Autor: Marija Ivanov
Oboljenje koje najčešće
zahvata donji, lumbalni deo kičme može da izazove velike probleme, zato je
važno na vreme prepoznati simptome i podvrgnuti se terapijskom lečenju.
Iako ovi simptomi na početku
ne deluju alarmantno, ipak se obavezno javite lekaru, jer su navedene tegobe
karakteristične za bolest kičme diskus herniju.
Dr Olga Nikolić, specijalista
fizikalne i rehabilitacione medicine na Institutu za ortopedsko-hirurške
bolesti „Banjica“, objasnila je da se kičmeni stub, koji čoveku
omogućava uspravni hod, sastoji od 33 do 35 pršljenova, a da se između svaka
dva (osim u trtičnom delu), nalazi svojevrsni amortizer ili međupršljenski
diskus.
Prema njenim rečima, simptome
ove bolesti često oseća veliki broj radno sposobnih ljudi u četvrtoj i petoj
deceniji života.
- Naročito rizične grupe za
obolevanje od diskus hernije jesu izrazito vitki i visoki ljudi, ali i gojazne osobe,
kao i oni s deformitetima kičmenog stuba, koji remete njegovu stabilnost.
Takođe, ona može da zadesi i ljude koji su primorani da u toku rada dugo sede,
a isto tako i one koji su imali povrede u saobraćaju i osobe koje se bave
borilačkim sportovima i ubrajaju se u rizične grupe za povrede kičmenog stuba -
objasnila je naša sagovornica.
Postoji način: Jačanjem mišića
trbušnog zida bolest se uspešno sprečava
Ovako ne treba: Nepravilno i
dugotrajno sedenje izaziva tegobe
* bol koji se spušta niz nogu
* smanjena osetljivost u
zahvaćenom području
* utrnulost obolelog dela
* bolovi i slabost u oba
stopala
* poremećaj mokrenja i
pražnjenja debelog creva
* poremećaj potencije kod
muškaraca
Prevencija
* održavanje optimalne težine
* izbegavanje dugotrajnog
prinudnog položaja kičme (savijeni položaj)
* vežbe u cilju jačanja leđnih
i trbušnih mišića
* izbegavanje ekstremnih
borilačkih sportova nakon 30.
Diskusi - elastični nosači
našeg tela
Kičmeni diskus je specifične
građe. On se sastoji iz unutrašnjeg, mekanog dela i spoljašnjeg, takozvanog
fibroznog prstena. Diskus ima svoj veliki unutrašnji pritisak sposoban da se
suprotstavi pritiscima okoline, zato se diskusi često nazivaju elastičnim
nosačima tela.
Međutim, diskusi već oko osme
godine gube krvne sudove pa se hrane iz okoline difuzijom. Zbog toga brzo
stare, nastaju biohemijske promene najpre u mekanom, a zatim i u fibroznom,
spoljašnjem delu prstena. Diskus gubi visok sadržaj vode, menjaju se njegova
mehanička svojstva, a polako se smanjuje i njegova elastičnost.
Javlja se u četiri faze
1 Protruzija - u ovoj fazi
opna diskusa je blago istegnuta i dolazi do manjeg ispupčenja. Čak i kad se s
diska otkloni pritisak, ispupčenje se ne povlači
2 Prolaps - dolazi do pucanja
većine vlakana opne diskusa, tako da se unutrašnji materijal jedva drži.
Ispupčenje je mnogo veće nego kod protruzije
3 Ekstruzija - kod ove faze
unutrašnji deo - jedro diskusa potpuno je probilo vlakna prstenastog dela i
sada je materijal izašao van diska, ali se još uvek drži za disk
4 Sekvestracija - najteža faza
bolesti,u kojoj dolazi do nepovratnog odvajanja materijala od diska
Dr Olga Nikolić, fizijatar,
objasnila je da lečenje diskus hernije započinje terapijski, što podrazumeva
primenu lekova za opuštanje mišićnog grča, a zatim se primenjuje kompleks
vitamina B i pacijentu preporučuje relativno mirovanje do smanjenja bola.
Izvor: www.kurir-info.rs
Нема коментара:
Постави коментар