Ljudi su oduvek težili ka tome da ulepšaju sebe ali se šminka
po prvi put pojavljuje u Egiptu. U tom dobu su se šminkali i muškarci i žene
tako što su koristili pudere napravljene od gline ili belog olova kako bi
izbledeli kožu lica. Od crvene gline su pravili rumenilo i karmin. Za njih je
šminka imala i religijsko značenje je tako Horusovo oko imalo magijske moći jer
je Horus oslepeo svoje levo oko boreći se sa svojim ocem a posle toga oko mu se
oporavilo. Na drugoj strani je Antička Grčka koja je šminku koristila u
minimalnim količinama. Voleli su prirodan izgled a šminku su samo koristili
viši slojevi gradjanstva. Izbeljivali su ten i stavljali crveni karmin koji su
dobijali od morskih algi. U srednjem veku šminka je imala drugačije značenje.
Šminkali su se da bi prikrili znakove bolesti. Sredjnovekovne žene nisu
koristile senke za oči ili ajlajner ali su čupale obrve. Žene u Španiji su
koristile crveni karmin koji su mazale na oči i usta a italijanke su isticale
svoje usta crvenim karminom kako bi pokazale sebi da mogu da priušte sebi
sintetičku šminku. Posle srednjeg veka šminka se ponovo vraća u modu. Popularan
je beo ten sa crvenim karminom i rumenilom. Tokom viktorijanskog doba šminka
nije bila prioritet.Posle ovih perioda žene su počele slobodno da se šminkaju.
Danas se potencira na nešto tamnijem tenu, koriste se veštačke trepavice,
ajlajner i crveni karmin.
Нема коментара:
Постави коментар