Aromaterapija i masaza

Terapija eteričnim uljima biljaka je jedna od najpopularnijih oblasti prirodne medicine. Iako poznata od davnina, tek sredinom 20.veka je počelo naučno istraživanje sastava i dejstva eteričnih ulja. Posebno je bitno njihovo baktericidno i antivirusno dejstvo u suzbijanju infekcija otpornih na metode konvencionalne medicine. Neka eterična ulja stimulišu obnavljanje i rast zdravih ćelija, a takođe regulišu fizičku, emocionalnu i psihičku ravnotežu čoveka. Podstiču regeneraciju kompletnog našeg biosistema i jačaju imunitet, osvežavaju umorni organizam, smiruju prenadražene nerve i poboljšavaju raspoloženje.

Aromaterapija je bliska masaži i lečenju dodirom, jer ulja pomažu i pojačavaju delovanje ovih metoda isceljivanja i uspostavljanja energetske ravnoteže u čoveku. Eterična ulja vrlo brzo preko kože prodiru u krvotok, koji lekovite čestice raznosi po celom organizmu i donose mu blagotvorni uticaj. Nijedno ulje ne deluje samo na jednu oblast, jedan organ ili problem i tip tegoba, već je njihovo dejstvo često višestruko i svestrano. Njihova osnovna funkcija je antiseptična, a takođe i nervno-psihološka, bez loših nuspojava, jer ulja uništavaju štetne klice, ali ne oštećuju tkiva organa i nervne ćelije.

Opšte osobine ulja su: intenzivan i specifičan miris, isparljivost, boja, rastvorljivost u alkoholu, nemastnost. Takođe imaju specifičan ukus, ljutinu, gorčinu ili slatkost. Dejstvo im je trenutno ili brzo, od 20 do 70 minuta se već mogu naći u mokraći i tkivima. Ona su vrlo prodorna i delotvorna, jer su esencije biljaka od kojih se dobijaju destilacijom ili ekstrakcijom. Metoda dobijanja esencija destilacijom delova biljaka pod dejstvom vodene pare se najčešće koristi jer je najjednostavnija. Uz ovu, koristi se i metoda ceđenja citrusnih esencija iz kore limuna, pomorandže, mandarine i bergamota.

Upotreba :Aromatične esencije se mogu inkorporirati u biljno ulje za masažu ili  u alkoholni preparat, a takođe razređene prvo u alkoholu pa u vodi kod inhalacije, kupki, oblogama ili raspršivačima za prostor. Veoma je važno voditi računa o doziranju, tako da je bolje staviti manje, nego više esencijalnih ulja u mešavine. Nekada prekomerna doza može biti opasna, kao u slučaju žalfije i ruzmarina koji mogu izazvati epilepsiju kod osetljivih ljudi. Majoran može imati narkotički efekat, a nana može izazvati vrtoglavicu. Za jednu upotrebu za jednu osobu dovoljno je 10-15 kapi jedne esencije ili mešavine nekoliko esencija, razređenih u nosećem ulju za masažu ili u alkoholu i vodi za inhalaciju, obloge i sl.

Cuvanje: Ulja se čuvaju u tamnim bočicama, jer ih svetlost kvari. Takođe je bitno da boce budu dobro zatvorene, da esencije ne bi vetrile. Bolje kupujte manje količine, jer se eterična ulja ne troše mnogo, a ne ostaju dugo sveža ako se ne čuvaju kako treba. Citrusna se mogu čuvati u frižideru, jer na toplom brzo isparavaju.

Eterična ulja nisu masna, ne rastvaraju se u vodi, ali zato se dobro rastvaraju u alkoholu, a još bolje se mešaju sa biljnim uljima i voskom. Bolje je kupovati proverena i skuplja ulja, ali čista i kvalitetna, od poznatih proizvođača.

Nerazređena eterična ulja se ne smeju nanositi direktno na kožu, već razblažena u nosećem ulju ili alkoholu i vodi. Izuzetak je lavandino ulje, naročito blagotvorno kod opekotina. Kao noseća ulja najčešće se koriste hladno ceđena: maslinovo za normalnu i suvu kožu i suncokretovo za masnu kožu. Takođe su dobra ulja dobijena ceđenjem: pšeničnih klica, kukuruznih klica, sojino i susamovo svetlo ulje, avokadovo, jojobino i bademovo. Noćurkovo je dosta skupo, ali blagotvorno za kožu, kao i ulja od semenki grožđa, lorbera i breskve. Ova mogu da se dodaju u manjim količinama.

Željenu mešavinu ćemo najlakše pripremiti ako uzmemo bočicu, sipamo 20 ml nosećeg ulja ili mešavine više nabrojanih vrsta osnovnog ulja,  pa zatim nakapamo 10 do 15 kapi aromatičnih esencija. Preporučena doza za lice je 1-3%, a za telo 2-5% u osnovnom ulju, što znači da na 100 ml osnovnog ulja dolazi 2-5 ml esencije. Nemojte mešati više od pet esencija, jer će se izgubiti njihovo sinergističko dejstvo. Najbolja kombinacija je dva do tri esencijalna ulja, različite isparljivosti, na primer: limun, lavanda i kleka za stimulaciju raspoloženja i rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Ili bosiljak, kleka i sandal za smirenje. Možete za svakog klijenta praviti različite mešavine i kada napravite veću količinu, stavite etiketu, pa ako se nekom naročito dopadne jedna kombinacija, nemojte je menjati, već opet upotrebite. Nekad će za iste tegobe raznim osobama prijati različite kombinacije mirisa, tako da dobro vodite računa i o terapeutskom dejstvu ulja na psihu.

Masaža je najvažniji postupak u aromaterapiji i najdelotvorniji, jer tokom masaže ulja najpotpunije prodiru u tkiva i organe putem krvotoka i limfe. Kontakt eteričnog ulja i nerava u koži izaziva trenutnu reakciju nervnog sistema.

Aromatične komprese (obloge) mogu ublažiti problem sa kožom, bolove u mišićima i zglobovima. Eterično ulje (5–10 kapi ) prvo razredite u kašičici alkohola, pa dodajte u 100 ml vode. U mešavinu umočite gazu ili peškir i stavite na kožu. Prekrijte suvim peškirom i držite ½ časa do sat. Obloge za reumatske bolove, bolove u mišićima, bolne menstruacije, upalu bešike, treba da budu tople, dok za sveža uganuća, opekotine, otoke i glavobolju primenjujte hladne obloge.

Kada je potrebno brzo olakšanje tegoba disajnih organa, stresova ili glavobolje kapnite nekoliko kapi eteričnog ulja na maramicu i nekoliko puta duboko udahnite.

Za inhalaciju: u šerpicu vrelog čaja od kamilice ili nane sipajte nekoliko kapi odgovarajućeg eteričnog ulja, najbolje nane ili eukaliptusa, bergamota ili bosiljka ako su  prehlade u pitanju. Isparenja udišite desetak minuta, dok se nosni kanali ne otpuše i počnete lakše da dišete.

Pise: Srđana Kalajdžić
Izvor: www.narodnamedicina.com