Pogledajte ljudsko oko izbliza

POGLEDAJTE LJUDSKO OKO IZBLIZA

Ljudsko oko je jedan od najsavršeniji optičkih "instrumenata", te zajedno u vezi sa mozgom, predstavlja "ulazna vrata" bez kojih je teško i zamisliti svet oko sebe, preko 80% informacija koje dobijamo iz spoljnog sveta dobijamo putem vida. Dugo vremena kroz istoriju čovečanstva, to je bio i glavni i jedini optički "instrument" kojim se istraživao svemir. Poznavati rad i karakteristike oka bitno je za potpunije razumevanje astronomije.

  Osnovni princip stvaranja slike u oku, generalno se ne razlikuje od stvaranja slike u običnom fotoaparatu. Snop ulaznog svetla se lomi u rožnjači oka, akomodacijom sočivo se dodatno koriguje tako da fokus pada na mrežnjaču oka. U mrežnjači oka se nalaze posebni fotoosetljivi receptori koji nadražaj fotona pretvaraju u električne impulse i šalju ih u mozak.

Ljudsko oko je sposobno da registruje deo elektromagnetskog spektra od talasne dužine 400 do 700 nanometara, koji po tome zovemo i "vidljiv deo elektromagnetskog spektra".

SPOLJAŠNI DELOVI OKA

Beonjaca prekriva oko 85% ukupne površine oka. Belo-plavkaste je boje, i sastoji se od žilavih vlakana, te služi za zaštitu unutrašnjosti oka.

Dužica (iris) se sastoji od mišića i deluje kao dijafragma. Nalazi se između rožnjače i sočiva. Sadrži razne pigmente koji su odgovorni za boju očiju. U središtu ima otvor koji nazivamo zenica.

Zenica (pupila) je otvor na šarenici. Crne je boje jer se iz oka ne reflektuje svetlost.

UNUTRAŠNJI DELOVI OKA

Rožnjača (cornea) je transparentna struktura debljine 0,5 mm, promera 12mm, i glavno sočivo u očnom optičkom sistemu. Ima indeks loma n=1,37. Pošto je s jedne strane zrak sa indeksom loma n=1, to je čini jako konvergentnom. Interesantno je da kad gledamo u vodi (indeks loma vode n=1,33) postaje slabo konvergentna i slika neće biti oštra.

Očno sočivo (lat. lens crystallina) je deo oka koji ima funkciju prelamanja svetla  i podešavanja prelamanje slike tako da ona padne direktno na mrežnjaču. Očno sočivo  je obavijeno tankom membranom, kapsulom (capsula lentis). Unutar kapsule je u sredini jedro ili jezgro (nucleus) koje ima čvršću strukturu nego okolna kora (cortex). Kora sočiva je građena od usko zbijenih ploča (lamela), koje su potpuno providne, i poređenje su kao lukovice u glavici luka. Perifarija sočiva (ekvator) je povezana tankim nitima sa jednim cirkularnim mišićem (trepavičasti mišić - musculus cilliaris). Akcijom ovog mišića niti se otpuštaju, a opuštanjem mišića niti se zatežu. Tako očno sočivo postaje tanje ili deblje, odnosno menja svoju prelomnu moć. Taj proces prilagođavanja na različito udaljene predmete se zove akomodacija oka.

Konjunktiva(conjunctiva) je deo sluznice koji obavija kapke sa zadnje strane (prednji zid) i deo koji prekriva prednji deo očne jabučice (zadnji zid).

Očni živac (nervus opticus) putem električnih impulsa prenosi informacije u mozak. Mesto gde izlazi optički živac potpuno je neosetljivo na svetlost jer tu nema niti štapića niti čunjića.

Makula ili žuta mrlja (macula) Specijalni deo mrežnjače zadužen za centralni vid i razlikovanje detalja je MAKULA ili žuta mrlja. Ona obiluje fotoreceptorima -ćelijama koje primaju vizuelnu draž i prenose je nervnim elementima. Gust raspored receptora u makuli omogućuje oštrinu vida, zapažanje detalja i raspoznavanje likova, čitanje, pisanje, prepoznavanje boja….

Mrežnjača (retina). Mrežnjača  je deo "nervnog sistema" oka i satkana je iz fantastičnog spleta nervnih ćelija-fotoreceptora, koje prikupljaju vidnu informaciju i šalju je "centru za obradu", koji se nalazi u potiljačnom delu mozga. Svi su ovi segmenti važni u formiranju kvalitetne slike i njenom prepoznavanju.