Egipatska i rimska sminka

   EGIPATSKA I RIMSKA SMINKA
Pise: Snezana Culibrk Djordjevic, diplomirani esteticar kozmeticar  
                                         

                          1.EGIPATSKA SMINKA  

                Prvi arheološki dokazi o upotrebi šminke, pronađeni su u drevnom Egiptu četiri hiljade godina pre nove ere. Stari Grci i Rimljani su takođe koristili šminku u razne svrhe. Osnovna uloga šminke se najčešće svodila na sakrivanje mana ili isticanja prednosti. Šminka služi i kao nosilac određene poruke za auditorijum.

                Lepota i kozmetika u starom Egiptu

                Drevni Egipćani smatrali su lepotu kao znak svetosti. Sve sto su drevni Egipćani koristili imalo je duhovni aspekt, uključujući i kozmetiku, zbog čega je kozmetika bili sastavni deo njihovog svakodnevnog života. U grobovima, mnoge kozmetički palete su pronađeni zakopane sa pokojnikom kao vrednu robu.

                Ne samo da su i muškarci i žene iz Egipta nosili sminku, nego su takođe i statue svojih bogova i boginja ukrašavali sa svim ovim različitim vrstama kozmetike. Viši status lica je prikazivan tako sto su nosili sto više garderobe i šminke.

                Zašto su drevni Egipćani koristili sminku

                Drevni Egipćani su nosili sminku, bez obzira na pol ili status, jer su smatrali da ima magičnu moc. Placali su skupo sminku za oci i oicno su uokviravalo svoje oko sa crnim galenom (olovo-sulfid) i sa kajalem (crni alajner), koji se cuvao u specijalnim malim kutijicama za kajal. Kajal je nanosen na oko uz pomoc drvenog stapica, tako stvarajuci cuveni oblik "egipatskog oka".

Bademasti oblik oka je podsecao na sokolovo oko Boga Horusa. Taj simbol je za Egipcane imao zastitne moci, i ko je nocio takvu sminku smatralo se da ima zastitu od Horusa.

                                     Sminkanje

                Glavni oblik šminkanja ociju starog Egipta su zelene oči ukrasene sa crnom bojom kajala (Kohl). Najvise se bilo koncentrisalo na bojenje kapaka, trepavica i obrva.

                Zelene boja za oči je napravljena od malahita (karbonat bakra) a crna kajal boja je napravljena od supstance pod nazivom Galena, tamno siva ruda olova.

                                 

primeri egipatskog sminkanja

 

                Kajal ima dve komponente: laurionite i phosgenite. Ova dva minerala nisu bili dostupni u Egiptu, sto govori o vaznosti sminke u to vreme jer su uvozili sastojke za sminku. U facijalna šminku su bili uključeni i rumenilo za obraze i usne cija je boja dobijana od prirodne crveno-oker gline koja se prvo prana pa ostavljena da se susi na suncu ili je bila spaljivana da postigne crveniju boju. Henna (kana), prirodni biljka je korišćena od strane drevnih Egipćana za crtanje po noktima i farbanje kose. 

                  Medicinska upotreba drevne egipatske kozmetike

                Drevni Egipćani nisu bili potpuno pogrešni u verovanju da će kajal spreči infekcije oka, jer je on zapravo sprečavao ocnu infekciju koja je uzrokovana poplavama Nila. Na bazi supstanci olova  kajal je podstakivao proizvodnju azot oksida u koži, što je pomoglo da ojačaju svoj imuni sistem protiv bolesti. Čađ u kajalu je pomogala u smanjenju štetnih efekata sunca odsjaja na njihovim očima. Drevni Egipćani su stvorili lek za opekotine mešanjem boja za obraze i usne da drugim lekovima za poboljšanje kože (crveni natron, severna so i med). Međutim, drevni Egipćani su verovali da su snažna lekovita dejstva ove kozmetike vise magični nego medicinski.

                

                Kozmeticke palete su korišćene za mlevenje sminke. Sminka je pravljena od praskastih pigmenata koji su se mesali na paleti sa vodom i formirana je pasta koja se koristila za sminkanje.Najraniji primeri su pravougaonog oblika i datiraju iz 5000 pne. Palete su kasnije usvojile univerzalni oblik poput Narmer palete.

            

                                                      2. RIMSKA SMINKA

                Sminku su u starom Rimu prvenstveno koristili u obredne svrhe,to je bio deo svakodnevnog zivota prostitutki i bogatih. Neke od sminki nisu mogle da se nadju na Rimskoj teritoriji nego su ih uvozili iz Kine, Galije, i bile se limitirane samo za najbogatije. Kasnije su se pojavile jeftinije sminke koje su prodavane i siromasnijim zenama, radnickoj klasi i robovima, ali nisu imali vremena da primene jeftiniju variajantu jer je to bio dugotrajan posao         , jer se postupak morao ponavljati vise puta zbog vremenskih uslova i loseg sastava.

                U Rimsko doba kozmetika nije mogla da se kupi gotova nego su sastojci morali da se mesaju na licu mesta, ker u to vreme nije postojala konzervacija sminke radi duzeg trajanja. Postojale su palete i posuda gde su pravljene sminke, a nanosena je na lice uz pomoc cetkica od zivotinjske dlake i stapica od slonovace ili drveta.

Baza sminke je bila krem bela pasta koja je pravljena od krede sa korenom irisa. U tu smesu su dodavali sok iz cedjenih svetova, ili mrvljeno kamenje zavisno od zeljene boje.

                        RUMENILA

                Iako su rimljani  cenili bleda lica, svetlo roza boja na obrazima se smatrala atraktivnom, simbolom dobrog zdravlja.  Plutarh je pisao da je previse ruza na zeni delovalo raskosno, medjutim crveni pigment koji se koristio za rumenila se bio u opasnosti da se otopi na suncu. Sastav rimskih rumenila je ukljucivao boju iz latica ruze maka, alge, crvene krede i krokodilske balege. Crveno oker je bila skuplja jer se uvozila iz Belgije u prahu i bila je potrebna dodatna dorada. Korisceni su intezivno   i cinavarit i olovo iako je smatrano da ispustaju otrove na suncu. Jeftinija vatijanta je bila dudov sok i talog od vina.

                                                                           SMINKA OCIJU

                Idealno nasminkane oci iz rimske perspective su bile krupno istaknute sa dugim trepavicama. Plinije Stariji je posao da trepavice pocnu da otpadaju nakon sto zena izgubi nevinost, i zato je bilo posebno vazno za zene da zadrze svoje trepavice da bi dokazale svoju cast. Kajal je bio glavni sastojak sminke, sastojao se od cadji i antimona, a safran se obicno dodaje da bi poboljsao miris.  Kajal se koristio pomocu zaobljenog stapa, napravljenog od slonovace, kosti, drveta i pre koriscenja su se potapali u ulje. Upotreba kajala kao sminke dosao je sa istoka.

Pored kajala za oci, za potamljivanje ocnih kapaka su koriscene lattice od ruza, i pigmenti kamenja. Senke za oci su se takodje koristile da naglase oci. Zelena senka se pravila od otrovnog malahita, kod je od azurite pravljena plava. Rimljani su voleli tamne obrve koje su se gotovo spajane u centru. Ovaj efekat su postizali zatamljivanjem svojih obrva sa antimonima ili sa cadju i onda ih docrtavali ka unutra.

                                                                             RUZEVI

                Drevne Rimljanke su  koristile ruzeve od supstanci koje sui male na raspolaganju. Sastojak ruzeva je bio vosak, a poret toga i supstanca koja se zove “biacca”. To se topilo u medu, a u nju se dodavale masne supstance i pigmentie.  Rimske dame su bila svesne da je biacca veoma otrovna, ali u to vreme kao i danas lepota je imala svoju cenu.