava.
Vrednost osnovnih sredstava po kojoj su kupljena od dobavljaca predstavlja njihovu fakturnu vrednost. Fakturna vrednost dobavljaca, uvecana za zavisne troskove ovih sredstava (dopreme, carine, montaze, poreza i sl.) i dovodjenje u stanje njihove funkcionalne pripremljenosti, tj. ukljucivanje u upotrebu, predstavlja nabavnu vrednost.
Nabavna vrednost sluzi za evidenciju osnovnih sredstava u knjigovodstvu, kao osnovica za obracunavanje amortizacije, tj. otpisivanje. Kada se nabavna vrednost umanji za izvrsene obaveze (amortizovanu vrednost), dobija se sadasnja vrednost osnovnih sredstava. Trzisna vrednost osnovnih sredstava predstavlja vrednost koja moze da se postigne njihovom prodajom i koja moze biti veca ili manja od sadasnje vrednosti.
Revalorizacija osnovnih sredstava predstavlja svodjenje knjigovodstvene vrednosti na trzisnu vrednost. Za to svodjenje se koristi koeficjent revalorizacije po mesecima u toku godine i zbirni koeficjent na kraju poslovne godine. Koeficjent predstavlja stopu rasta cena na malo koju zvanicno objavljuje zavod za statistiku. Vrsi se radi obracunavanja realne amortizacije i radi utvrdjivanja dobiti.
Za evidenciju osnovnih sredstava koriste se sledeca dokumenta:
-za evidenciju nabavke:
1) faktura dobavljaca ( o kupovini ) osnovnih sredstava,prevozu,montazi,carinama…
2) obracun ( situacije )
3) resenje o besplatnom prijemu, izvestaj, zapisnici
Bez obzira na nacin nabavke, fizicki prijem osnovnih sredstava vrsi se komisijskim zapisnikom o prijem – preuzimanju osnovnih sredstava. Po zavrsenoj nabavci strucna sluzba zaduzena za njenu realizaciju treba da sastavi izvestaj o stavljanju osnovnih sredstava u upotrebu.
-za evidenciju otudjivanja koriste se sledeca dokumenta:
1) odluka i zapisnik o rashodovanju osnovnog sredstva ( izvestaj o aktiviranju ) koji predstavlja nalog za knjigovodstveni obracun
2) odluka i zapisnik o primopredaji i faktura o prodaji osnovnog sredstva
3) odluka i zapisnik o besplatnom ustupanju osnovnog sredstva
Zadatak knjigovodstva osnovnih sredstava jeste, izmedju ostalog, da utvrdi poslovne knjige u koje ce se evidentirati svi podaci i sve promene na ovim sredstvima. 
Svako preduzece ima obavezu da organizuje evidenciju o sopstvenim osnovnim sredstvima tako da se u svakom trenutku može sagledati : nabavna , otpisana i sadašnja vrednost osnovnih sredstava u celini , kao i svakog pojedinacnog osnovnog sredstva tog preduzeca. Takva evidencija preduzeca vodi se kroz sledecu dokumentaciju :
1. glavnu knjigu;
2. knjigu inventara;
3. analiticke kartice osnovnih sredstava.
U glavnoj knjizi vodi se sinteticka evidencija kao i evidencija po grupama osnovnih sredstava. Preko ovih racuna prati se samo stanje ali i kretanje osnovnih sredstava iskljucivo po vrednosti.
Knjiga inventara je oblik analiticke evidencije, uvek je povezana i ne vodi se nikada u slobodnim listovima. Ona uvek mora biti overena od ovlašcenog lica sa precizno numerisanim stranicama zbog eventualne zloupotrebe. Knjiga inventara treba da pruži podatke o stanju ali i promenama osnovnih sredstava. Ona uvek mora da sadrži sledece: inventarni broj, nomenklaturni broj, naziv, podatke o dobavljacu i njegovom sedištu, precizno evidentiran broj i datum dokumenta o prijemu osnovnog sredstva, vek trajanja, datum stavljanja u upotrebu istog, nabavnu vrednost, otudenje, rashodovanje sa naznacenim datumom i primedbom knjigovodstvenog inventara osnovnih sredstava. Znaci ona pruza veoma veliki broj razlicitih podataka, od opstih, tehnickih do ekonomskih, sto po pravilu nije slucaj sa ostalim hronoloskim evidencijama. Ovakva knjiga inventara koristi se sve dok u njoj postoji slobodnih listova. Tek pošto se popuni otvara se nova u kojoj se nastavlja evidencija na potpuno identican nacin koji je vec naveden u prethodnom tekstu. Ova se hronoloska evidencija ne zakljucuje krajem godine vec prestankom rada preduzeca i ona prati sve promene na osnovnom sredstvu tokom njegovog veka trajanja.
Analiticke kartice osnovnih sredstava predstavlja analiticku evidenciju o postojecim osnovnim sredstvima jednog preduzeca koja se vodi na slobodnim listovima koje u knjigovodstvu nazivamo karticama. Za svaku stvar iz osnovnog sredstva otvara se posebna kartica. Na prednjoj strani svake kartice upisuju se osnovni podaci o osnovnom sredstvu i to: inventarni broj, nomenklaturni broj, tacan naziv osnovnog sredstva, svi potrebni podaci o dobavljacu, datum stavljanja sredstava u upotrebu i ostali podaci vezani za odredena osnovna sredstva. Na poledini analitickih kartica knjiži se stanje i sve promene vezane za vrednost osnovnih sredstava. Skup svih analitickih kartica jednog preduzeca predstavlja kartoteku osnovnih sredstava tog preduzeca.
Pored pomenutih dokumentacija u jednom preduzecu moguce je koristiti i dodatnu pomocnu evidenciju. Jedna od takvih vidova evidencija je reversna knjiga. Ove knjige služe preduzecu da pruži dodatne podatke gde tj. u kom delu preduzeca se nalaze i koriste osnovna sredstva, ko je za njih zadužen kao i ko odgovara za njihovu ispravnost. Reversna knjiga se ne vodi za celo preduzece kao što je slucaj kod knjige inventara, vec se odnosi na uže organizacione jedinice. U ovu knjigu potrebni podaci o osnovnim sredstvima koje jedno preduzece poseduje unose se hronološkim redom , baš onako kako i pristižu u to preduzece.
Za evidenciju svih osnovnih sredstava iz kojih se izuzimaju zemljišta, šume, višegodišnji zasadi i osnovna stada knjigovodstvo svakog preduzeca koristi dva paralelana racuna. Na prvom od ovih paralelnih racuna treba obezbediti sve neophodne podatke o nabavnoj vrednosti, dok na drugom racunu treba obezbediti podatke o otpisanoj vrednosti konkretne vrste sredstava. Na osnovu ovako tacno evidentiranih paralelnih racuna knjigovodstvo je u mogucnosti da obracuna i trecu vrednost ovih osnovnih sredstava , a to je sadašnja vrednost.

Literatura

 Finansijsko racunovodstvo, dr Radiša Radovanovic, dr Kata Škaric Jovanovic, Beograd 2003

 Racunovodstvo, dr Vera Poznanic – Leko, Beograd 2002