Simetrija lica i estetika lica

Piše studentkinja Jovana Sokić

 

 

Uvod

 

Estetika je umetnost, a umetnost je stvaralaštvo, što znači da ona predstavlja izvesne uslove koji su nužni da bi se to strvaralaštvo iskazalo i dobilo oblike dela.

Sam proces umetničkog stvaralaštva-estetske vizuelizacije su inspiracija, intuicija, telanat, što ukazuje na jednu posebnu moć čovekovu da izrazi kroz estetski oblik jedan motiv, ideju, sliku i umetnički oblik.

Ta vrsta umetnosti kroz estetiku zahteva celog i potpunog čoveka, čitavu njegovu svest, osećajnost, iskustvo i potsvest.

To posebno zahteva jedan stvaralački karakter i sposobnost uživljavanja u motiv, puno fantazije i tu snagu moći da se to uživljavanje izrazi.

 

 

Simetrija lica

 

Oduvek je u ljudskoj prirodi postojala težnja i želja za fizičkom lepotom, a posebno za kompletnom estetskom simetrijom lica, što je i razumljivo kad je u pitanju deo dela tela koji je najotvoreniji “LICE”.

Zbog manjih fizičkih mana, kako različito ljudi vide sebe, što se može reći i da je u isto vreme i psihološka komponenta ljudske prirode, to je i razumljivo, jer je čovek nesavršeno oblikovano biće, ali u isto vreme promenljivo. Postoje različite naučne tvrdnje da potpuna simetrija ne postoji, ali umetnost i tehnološki razvoj današnjice to ne priznaje, kao ni matematički proračuni.

Da li je u pitanju simetrija leve i desne strane nečijeg lica, krila leptira, nekih složenijih objekata možda, smena dana i noći, svakako simetriju opaža i prepoznaje svaki čovek.

Mnoge simetrije okružuju nas tokom čitavog života. Umetnici vide simetriju na mestima gde je ne vidi svako. To je spoj talenta, iskustva i neke vrste percepcije, koja je kod njih veoma razvijena. Kada estetičari pričaju o simetrijama obavezno prvo uvode termin transformacija. Pod transformacijama se smatraju razne stvari; translacije¹, rotacije, ogledanja, izmene I izvesne promene mesta. Dakle, sve operacije koje vrše neke izmene na posmatranom delu. Neke od ovih transformacija prevode određeni deo u novi izraz za koji je nemoguće utvrditi da li se razlikuje od polaznog. U tom slučaju kažemo da je taj deo invarijantan² u odnosu na datu transformaciju, odnosno da je ta transformacija simetrija za dati deo ili izraz lica.

Tačna simetrija (jednakost) crta lica ne znači da je uvek nešto i lepo. Što se može videti iz priloženih fotografija:

Translacija¹ – pomereno kretanje, a opisuje sve njegove paralelene i podjednake puteve

Invarijantan² – postojanje i jednakost mere

 

 

 Asimetrija lica

 

 

Suprotno simetriji su deformiteti lica i vilica, odnosno asimetrija koja je praćena poremećajima jedne ili više funkcija i smetnjama estetskog karaktera, što kod pacijenata izaziva konstantno psihičko opterećenje, bez obzira na pol i doba života. Uzroci nastanka asimetrije su mnogobrojni. Ponekad je nemoguće ustanoviti koji su etiološki³ faktori – endogeni⁴ ili egzogeni⁵, imali presudan uticaj.

Estetski izgled lica zavisi od anatomske gradje koštanog skeleta i mekih delova.

Harmonija lica zavisi od odnosa čela, nosa, očnih duplji, jagodičnih kostiju, delova obraza i usana, ušiju, bradnog predela, baze donje vilice i uglova mandibule. I debljina mekih tkiva igra odredjenu ulogu. Pošto ne postoji idealna lepota, samo subjektivna mišljenja daju predstavu o harmoničnom licu. Estetska analiza lica i analiza rendgen snimaka su pomoćna sredstva koja merenjem objektivizuju mišljenje. Za estetsku analizu lica koristi se metoda po A. M. Švarcu (Schwarz).

Anatomski momenti koji daju tačke bitne za profil lica su:

1.  početak kose (Tr - trichion);
2.  početak nosa (N - nasion);
3.  kraj nosa (Sn - subnasale);
4.  bradna tačka kao prelaz bradnog ispupčenja u horizontalno (Gn - gnation).

Lice se u vertikalnom smeru deli na tri jednaka dela:

1. čeona trećina od Tr do N;
2. nosna trećina od N do Sn;
3. bradna ili donja trećina od Sn do Gn.

Donja trećina lica se takodje sastoji od jedne trećine koju sačinjava gornja usna i dve trećine koje sačinjava donja usna sa bradom.

U cilju korekcije facijalnih anomalija primenjuju se razni operativni zahvati.

etiološki³ - nauka o ispitavanju određenih pojava; endogeni⁴- urodjeni; egzogeni⁵ - spoljašnji 

Еstetika lica kao nauka

 

Da li možemo dati definiciju umentosti I mogućost njenog naučnog istraživanja? Da, ne samo da je moguće ispitivati pojavu i razvoj umetnosti, već je tako ispitivanje ne samo moguće, već i nužno. To je estetika.

Estetika je nešto što obuhvata rezultate posebnih nauka, i to: psihologije, sociologije, etike i nauke o pojedinim granama umetnosti.

Da bi njena uloga postala jasna svima, ona se ne zasniva samo na umetnosti, I akoje ona njena osnova, već iz više komponenti od kojih su dve najvidfnije: čovek i publika.

Ta celina je sastavljena iz tri osnovna dela: umetnik – delo –društvo. Umetnost živi medju ljudima i tu tek dobija svoju vrednost, a na estetici je da tu vrednost proučava.

Estetička proučavanja zasnivaju se na rezulatatima posebnih nauka, nauke o bojama, nijansama, segmentima, oblicima, pa o ljudskim izrazima, osećanjima, poremećajima, lepoti, pa tako i o licu. Kao što smo već rekli estetika je umetnost, a umetnost ne trpi ograničenja, zahteve i propise, ona ima za cilj da prikaže telo, lice i osećanja koja to emituju kroz spektar nijansiranja, boja, oblika, lepote, uzvišenog i promenljivog. 

 Оblici lica

 

 Grafički prikaz različitosti i oblika više vrsta lica:

Okrugli oblik 

 

Kao što to i samo ime govori, ovo je oblik bez oštrih uglova sa tendencijom da bude najširi u predelu jagodica, a zaobljen duž linija vilice i čela.

Dužina lica je jednaka ili približno jednaka njegovoj širini.

Ovalni oblik 

 

Ima krivo linijski oblik. Dužina lica je jednaka 1/2 širini, pri čemu je širina čela i vilice ista ili približno ista. Za ovaj oblik je karakteristično i da su nešto širi u predelu jagodica, nego u predelu čela i vilice.

Četvrtasti oblik 

 

Karakteriše izrazito široko čelo sa četvrtastom vilicom, pri čemu su čelo i vilica približno jednake širine. Oblik može biti više pravougli, ako je lice uže ili više kvadratasti, ako je lice šire.

Trouglasti oblik 

 

Karakteriše specifično usko čelo i uske jagodice, a lice se zatim širi prema vilici. Vilica je dosta šira od čela i najčešće ima vrlo istaknutu liniju.

Srcoliki oblik 

 

Je oblik obrnutog trougla koji karakteriše širina u predelu čela i jagodica, a lice se zatim sužava prema vilici. Linija brade kod srcolikog oblika uglavnom nije istaknuta, što znači da je vrh brade često špicast.

Dijamantni oblik 

 

Karakteriše usko čelo i uska vilica koji su približno jednake širine. Sa druge strane, lice je najšire u predelu jagodica, koje su uglavnom vrlo naglašene.

Duguljasti oblik Kod ovog oblika lica poprilično je veća dužina od širine. Čelo i vilica su gotovo jednake širine, a oblik se odlikuje i po dugačkoj pravoj liniji jagodica. Ovaj oblik lica može imati vrlo usku bradu ili vrlo visoko čelo.

Tipovi koji odstupaju od idealnog profila lica:

a) ravno prednje lice;

b) ravno zadnje lice;

c) koso prednje lice; 

d) koso zadnje lice.

Možemo zaključiti da oblik samog lica diktira oblik, odnosno tip  frizure i šminke, kako bi se istakli simetrični delovi lica ili potisli nedostaci asimetrije.

Кarakteristike ženskog lica

 

Lice sa ženskim karakteristikama ima duguljasti oblik lica i izdignute obrve.

 Кarakteristike muškog lica

  Lice sa muškim karakteristikama ima četvrtastu vilicu i guste obrve

Zaključak 

Nije priroda svakome dala lice i telo neke poznate “manekenke” ili “filmske dive”, i to je fer, jer bi svet bio mnogo jednoličan kada bi njime hodali samo top modeli.

Različitost je poželjna. Zato ne treba brinuti ako nemamo savršene proporcije, jer to uopšte nije bitno. Razloga za uzbunu ima onda kada zapostavimo ono što nam je dala priroda (šta god da nam je dala i kako god da je raspodelila!).

Gledajmo se u ogledalu i trudimo se da onaj odraz kojim smo najzadovoljniji što duže održimo.

Literatura

• Estetska hirurgija lica i tela, Miodrg M. Colić, Milan M. Colić, Jefimija press Beograd, 2003;
• Plastična hirurgija – Potreba ili luksuz, Zavod za udžbenike i nastavna  sredstva, Beograd, 1999; 
• Umetnost tumačenja umetnosti, autor Zoran Pavlović, Plato; 
• Beauty forum, magazin za profesionalnu negu, mart 2011.