Proteini su neophodni našem organizmu

Proteini su nezamenljivi sastojci u ishrani sportista. Njihova uloga je veoma važna kako za rezultate tako i za pravilno funkcionisanje organizma. Proteini su izgradjeni od amino-kiselina i u organizmu učestvuju u izgradnji tkiva, hormona, enzima… Osnovna jedinjenja koja čine amonokiseline su: Ugljenik, kiseonik, vodonik, azot.

Amino-kiseline se dele na esencijalne i neesencijalne. Esencijalne amino-kiseline se ne sintetišu u ogranizmu te se moraju unositi hranom, jer učestvuju u igradnji neophodnih sastojaka za ljudski organizam. Za ljudski organizam je bitno dvadeset amino-kiselina od kojih je osam esencijalno.

Proteini životinjskog porekla sadrže sve esencijalne amino-kiseline te smetraju visokokvalitetnim proteinima. Meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi su namirnice sa najvećom količinom proteina. Prilikom konzumacije ovih namirnica treba voditi računa i o količini masti u proizvodu. Dobra kombinacija namirnica biljnog porekla može u priličnoj meri zadovoljiti organizam ali je svakako deficitarnija esencijalnim amino-kiselinama.

Ugljeni hidrati i masti se smatraju glavnim izvorom enegrije za fizičko vežbanje. Smatra se da je energetska uloga proteina izraženija kod dugotrajnog i napornog vežbanja. To se može odnositi i na maratonske trke. Unos ugljenih hidrata je veoma bitan u ovakvim slučajevima. Potebno je popuniti glikogenske depoe kako bi se proteini sačuvali, dok aminokiseline kao što su leucin, valin, izoleucin imaju najznačajniju ulogu u metaboličkom smislu tokom fizičkog naprezanja.