Perika
Naša divna studentkinja Bojana Janjuš, poslužila je kao model na predmetu pozorišna šminka, na drugoj studijskoj godini za makeup artist-u akademije Purity.
Kao što možete i sami videti, ostali studenti iz njene klase radili su joj masku transformacije u bradatog muškarca, potom u ćelavu žensku osobu a na poslednjoj fotografiji zapravo možete videti kako Bojana izgleda u stvarnosti.
Perika-Ćelava perika
Na predmetu Pozorišna šminka na smeru MAKEUP ARTIST studenti su učili kako da izvedu “ćelavu periku”.
Studenti su više puta na praktičnoj nastavi u Narodnom pozorištu posmatrali rad svog profesora Dragoljuba Jeremića kako izvodi ovu masku.
Na ovom času to su radili sami, postupno izvodeći proces skupljanja kose, pripreme za periku, lepljenje perike, nanošenje tena i čitavu masku.
Kako su to izveli naši studenti pogledajte na slikama.
Više o smeru MAKEUP ARTIST pogledajte OVDE
Perika (franc. perruque) ili vlasulja je jedna vrsta pomagala ili ukras koji se koristi umesto prave kose. Kao pomagalo je koriste ljudi koji nemaju kosu ili imaju neko oboljenje kose ili oboljenje kože na glavi. Periku, kao ukras, najčešće koriste žene da bi privremeno promenile svoj izgled ili boju kose. Pored toga perike često koriste glumci, naročito u predstama istorijskog klaraktera, da bi svoj izgled prilagodili ulozi koju igraju. Perika (vlasulja) kao predmet spada u proizvode primenjenih umetnosti, i svrstava se u oblast kostimografije, gde se kategoriše kao jedan od pomoćnih umetničkih zanata.
Perike se izrađuju od prirodne kose ili od veštačkog, sintetičkog materijala. Ako se proizvode od prave kose onda se to čini ručno, svaka vlas mora da se malim čvorićem poveže za potku. Zbog toga što su se ranije pravile isključivo od prave kose, ljudske vlasi se negde nazivaju vlasulje. Po izradi perike ona se šiša i doteruje za konačni izgled. Ručno rađene perike su najskuplje i najkvalitetnije. Kada se ne nosi, perika se obično drži i čuva na stalku kao na slici.
Zbog toga što su se ranije perike pravile isključivo od ljudskih vlasi majstori koji su ih proizvodili i imali svoje radionice su se zvali vlasuljari. Danas se perike masovno proizvode kao modni detalji ili kao rekviziti za glumce.
Perike nose sudije i advokati u anglosaksonskom sudstvu. Perike se nose i u određenim religioznim skupinama npr. žene ortodoksnih Jevreja. Perike su u srednjem veku u Francuskoj nosili članovi kraljevske porodice ili bogata vlastela jer je to bio statusni simbol. Naročito su perike bile u modi u vreme vladavine dinastije Burbona.
Perike su nosili Asirci, Persijanci i Egipćani pri obredima i svečanostika kao znak časti. U Rimu su se perikom ukrašavale žene iz visokog društva, a nosili su ih i muškarci kad su htelio da prikrijućelu. U ranom srednjem veku hrišćanstvo brani nošenje perika, ali se ona ponovo javlja od XII veka i dalje. Za vladvine Luja XIV koji je pribegavao nošenju perike kada je oćelavio, ona postaje opšta moda. U to vreme poznata je bujna alonž (allonge) perika, slede perika a la burse, abbè perika, perčin perika, perika à la Règence i perika à la Cadogan. U početku perika je bila tamno obojena, pa plava, pa bela. Alonž periku nose i danas sudije i neki visoki državni službenici u Engleskoj i zemljama Komonvelta za vreme sudskih rasprava i svečanih ceremonija.
Naša divna studentkinja Bojana Janjuš, poslužila je kao model na predmetu pozorišna šminka, na drugoj studijskoj godini za makeup artist-u akademije Purity.
Kao što možete i sami videti, ostali studenti iz njene klase radili su joj masku transformacije u bradatog muškarca, potom u ćelavu žensku osobu a na poslednjoj fotografiji zapravo možete videti kako Bojana izgleda u stvarnosti.
Perika-Ćelava perika
Na predmetu Pozorišna šminka na smeru MAKEUP ARTIST studenti su učili kako da izvedu “ćelavu periku”.
Studenti su više puta na praktičnoj nastavi u Narodnom pozorištu posmatrali rad svog profesora Dragoljuba Jeremića kako izvodi ovu masku.
Na ovom času to su radili sami, postupno izvodeći proces skupljanja kose, pripreme za periku, lepljenje perike, nanošenje tena i čitavu masku.
Kako su to izveli naši studenti pogledajte na slikama.
Više o smeru MAKEUP ARTIST pogledajte OVDE
Perika (franc. perruque) ili vlasulja je jedna vrsta pomagala ili ukras koji se koristi umesto prave kose. Kao pomagalo je koriste ljudi koji nemaju kosu ili imaju neko oboljenje kose ili oboljenje kože na glavi. Periku, kao ukras, najčešće koriste žene da bi privremeno promenile svoj izgled ili boju kose. Pored toga perike često koriste glumci, naročito u predstama istorijskog klaraktera, da bi svoj izgled prilagodili ulozi koju igraju. Perika (vlasulja) kao predmet spada u proizvode primenjenih umetnosti, i svrstava se u oblast kostimografije, gde se kategoriše kao jedan od pomoćnih umetničkih zanata.
Perike se izrađuju od prirodne kose ili od veštačkog, sintetičkog materijala. Ako se proizvode od prave kose onda se to čini ručno, svaka vlas mora da se malim čvorićem poveže za potku. Zbog toga što su se ranije pravile isključivo od prave kose, ljudske vlasi se negde nazivaju vlasulje. Po izradi perike ona se šiša i doteruje za konačni izgled. Ručno rađene perike su najskuplje i najkvalitetnije. Kada se ne nosi, perika se obično drži i čuva na stalku kao na slici.
Zbog toga što su se ranije perike pravile isključivo od ljudskih vlasi majstori koji su ih proizvodili i imali svoje radionice su se zvali vlasuljari. Danas se perike masovno proizvode kao modni detalji ili kao rekviziti za glumce.
Perike nose sudije i advokati u anglosaksonskom sudstvu. Perike se nose i u određenim religioznim skupinama npr. žene ortodoksnih Jevreja. Perike su u srednjem veku u Francuskoj nosili članovi kraljevske porodice ili bogata vlastela jer je to bio statusni simbol. Naročito su perike bile u modi u vreme vladavine dinastije Burbona.
Perike su nosili Asirci, Persijanci i Egipćani pri obredima i svečanostika kao znak časti. U Rimu su se perikom ukrašavale žene iz visokog društva, a nosili su ih i muškarci kad su htelio da prikrijućelu. U ranom srednjem veku hrišćanstvo brani nošenje perika, ali se ona ponovo javlja od XII veka i dalje. Za vladvine Luja XIV koji je pribegavao nošenju perike kada je oćelavio, ona postaje opšta moda. U to vreme poznata je bujna alonž (allonge) perika, slede perika a la burse, abbè perika, perčin perika, perika à la Règence i perika à la Cadogan. U početku perika je bila tamno obojena, pa plava, pa bela. Alonž periku nose i danas sudije i neki visoki državni službenici u Engleskoj i zemljama Komonvelta za vreme sudskih rasprava i svečanih ceremonija.
Нема коментара:
Постави коментар