Akademija za estetiku i kozmetologiju: Etika i seks

ETIKA I SEKS

Pise Milos Pavlovic, student

1. Pojmovi seks i etika

Etika:

Etika je nauka koja proučava moral, moralna prava… Kako bi čovek trebalo da se ponaša kada je moral u pitanju i životna pravila koja nam govore šta je dobro a šta loše. Ponekada se desi da se sa državnim, sudskim i drugim pravilima (zakoni) ova moralna pravila kose, ali naša tema je za sada seksualni odnos i stvari koje ljudski rod teraju na taj odnos. Nešto što je starije od bilo kog zakona je ovih dana jako regulisano zakonom (državnim) koji i proizilazi iz etičkih (moralnih) zakona. Poenta ovog rada je sagledavanje situacija u kojima se ovi moralni zakoni kose a kada se poklapaju sa drugima.

Etika je preteča svega što je danas politika, zakon, statut… Ali iako u isto vreme danas postoje nalazi se da se odluke koje donosite po jednom ili drugom zakonu (pisanom ili nepisanom) često kose jedne sa drugima.

Seks:

Je pol, nešto što predstavlja jedinku ženskog ili muškog pola jedne vrste. Određeni pol nosi sa sobom određene karakteristike različite u odnosu na suprotan pol i one su uobičajeno organi za reprodukciju. Zašto uobičajeno? Ovi organi se mogu (često) koristiti i u druge svrhe koje ćemo kroz ovaj rad komentarisati. Isto tako svaki pol nosi svoje karakteristike koji, zbog istih tih organa ili nevezano za njih, vrše funkciju nečega što se razlikuje u telu suprotnog pola. Naizgled dva pola se mogu razlikovati po konstituciji, crtama lica, polnom organu, mnogim stvarima vidljivim golim okom ali iza toga se kriju i mnoge stvari koej čovekovo oko ne može zapaziti kao sto su npr. hormoni i njihova količina i namena u jednom telu.

Je po drugim definicijama u našem jeziku snošaj izmedju dve ili više jedinki. Zašto navodimo ovako šturu i kratku definiciju? Originalna definicija sa Wikipedije: “Snošaj (lat: koitus) ili polni odnos (od latinske reči sexus — pol) označava čin između dve ili više osoba u kojem dolazi do stimulacije polnog organa bar jedne od osoba.” – prosečan građanin ne bi znao ovu definiciju jer se ovako obično jedinka tokom života ne uči. Jako malo ljudi bi moglo da definiše seksualni odnos kao ovakav. Većina ljudi bi u definiciju umešalo i reproduktivni sistem i svrhu postojanja, malo religioznih stavova… Isto tako bi malo umešali i moral i priču o tome šta se sme ili ne sme, par negativnih stavova o nekim vrstama seksualnog odnosa, a neki se seksualnog odnosa i dalje stide i ne bi se izjasnili da li ga ili ne upražnjavaju.

Biologija i seks:

Kroz biologiju se dugo objašnjavalo - seksualna reprodukcija je process kombnovanja i mešanja genetskih kodova, često razultira specijalizacijom i formacijom organizama u varijantu ženke ili mužjaka vrste, a te vrste nazivamo polovima.

Mešavinom sadržina koje kombinuju muški i ženski pol, kombinovanje se vrši pretežno u telu ženskog pola osim kod nekolicine vrsta na planeti Zemlji, stvara se nova jedinka koja nasledjuje neke osobine svojih roditelja ili malo dalje rodbine. To nastaje zbog mešavine genetskih kodova i stvaranjem novog jedinstvenog za ovu novu jedinku.

Sve ovo dovodi do razmišljanja da je uloga seksualnog snošaja tu da bi se formirao nov život i da bi se nastavila vrsta. Reprodukcija je igrala i i dalje igra veliku ulogu u ljudskom životu.

2. Terminologija i filozofski konteksti

Nekoliko misli i aforizama o seksu (preuzeto sa linka: http://serbianforum.org/ljubav-seks-romantika/54506-nekoliko-misli-i-aforizama-o-seksu.html, u svrhu preispitivanja gledalaca predavanja):

- Seks i ljubav mogu ići zajedno, ali samo seks nije ljubav.

- Ne preterujte, jer je svako preterivanje štetno, pa i u seksu.

- Ne mislite samo na svoje zadovoljstvo i partner ima pravo na to.

- Ne očekujte od seksa previše i bićete zadovoljni.

- Bolje je menjati poze nego partnere (mnogo je sigurnije).

- Ne žurite, zašto da vam prvi put i svaki put ne bude lepše.

- Ne činite odvratnim ono što vam može biti najlepše.

- Uživajte u seksu, ali ne idite dotle da vam se smuči.

- Kome je sva pamet između nogu, nema je.

- Za sreću u braku, zdravo potomstvo i dug život potrban je i zdrav seks.

- Samo seksom se dokazuje onaj ko druge vrednosti nema.

- Pijanice i budale nisu za ljubav, seks i brak.

- One koji siluju treba ostaviti bez testisa, a ne bez slobode.

- Seksualno vaspitanje nije signal za uletanje u seks, već priprema za brak i zdrave bračne odnose, pa i seks.

- Uskladiti ritam, dokaz je ljubavi i nesebičnosti.

- Nije neophodan seks za zrelost, već zrelost za seks.

- Ne žali se posle, ko ti je kriv ako ne koristiš prezervativ.

- Nisu svi muškarci švaleri niti su sve žene kurve.

- Kad pođete u krevet oslobodite se svega, bez obzira na to šta vas čeke ili šta vi očekujete.

- U vođenju ljubavi treba biti umetnik a ne nasilnik.

- Seksualniualni odnosi zaslužuju lepše mesto od mraka i budžaka.

- Čuvajte se žena koje ne znaju da kažu "ne" i muškaraca koji bi da odmah dobiju "sve".

- Odbijanje prevremenog seksa nije zaostalost, niti stipanje u prerane odnose dokaz naprednosti.

- Kad ste sa osobom koju volite-volite je, ne opterećujte se dokazvanjem muškosti.

- Najveća kazna za nekontrolisani seks je "sida".

- Zreli i zdravi vole se na duge staze i polako, a nezreli na brzinu i nikako.

- Ako ste smireni gore bolje će vam ići dole.

- U seksu je najvažnije samopouzdanje, kakvi afrodizijaci.

Koliko ste često pomislili neku od ovih stavki? Kod većih grupa se najjasnije vidi povezanost između ljudi, po izrazima lica se vidi koliko se često pitaju sami nekim od ovih rečenica. Negativni stavovi se mogu steći tokom života ako nailazite na prepreke ili nezadovoljstva dok delujete u određenim oblastima, a pošto je ovo oblasti seksa i seksualnosti verovatno je moguće da će negativnije stavove zauzeti oni koji su već u sebi znali da su možda doživeli neku nalegodnost u životu povodom ove teme.

Odmeravanje koliko je moralno pristupiti nekom seksualnom odnosu zavisi od prosuđivanja prirode seksualnog impulsa, odnosno motiva zbog kojeg se pristupa akciji kao što je seksualni odnos. Po razmišljanjima filozofa, filozofi se dele na dve grupe.

Prva grupa, antiseksualisti kao što je npr. Immanuel Kant (“Makes of the loved person an Object of appetite”) misle da seks pretvara voljenu osobu u objekat apetita koji se treba nahraniti. Ovo je to mišljenje koji void ka logici da je jedini ispravan način upražnjavanja seksa taj koji daje plod, tj. nastavak vrste. Celibat se smatra najispravnijim moralnim načinom života. Ranije su se jako često ljudi sa ovom svešću okupljali i imali pokrilje crkve, crkva ih je podržavala i imali su mogućnost da istraju u svojim tvrdnjama. Kasnije se jako iskrivila metodologija u kojoj su promovisali svoje ideale, isto kao što se i dalje koriste isti ideali ali se sredstvo kojim se ide do kraja kosi sa drugim idealima crkve. Mnogi antiseksualisti danas misle o seksu kao o vrsti narkotika koji izaziva zavisnost, i ne smatraju čak da se seksu treba pristupiti čak i kada je u pitanju stvaranje novog jedinstvenog života.

Druga grupa filozofa, seksualni pozitivisti, objašnjavaju seksualni odnos kao aktivnost u kojoj zadovoljstvo pričinjavate i sebi i drugima u isto vreme. To je grupa ljudi koji prigrljavaju seksualnost, mada sa nekim ograničenjima tipa da partneri moraju biti određenog uzrasta i da pritom odnos bude bezbedan zdravstveno (ovih dana se misli na zašticen seksualni odnos korišćenjem kondoma i sličnog). Ova grupa ljudi je obično ona koja promoviše seks kao akcija koji void nečemu dobrom i treba biti sastavni deo svakog života. Praktikuju i predavanja o datoj temi a to vidimo i po današnjim mnogim organizacijama kao što su JAZAS i slični.

Homoseksualnost je seksualno uzbuđenje jedinke nad osobama istog pola.

Parafilija je seksualno uzbuđenje jedinke nad predmetima, životinjama, stvarima i ljudima koji na snošaj nisu pristali ili nisu dovoljno svesni ili po godinama odrasli da bi na snošaj mogli pristati ili da bi mogli da uživaju u snošaju (da uzvrate seksualnom uzbuđenošcu na seksualnu uzbuđenost).

3. Pristanak na snošaj (glavni problem seks-etike - Kada je individua spremna na snošaj?)

Pristanak na snošaj predstavlja akt između dva ili više aktera koji su se okupili u istu svrhu a to je seksualni odnos. Akt se obično odvija tako sto mimikom ili gestikulacijom tela ili usmenim pristankom dve ili više osoba pristupaju odnosu. Veliki problem su određivanja moralnih pravila kao što su:

1. Kada je u redu imati odnos sa drugim fizikamentom?

2. Da li i druga strana želi isto što i ja?

3. Da li ja stvarno želim to?

4. Da li druga strana želi to?

Ovakva pitanja nikada nisu dala jasan odgovor jer bi se odgovori razlikovali od osobe do osobe. Etika je preteča zakona, a etika još uvek ne može dati jasne odgovore na ova pitanja, iz toga sledi da se i dan danas dešava da u mnogim državama zakoni vrdaju godinu gore-dole kada je u pitanju određivanje godina u kojima je dozvoljeno i sa kim imati odnos. Zakoni nisu usaglašeni od države do države i dešava se da step o zakonima neke države prekršili zakon a po zakonima neke druge već ste prosečan gradjanin države koji živi svoj život najnormalnije i po zakonima države u kojoj živi. Bez obzira na to da li ste pozitivista ili antiseksualista ovo pitanje je jedno koje ste se sigurno i sami pitali, ili o kojem ste razmišljali makar jednom ako ste doživeli doba u kojem možete osetiti seksualnu uzbuđenost.

Baš zato mnogi misle da je u redu imati odnos sa osobom ako ta osoba može imati seksualni odnos tj. oseća uzbuđenje. Propisivači zakona ne mogu propisati ovakvu granicu u godinama i ograditi svoje građane od problema jer ljudi ne sazrevaju seksualno u isto doba života. Isto tako postoji problem i kada seksualno sazrevanje ne prati u korak mentalnog sazrevanja pa često rezultuje problemima kao što su neželjena trudnoća, polne bolesti raznih vrsta i težina, a sa druge strane i onim većim problemima kao što su silovanja i moguća silovanja (silovanja kod kojih nisu baš najvidljiviji motivi i gde se ne zna tačno pod kakvim uslovima je pristupljeno odnosu osim po izjavama aktera), pedofilije, itd.

Etički se oduvek znalo kada je neka osoba spremna jer sama osoba treba da se izgradi da sluša svoje telo ali uz malu korekciju odraslih može steći utisak toga šta želi ili ne želi i šta je loše a šta dobro. Problem je u tome što poneki odrasli ne znaju to ni sami. Svest bližnjih jedne osobe obićno uči tu osobu da je loše imati odnose u određenim uslovima. Problemi kod takvih ljudi nastaju kada im u živote ušetaju osobe koje misle da baš u tom slučaju trebaju pristupiti u odnos, jer naravno osoba koja je upravo nastupila ima seksualni nagon koji želi uprazniti baš sa našom dobro učenom osobom. U ovakvim slučajevima nastaju pokolebanja u osobi. Dok ona sama ne sazna šta je uopšte seksualno uzbuđenje ne može znati da ona to ne želi. Ako je pak imala seksualno uzbuđenje do sada i ima ga u trenutku kada odnos treba početi postoje problemi da osoba ne zna kako i šta treba raditi. Kada i znaju šta trebaju raditi postoji pitanje da li to trebaju uraditi sa osobom sa kojom u ovom trenu mogu imati taj odnos.

Brzo stupaju u odnose oni ljudi koji sebi ne postavljaju ovakva pitanja, a svi bi se trebalo učiti da razmišljaju češće i brže nego što reaguju po pitanju seksualnosti. Ako roditeljska (starateljska) seksualna zatvorenost ili zatvorenost ljudi u našoj okolini sprečava jedinku da zna neke stvari o svojoj seksualnosti onda se često kao rezultat dobija rupa u svesti kada je u pitanju seksualnost. Ne znaju se osnovna pravila koja bi se trebala poštovati u seksualnom odnosu kada je u pitanju ljudsko zdravlje. Osoba koja zna malo ili skoro ništa o jednom delu svoga života je kao osoba koja ne poznaje sebe, a svaki čovek treba težiti samospoznavanju.

Makar i nikada ne pristupila odnosu, osoba treba znati koja su njena prava i obaveze, isto kao i što treba imati osećaj šta je i kada ispravno a šta je loše u današnjici. Taj osećaj se stiče ne ćutnjom, već razgovorom, predavanjima i slobodnim govorom o zadatoj temi.

Od ranijih doba kada je crkva igrala glavniju ulogu u vođenju države, u nekim društvima je i dalje ostala svest da se snošaj treba odvijati samo unutar bračne zajednice i nikako pre ili van nje. U nekim društvima je nepoštovanje ovih pravila kriminalizovano i proglašeno za zločin. Neka društva su ovakav vid razmišljanja ukinula ali kod nekih i dalje postoje malo manje rigorozne mere ali opet nisu ni naivne.

Danas se dešava da je samo u nekim manjim društvenim skupovima zadržana ova tradicija, iako se ta društva nalaze unutar većih drušstava u kojima se ovo pravilo ne poštuje. Zadivljujuće je koliko tradicija može da se ukoreni negde i da bude na visokom nivou jako dugo iako je svuda oko nas nešto što nam pravi iskušenja. Tradicija se razlikuje od države do države, nekima su tradicije slične ali većina bitnijih kultura se razlikuje od onih drugih većih što znači da iako se čovečanstvo vodi pravilima osluškivanja onog glasa u nama samima šta je dobro a šta lose uvek je tu i država ili drugi vid kontrolora da propisuje pravne zakone.

Zaključak je da je pristanak na snošaj različito regulisan u različitim državama, a da se u biranju zakona ne gleda toliko etički stav svesti čoveka već neka druga pravila te se ne može najjasnije odrediti doba čoveka kada je on seksualno a i mentalno svestan da može preuzeti odgovornost na sebe u odluci ovog tipa. U našoj zemlji donja granica godine spremnosti na seksualni odnos iznosi 14 godina, iako je opšte poznato da različiti polovi ulaze u pubertet (seksualno sazrevaju) u različito doba. Osobe jednu do dve godine starije od tog uzrasta se obično ne gone krivično kada imaju odnos sa osobom mladjom od 14 godina, smatra se medjuuzrastom i goni se krivično samo u slučajevima povredi prava druge vrste kao što su silovanja.

U Srbiji ako osoba koja ima minimalno 18 godina stupi u odnos sa starijom osobom onda taj snošaj nije kažnjiv za tu stariju osobu jer se smatra da je osoba koja je napunila 18 godina svesna svoje seksualnosti, seksualno zrela i dovoljno svesna da samostalno donosi odluke. Iako istraživanja kažu da se seksualnost formira čak i do 26. godine života.

4. “Vanbračni” seks (prevara)

Vanbračni seks i prevare su iste kao bilo koje druge prevare osim što je količina emocija koje su sadržane u jednom braku obično prevazilazi emocije u sklapanju nekog bilo kog ugovora. Pri vršenju trampe ili razmene usluga, ugovori se potpisuju a i ne moraju (brak i zabavljanje) i povreda prava potrošača zna da rezultuje ne samo raskidom ugovora nego i povredom unutrašnjih osećanja prevarene pravne strane… Isto tako u braku ili vezi, jedna strana biva prevarena time sto je druga imala bilo šta u spektru od flerta do seksualnog odnosa, i nova osečanja unutar prevarene strane su negativna i mnogo jača od one osobe koja je bila prevarena za neku uslugu. Razlika između braka i veze je ta što se za brak pravno potpisuje ugovor i obećava vernost i raznorazne tačke koje su propisane pravnim (krivičnim) zakonom (što crkvenim to i krivičnim, jer kada dođe do prevare obično treća strana, država, reguliše šta ostaje od svega), a u vezi se slede moralni zakoni.

Zašto osobe bivaju prevarene?

Ljudi su socijalna bića, ne mogu da obećaju pažnju samo jednoj jedinki. Svi ljudi imaju nagone koji se javljaju sami od sebe, jer su ljudi seksualni, te zbog toga ne ostaju samo sa jednom osobom za ceo život. Da je to tačno, teorija Platonske ljubavi bi obuhvatala i seksualne odnose između srodnih duša. Čovečanstvo je takvo da kada bi se pisala definicija u nekoj enciklopediji o reproduktivnom sistemu čoveka, ona bi glasila:”Nastoji nastaviti vrstu sa jednim ili više partnera”, iako mnogima smeta to:”…ili više…”. Dok bi neki želeli da važi:”Ceo život traže i provedu uz jednog partnera sa kojim imaju mladunčad.” što važi za pingivne.

Ranija istraživanja kažu da prosečan muškarac pomisli 19 puta dnevno na seks, dok žene pomišljaju oko 10 puta dnevno. Isto tako kažu da muškarac koji često razmišlja o seksu je zadovoljen svojim seksualnim životom i da je to potrebno za njega, dok za žene su tvrdili obrnuto – da na seks sve što više misli to je problematičnija žena.

Kasnija istraživanja su došla do saznanja da su te cifre mnogo veće, jer jedna pomisao traje manje sekundi nego što su pre govorili, te je rečeno da prosečan muškarac misli o seksu svakih 6 do osam sekundi, dok žene misle o seksu svakih 25. Ova računica je pomalo nerealna jer se mora ukljuciti i vreme spavanja kada se misli ne kontrolišu tako lako, a i mora se imati na umu da se ponekada pomišlja češće na seks kada je koncentracija uma samo na toj temi jer se samo o tome misli (poput više uzastopnih pulseva misli nadolaze kada se samo o tome razmišlja), a onda ide period velike praznine sve do trenutka kada ne pomislimo opet na isto.

I zamislite da pustite jednog muškarca sa kojim ste u braku van stana u kojem zajedno živite? Kao tempirana bomba bi za šest sekundi razmišljao o seksualnom odnosu a na vidiku mu ne biste bili Vi nego neka druga osoba. Prevara u mislima je mnogo češća pojava nego na delu, etički bi to bila takođe prevara, ali mnogi potiskivanjem lošeg osećaja zbog razmišljanja o drugim osobama u sklopu seksualnog odnosa prevazilaze taj problem i bivaju fizički lojalni partner dok postoje i oni koji misli pretvaraju u delo i varaju i fizički.

5. Manipulacija i lična dobit

Manipulacija je ljudska moć kojom se rado koristi a zbraja je u vrste snalažljivosti. Od toga na koji način (kroz šta) je koristi sagleda se da li je manipulacija dobro ili lose iskorišćena metoda snalaženja. Sud koji donosi presudu o tome da li je pozitivna ili negativna manipulacija je više moralni (etički) sud nego zakonski sud.

Primer pozitivne manipulacije može biti ispitivanje svedoka u sudnici, ili u policijskoj stanici, ili kada se osoba nalazi na litici zgrade i želi skočiti… Svi žele spasti tu osobu i kako će to učiniti nego manipulacijom ili možda čak i obmanom. Jako je teško znati u tom slučaju šta treba pričati osobi koju prvi put vidite u životu, a možda i poslednji. Manipulacija je nešto najmanje što bist eučinili za spasenje tuđeg života. Ali hajdemo preći na malo blaži primer. Kada u sudnici svedoka ispituje advokat, on može izmanipulisati svedoka da kaže istinu. Šta ako svedok na kraju iznese i stvari koje su lažne, samo zato sto je advokat izmanipulisao svedoka? E to je već slučaj lošije manipulacije. Ako je istina u pitanju, onda se ona treba čuti, to je etički. Ali ako se manipuliše svedokom kao što lutkar manipuliše lutkom, onda je to lose korišćeno sredstvo manipulacije. Postoje dalja pitanja da li se u početku u sudnici nalazio uopšte etički postavljen sud, tj. da li je optuženi zaista postupio neetički iako nije postupio pravno i po zakonu, u to ne ulazimo.

Kada je reč o etici kada se sagleda manipulacija i lična dobit odmah se u čoveku javljaju neka loša osećanja povodom cele teme. Od kada je seks sredstvo za manipulaciju ili ličnu dobit? Verovali ili ne oduvek! Jako često se dešava da problem silovanja ne budu prijavljena jer silovana strana možda ima i dobit osim što je silovana. Ko je onda tu kriv? Ko se igra mačem od mača i strada, kaže stara izreka. Manipulacija je korišćena kroz istoriju na mnoge načine. Seksualna manipulacija se odvijala obično sa zadnjim ciljem, a ponekada je bila i direktna i otvorena. Kada se zna da se u odnos ulazi sa zadnjim ciljem onda se to odnosi na prostituciju. Kada se to ne zna onda je jedna od strana izmanipulisana a druga ima koristi od prve.

Prostitucija je jedna od najrasprostranjenijih vidova lične dobiti kada je seks u pitanju. Iako kada gledate sa strane vam se gadi ili izaziva tugaljiv osećaj na pomišljanje šta ti ljudi rade za pare, postoje zakoni koji regulišu šta treba raditi sa tim ljudima. Ti zakoni su državni. Moralni zakon bi Vam verovatn rekao da pomognete osobi u nevolji ali malo ljudi to zaista i uradi. Verovatno su češće takvi ljudi ismevani nego što su posavetovani ili pomognuti.

Postoje i oni drugi koji to rade iz zadovoljstva. Često ćete primetiti razliku između jednih i drugih po njihovom statusu i načinu rada. Dok prostitutke rade po ulicama, rade kako se snadju, nemaju neke poslovne uslove čak i u zemljama gde nisu kriminalizovane niti primanja u zavisnosti od vrste posla kojim se bave, eskorti su osobe koje rade skoro iste stvari samo što ne žele da se zovu tako pa se vode kao poslovna pratnja iliti eskort. Eskorti se obično snalaze preko raznoraznih agencija za eskorte, korisnici ovih agencija često ostaju u tajnosti i sa agencijama se mogu poistovetiti makroi, samo što navodno ne izvršavaju svoje poslove tako rigorozno. Jako često st emogli ranije u novinama i njihovim trač rubrikama da nađete članak koji govori o iskustvima neke bivše poslovne pratnje koja je sada poznata ličnost ili slično. Svi ti ljudi su ljudi u osnovi, samo sto jednima je manipulisano da se time bave jer je predstavljeno da ne mogu ni sa čim drugim, a onda kada uđu u sve to ne mogu vani, a drugi su ti koji su zapošljavani da manipulišu drugim ljudima (korisnicima njihovih usluga).

Drugi vid manipulacije kroz seksualni odnos jeste mobbing. Česta pojava u svetu, što iskrena to i lažna, je zastupljena i kod nas u Srbiji. Mobbing je upražnjavanje seksualnog odnosa ili prisila na seksualni odnos korišćenjem poslovno imućnijeg položaja nad onima koji su niže na lestvici. Češće se to dešava kada je muškarac manipulator, ali ima i obrnutih slučajeva. Ovim putem mnogi ne odluče da prijave seksualno uznemiravanje jer imaju određene beneficija na svom radnom mestu zbog zoga što se i sami osećaju kao da imaju stvari u svojim šakama. Tek kasnije, kada iskorišćena osoba dobije otkaz, ona se odlučuje da krivično goni nadređenog. Ovo je često problem kada je sudstvo u pitanju pošto je ovakvo suđenje postao trend u svetu i kada god se dobija otkaz može se potegnuti ovakvo pitanje morala. Malo je ređi slučaj gde potlačeni odmah po snošaju prijave svoje poslodavce. Isto tako je nemoralno etički to što osoba prećutkuje o tome da je izmanipulisana dok god ima koristi od toga, ali ako se dokaže bilo kada kasnije u životu da je zaista slučaj na poslu bio mobbing onda potlačeni dobija pobedu na sudu. To je slučaj kada je manipulacija u nekom trenutku bila obostrana ali potlačeni odnosi pobedu na sudu iako je moralno lose bilo sa obe strane. To je slučaj kada se etički i pravni sudovi razlikuju.

To su bili više pravno kažnjivi vidovi manipulacije i lične dobiti kroz seksualni odnos. Ali moralno, tj. etički, što je i naša tema u ovom radu, se takva vrsta manipulacije dešava svuda oko nas. Parovi sun a sve strane na ulicama, svi idu po lokalima, piju razna pića, tradicija je da je kavaljerstvo osobina koju muškarac treba nositi, kada on biva kavaljer on otvara vrata, on daje jaknu na zimi, on plaća piće… U svakom slučaju, jasno je da ljudi jedni drugima manipulišu često za dobit seksa ili za dobit drugih stvari kroz seks. Samo što rezultat nije uvek u obliku vrednosnog papira već možda u obliku nekog pića ili obećanja za bolje sutra. Dosta brakova je na osnovu ovog pravila osnovano, a ruši se brzinom koliko je potrebno da se jedno bogatstvo potroši (slučaj kada se parovi razvode kada se oseti materijalna nesigurnost je sve češći). Bez obzira na sve seks i dalje ostaje i kada se oseti da se seksom može lakše doći do materijalnih stvari na kratkoročnom ili dugoročnom planu često se iskoristi a one ljude koji rade to otvoreno na ulici i dalje pljujemo ili im se podsmevamo, ili sažaljevamo ali nikada ništa ne činimo povodom toga.

6. Homoseksualnost:

Homoseksualnost je u mnogim društvima tabu tema još uvek i ma koliko neko društvo spadalo u pozitivističke i dalje se nailazi na problem kada se u jednom društvu nađe osoba homoseksualnog identiteta. Ovo se dešava iz više razloga. Nekada je to zato što ljudi nisu upoznati sa temom homoseksualizma ili sa jedinkom takvog seksualnog opredeljenja. Nekada jer je kroz odrastanje jedinka viđala samo jedan oblik ponašanja prema takvoj vrsti seksualnosti. Činjenica je da većina ljudi današnjice ne upražnjava seks samo zbog nastavka vrste ali i dalje imaju tu netrpeljivost prema ovoj grupaciji iako rade iste stvari, a često kao izgovor za tu netrpeljivost koriste antiseksualnu izjavu kako to nije prirodno i ne urađa plodom. Time se dešava da imamo dve grupe unutar jedne jedinke sa suprotstavljenim mišljenjima. Mada ta jedinka ne mora da registruje da ima mišljenja koja se kose jedni sa drugim pa se ovakvim ispravljanjem mišljenja mnogi ljudi ne bi bavili.

Odbijanje u društvu, ignorisanje pa čak i fizičko iživljavanje nad ovakvim licima je u nekim državama jako često dok u drugima se može reći da vlada raj za ovakve osobe. Brak i usvajanje dece je nešto bi želeli da mogu ali se dovodi u pitanje da li je etički da jedinka ima dva roditelja istog pola. Odgovor na ovo pitanje možda leži u tome da jedinka treba imati staratelja, često decu iz usvajališta uzimaju totalni stranci za to dete. To dete u svakom slučaju nema biološke roditelje, a sigurnost materijalnu mu pružaju ljudi koji imaju para. Ako mu to nisu biološki roditelji, onda mu to mogu biti neki prijatelji (često se kaže:”Volim te kao brata, mamu…”), da li to znači da bilo koji stranac koji nam pruži ruku kada nam je potrebna može biti staratelj? Ako je odgovor da, onda do sada nismo se zapitali kog je pola taj staratelj i šta radi u svojoj sobi i sa kim. To većina dece ne sazna ni za svoje roditelje dok živi sa njima, ali je opšte mišljenje da to homoseksualci rade malo drugačije. U nekim zemljama istopolni brakovi su odobreni, u nekima od njih je i usvajanje dece… Ima još mnogo prava za koja se bore osobe homoseksualnog opredeljenja ali život je takav da svi nailazimo na prepreke pa oni nailaze najčešće ne prepreke koje formira društvo u kojem žive.

Da li je homoseksualnost bolest?

Pitanje je aktuelno kada god dođe taj oktobar i svima je na umu - šta sada ovi hoće? U Srbiji, a i u većini drugih zemalja, obezbeđeno je besplatno zdravstveno osiguranje za sva lica koja boluju od neizlečive bolesti. Često se ljudi u našoj zemlji izjašnjavaju kao da je homoseksualnost bolest i da takva lica treba likvidirati. Ako je bolest onda vlast Srbije treba obezbediti svim takvim licima besplatno zdravstveno osiguranje, kao i nekima penzije ako ne i svima. Moralno, ovi ljudi su bolesni, ali pravno ih ne tretiramo tako… Čudna pojava ali kada se postavi pitanje penzije svi ustuknu i niko ne menja zakon. Poenta je da se homoseksualizam ne vodi kao bolest u Srbiji odavno, ali se ljudi prave kao da je to i dalje slučaj. Isto tako kriminalizacija homoseksualizma je daleko u istoriji čovečanstva u našem delu planete pa i dalje vidimo da se dešavaju nasilja samo zato što to oni rade na drugačiji način. Da li je drugačiji? Odnosi koje ove jedinke upražnjavaju nisu nešto mnogo drugačiji od heteroseksualnih. Sve te odnose i heteroseksualna lica upražnjavaju osim jednog koji je za heteroseksualna lica jedinstven i ima za rezultat plod reprodukcije.

Homoseksualac, gej, homić, peder… to su reči kojima se nazivaju osobe muškog pola ove seksualnosti. Lezbejka, leca… Nazivi za ženski pol ove seksualnosti. Transsrodna osoba je ona koja je pristupila operaciji promene pola i prima hormone suprotnog pola da bi izgledala kao baš taj suprotan pol. Tranvestit je osoba koja se oblači kao suprotan pol a u nekim slučajevima se misli i na osobe koje su se podvrgle operacijama estetske hirurgije ali nisu promenile i pol. Crosdresser je osoba koja se oblači kao suprotan pol, ali ne mora da znači da je zanimaju osobe istog pola (primer muškarca koji se oblači kao žena ali ga i dalje zanimaju žene, i muškarac koji se oblači kao žena a zanimaju ga muškarci).

Homoseksualnost je vrsta seksualnosti prema kojoj se obično ne postupa etički iako pravno su čak malo zaštićeni. Problem je što se zakon u tim slučajevima može izbeći. Pravni sud obično u našoj zemlji ne reaguje na tužbe diskriminacije te vrste kao za druge vrste, a moralni sud u ljudima postoji, samo što je takvo osećanje griže savesti lakše potisnuti nego kod nekih drugih slučajeva kada s ene postupi kako na griža savesti nalaže.

7. Parafilija

Parafilija je pojava kod ljudi gde se javljaju seksualna uzbuđenja prema predmetima, životinjama (bestijalnost) ili prema drugim stvarima koje nisu u prirodi da budu aktivatori seksualnog uzbuđenja u čoveku. Thomas Nagel govori o tome kako je parafilija u stvari svaka pojava seksualnih nagona kod kojih nemaju sve strane seksualno uzbuđenje u isto vreme, a kamoli da su sve strane dale potvrdu ili pristanak na snošaj. Ovo tvrđenje je uzeto kao jedna od osnovi za objašnjavanje pojma parafilije. Mnogi ovde svrstavaju i homoseksualnost, iako je ona više slučaj seksualnog pozitivizma a ne parafilije. Isto tako ljudi često poistovećuju pedofiliju sa homoseksualizmom, iako je homoseksualizam seksualnost u kome je bitno ko je koji pol, a pedofilija je pojava gde osoba ima seksualno uzbudjene nad osobama koje po svesti nisu spremne a godinama premlade za odluke tog tipa i za pristanak na seksualni odnos i nema veze sa polom. Primer za ovo je pedofil heteroseksualac i pedofil homoseksualac. Niko ne garantuje da je svaki pedofil ujedno i homoseksualac.

Dakle seks sa predmetima, smatra se parafilijom. Seks sa životinjama takodje. Drugi naziv za parafiličare je seksualni perverznjaci. Danas je reč perverzno često korišćena u svrhu nečega što je dobro ili opšte poželjno među mladima.

Perverzija - izopačenost, izopačenje, pokvarenost, protivprirodnost (spolna), anomalnost u seksualnom životu čoveka koji se sastoji u odstupanju od normalnog seksualnog cilja. Tako da neetički korišćenje i nazivanje ljudi i stvari perverznim dovodi do moralne pokude, ali da li ju je iko osetio? Nije, ali zato su svi osetili onaj osećaj kada cuju da je uhapšen pedofiličar, ili bestijalista (bestijalnost je seksualna uzbuđenost prema životinjama)… Čim je uhapšen mora da je učinio nešto loše, a čim je to uradio onda mora da je kriv, i tako u nedogled mi bismo ga već stavili na lomaču a nije na nama da odlučujemo o smrtnim kaznama. U ovom slučaju moralni sud reaguje mnogo oštrije nego pravni sud.

8. Javna pristojnost

Javna pristojnost se najviše odnosi na obučenost (pokrivenost) određenih delova tela koji mogu izazvati seksualno uzbuđenje. Kroz istoriju postoji pojam uniformisanja, te su se uniformisala određena lica da bi se videlo kojim se poslom bave, uniformisala deca kada idu u školu da se ne bi razlikovala po tome ko koliko para ima. Uniformno oblačenje je izraženo i dan danas u nekim kulturama kao što su Saudijska Arabija i Avganistan gde se zahteva da vam veći deo tela mora uvek biti pokriven, dok se u nekim plemenima nagost tela smatra normalnom pojavom. Postoje određena nepisana pravila čak i u Srbiji kako se gde treba oblačiti, pravila se ta mogu eskivirati, ali zna se tačno ko može da eskivira pravila a ko je osuđen na linč kada je javna pristojnost u pitanju. Većina stanovništva pokušava izbeći ta etička pravila, ali kada ne uspeju u tome obično ne osećaju grižu savest nego bes jer njima baš nije popušteno. Da li je problem što se ne popušta svima ili je problem što se propustilo nekima? Hajdemo da popričamo o problem kolektiva profesora jednog fakulteta… Kada zakon nalaže da se osobe nespremne za čas proteruju sa nastave, a to svi profesori znaju i tvrde da će sledovati, a sa druge strane se desi slučaj da je jedan professor progledao kroz sake studentima, a drugi je održao reč, onda dolazi do moralnog suda. Moralno se sudi na nivou fakulteta profesoru koji je izbacio sa časa većinu studenata jer se student osećaju loše zbog nepoštovanja pravila, ali u kolektivu profesora moralno se i pravno sudi profesoru koji nije ispoštovao pravila.

Tako da kada je u pitanju propuštanje onih koji nisu javno pristojni etički se treba staviti tačka na takva propuštanja, ali sa druge strane nije normalno zahtevati od ljudi da na temperaturi od 38° C nosi dugačke pantalone i gornji deo na duge rukave. Sasvim je u redu kada se u javnosti obezbede uslovi za takvu nošnju ali zbog moralnog zakona o nošnji ne može pravni zakon da se uvede da svako mora obezbediti klima uređaj svojim zaposlenima. I zato se mnogima propušta kada je javna pristojnost u pitanju, i obično je slučaj da se to propušta ženama pa muškarci dobiju deblji kraj. Ali to uvek dođe do neke granice.

Druga krajnost je kada se dospe u situaciju gde je potpuna nagost prisutna. Ovakvi slučajevi se mogu videti na raznorazim revijama, izložbama, kao i na nudističkim plažama. Nudistička mesta su slučaj jako čudan za većinu nacija. Iako je opšte neprihvatljivo da ljudi idu goli ulicama, postoje razna nudistička mesta gde se možete potpuno obnažiti. Iako je na ovim mestima nagost dozvoljena i potpuno obnaženi subjekti se ne gone krivično, javno seksualno ponašanje nije dozvoljeno ali se na njega može ponekada naići.

Zakoni i praksa u Srbiji

U Srbiji nema propisanih zakona protiv obnaženosti, ali se moralno mnoga lica mogu osetiti ugroženim na ulicama Srbije iako zakon ljudima ne dozvoljava da diskriminišu obnaženu osobu. Isto tako postoji mogućnost da je obnažena osoba naturista, zbog pripadnosti određenoj religiji i svojih verovanja moralno ne bi bilo lepo osuđivati takvu osobu samo zato što se našla u našoj ulici. Iako bi policija jako često prišla i primenila zakon na obnaženu osobu, taj zakon ne postoji. Mnogo često se ljudi nađu u situaciji da ne budu pušteni u određenu zgradu javne službe samo pod izgovorom da su neprikladno odeveni. Do sada je takvih slučajeva mnogo, a zakona ni jedan. Da li je bilo moralno da se mnogi na kontu zakona koji ne postoje osete ugroženo? Ipak ste često verovatno videli da neke propuštaju neprikladnije odevene a Vas ne, moralno ili ne, odlučite sami.

9. Kontrola seksualne etike i morala u državi

Ko vrši kontrolu seksualne etike i morala u našoj državi? Da li mi ljudi? Da li država svojim zakonima?

Kada su pisani zakoni u pitanju, seksualnost je malo sputavana stvar u našoj zemlji, neka seksualnost malo više neka malo manje. Zakonik naše zemlje sadrži mnoge tačke koje se ne poštuju i postupa se mimo njih, a opet postoje oni koji nisu ni uvedeni ali postoje tarife kazni koje ne postoje u zakonu.

Svi smo mi seksualni, većina nas radi to na isti način, a većina radi i zbog istih stvari. Dosta ljudi se slaže da seksualnom odnosu pristupa radi zadovoljstva. Ljudi pišu zakone ali zakoni nisu onakvi kakva su nam mišljenja. U Srbiji kontrolu seksualnog morala i etike bi trebao da vrši narod, jer svako od nas zna čemu pristupa, kada i zašto, a zakone o tome pišu ljudi koji su iz istog tog naroda koji živi u istim ovim ulicama gde i mi živimo. Ali zakone kao da pišu neki drugi ljudi.

Pisane su peticije za podizanje granice seksualne spremnosti na polni odnos, i predlog je odbijen. Molba je sadržala preko 30 000 potpisa da se starosna granica podigne sa 14 na 16 godina sa tim sto granica godina ljudi koji mogu pristupati seksualnom odonosu sa maloletnikom je do pet godina iznad tih što iznosi 21 godinu, ali je predlog odbijen.

Isto tako mnogo puta je zatraženo uvodjenje zakona o zabrani diskriminacije nad mnogim licima među kojima su i seksualne manjine (LGBT lica), ali je i to svedeno na neki minimum, a opet se dešava da se zakoni ne poštuju i procedure gonjenja izvršioca krivičnih dela prolaze bez nekih rigoroznih kazni.

Zakoni u Srbiji kažu da je diskriminacija zabranjena i postoje sudovi za gonjenje ovakvih ljudi ali jako malo je toga urađeno da se zaista sredi problem diskriminacije. Za državu koja je seksualno pozitivistički nastrojena čudni su ti dupli standardi građana kada su manjine u pitanju.

Zaključak

Etički odnosi prema seksualnosti u Srbiji i svetu variraju od naroda do naroda i od države do države. Mnogi odnosi su ostali isti, pogotovu u narodima kao što je naš, iako se tradicija poštuje samo onako kako određenima odgovoara ovih dana. Kao narod mi imamo jaku seksualnu energiju i po nekim statistikama drugi smo u Evropi (Madjarska je prva) po raznolikosti seksualnosti i po tome koliko uživamo seksualne odnose i u seksualnim odnosima, ali opet u javnosti se zgražavamo nečega sto je veliki deo nas i postupamo jako neetički ako ijedna osoba želi da istupi makar malo a to dovodi do jako loših rezultata. Narod se treba seksualno oslobađati a ne seksualno deprimirati, jer povećanjem aktivnosti svih seksualnosti povećava se makar malo i aktivnost u kojoj se snošaju pristupa radi reprodukcije i time povećava natalitet našeg naroda. Nije poenta u jadikovanju i mračenju seksualnih aktivnosti već u pospešivanju da se to sve više i više dešava, makar ono i ne rezultovalo plodom svaki put… nekada hoće…

11.Literatura

1. http://www.economy.rs/zivot-i-stil/18884/slobodno-vreme/Muskarci-misle-na-seks--bar--19-puta-dnevno.html

2. http://zivot.krstarica.com/l/tinejdzeri/momci-pomisle-na-seks-svakih-sedam-sekundi/

3. http://www.b92.net/zivot/ljubav.php?yyyy=2011&mm=07&dd=11&nav_id=524737

4. Suzana Živkovic, pravnik, intervju

5. http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/191664/Seksualna-zrelost-tek-od-16-godine

6. http://sh.wikipedia.org/wiki/Uzrast_seksualne_saglasnosti

7. http://www.cbs-css.org/files/publikacije/krivicni_zakon_rs.pdf

8. http://en.wikipedia.org/wiki/Philosophy_of_sex - o filozofskim aspektima kada je u pitanju seks i par pojmova...

9. http://www.mudremisli.com/2011/12/seks/ - izjave poznatih licnosti o seksu

10. http://sh.wikipedia.org/wiki/Koitus - sta je to seksualni odnos – koitus

11. http://hr.wikipedia.org/wiki/Transrodnost