Makrobioticka ishrana

             MAKROBIOTICKA ISHRANA

 Pise: Sandra Stanojevic, studentkinja

 

UVOD

Još u Bibliji, starim spisima preko 3000 godina, na njenim prvim stranicama pominje se da je Bog odredio čoveku najzdraviji način ishrane, koji omogućava dobro funkcionisanje organizma i dugotrajnost.

Strogo poštovanje zakona o ishrani, važno je za funkcionisanje organizma, zdrav i dugovečan život.

Nasuprot ovim tvrdnjama u Bibliji, savremena medicina stavila je prigovor na ovakav vid ishrane, obrazložeći da je isključivo takva hrana jednolična i da manjka u kvalitetu.

KARAKTERISTIKE U UOBIČAJENOJ ISHRANI DANAŠNJEG DRUŠTVA

Civilizacija sa svojim tehničkim osavremenjavanjima doprinela je utvrdjivanju novih, savršenih principa življenja, kojih bismo se danas teško mogli odreći, ali istovremeno je izazvala mnogo neprijatnosti.

Kao faktor rizika koji prouzrokuje negativne posledice po zdravlje, mogu se izdvojiti: način ishrane, dugotrajno sedenje(posao ili navika), stres, zagadjena sredina.

Najbitnije karakteristike u ishrani današnjeg društva su: zamena sirove hrane termički obradjenom, zamena krupno mlevenih žitarica belim brašnom. Nedostatak mineralnih soli u ishrani, kao I oligoelemenata. Deficitarnost vitaminima. Nedostatak zelenih biljnih pigmenata(hlorofila), koje čovekov organizam ne može stvoriti. Nedostatak celuloze(biljnih vlakana) koja imaju ulogu u dinamici rada creva i regulisanju probave.

1

 Prekomerna upotreba rafinisanih slatkiša, genetski modifikovana hrana, ne redovna ishrana, prevelika količina alkohola, prekomerna upotrba masti  i proteina životinjskog porekla itd.

Posledice ovakve ishrane i načina života su nam svima jako dobro poznate, a na žalost i prihvaćene u društvu, uobičajene ( gojaznost, pothranjenost, hipertenzija, nutritivna anemija itd). Sve ovo dovodi do niza deformiteta, degenerativnih promene, invalidnosti, hroničnih oboljenja kratkog životnog veka.

Zbog čega je onda stav savremene medicine suprotan načelima ovakve ishrane, koja je može se reći u prirodi čoveka?

OPŠTE KARAKTERISTIKE MAKROBIOTIČKE ISHRANE

Sam pojam MAKROBIOTIKE prvi je upotrbio Hipokrat. Reč makrobiotika potiče iz grčkog jezika, sastoji se iz dve reči, makro-veliki  i  bios- život. Makrobiotika se temelji na načelima teorije i prakse poznazih filozofa, naučnika, lekarima kroz dugu istoriju. Oni svedoče  u prilog blagotvornom delovanju biljne ishrane: Hipokrat, Pitagora, Sokrat, Horacije, Leonardo Da Vinči, Njutn, Anštajn, Paskal, Tolstoj, Vagner itd.

Hipokrat:“ Neka vaša hrana bude lek, a nek vaši lekovi budu hrana.”

Ovidije:“ Nije bilo tako u početku u onom srećnom vremenu, zadovoljan biljkama I plodovima koje zemlja daje čovek nije umrljao usta životinjsom krvlju. Odbacite taj zločinački običaj, ne zaboravite da jedući meso vrednog vola koji je vukao u jarku, jedete meso prijatelja koji vam je pomogao da obradjujete zemlju.“

Bose:” Danas, da bi se prehranili treba da prolijemo krv nevinih životinja I pored toga da preradimo meso i pripremimo jela, što teško može da prikrije da se hranimo LEŠEVIMA.“

2

Ovakva ishrana je potvrdila fizičku i moralnu degeneraciju ljudskog roda ali i pored toga ljudi naobjašnjivo nastavljaju sa svojom mesnom ishranom, pod raznim izgovorima.

Korišćenje makrobiotičke prakse u velikoj meri svakom od nas može pružiti kvalitetniji, zdraviji i duži život. Makrobiotička ishrana se neretko preporučuje za lečenje dijabetesa, raka, srčanih tegoba itd.

Osnovna karakteristika makrobiotičke ishrane je uvodjenje pravilne ishrane i zdravih životnih navika.

Kao prvo, podrazumeva unos namirnica u sledećim razmerama:

40-60% integralnih zitarica

20-30% povrca

5-10% mahunarki, morskih algi

5-10% supe

5% ribe, zacina, napitaka.

Veoma je važno da hrana bude isključivo organski proizvedena, da se koriste cela zrna žitarica I to:kukuruz, raž, pšenica, proso, ječam, smedji pirinač.

Povrće

Za svakodnevnu upotrebu preporučuju se :  luk, peršun, šargarepa, bundeva, kupus, kelj,  brokoli, zelje, maslačak, rotkva. Dok se za povremenu upotrebu preporučuje zelena salata, krastavac, celer, kopriva, a za redju paradajz, patlidzan, krompir, spanać, repa, tikvice.

Mahunarke

Svakodnevna upotreba: leblebije, zeleno sočivo, sojini proizvodi, povremenu upotrebu soja, grašak, crveno sočivo, suvi grašak.

3

Morske alge: kombu, nori, vakame, hidziki.

Supe od povrća, algi, žitarica, mahunarki.

Od začina se upotrebljava ne rafinisana so, miso, tamari sos, sirće od pirinča, umeboši sirće.

Što se ulja tiče, preporuka je  da se koriste nerafinisana ulja,  biljnog porekla, svakodnevno, susamovo i kukuruzno, a povremeno maslinov, sojino i  suncokretovo hladno cedjeno ulje.

Od napitaka dozvoljeni su blagi čajevi, sveža voda, a povremeno kafa od žitarica, sojino mleko, pivo i sveži sokovi.

Makrobiotička ishrana ribu preporučuje povremeno za upotrebu.

Što se voća tiče konzumiranje treba biti povremeno i nikada u kombinaciji sa povrćčem. Preporuka je da osobe koje žive u umerenoj klimi izbegavaju tropsko voće.

Sušeno voće se preporučuje u svrhu poslastica, pa tako za ljude ovih krajeva pogadne su suve šljive i kajsije kao i svo ostalo voće koje se uspešno gaji na našim prostorima.

Dakle, fokus je pre svega na tradicionalnoj, presnoj, kuvanoj i ne previše termički obradjenoj hrani , bogatoj biljnim vlaknima, baziranoj na integralnim žitaricama, sa malo supe, variva, fermentisanih salata, i ribe.

Meso, mleko, jaja, šećeri, lekovi, gazirani napici, alkohol, masti itd uopšte nisu poželjni.

MAKROBIOTIKA KAO LEK

Kada ja u pitanju lečenje odredjenih bolesti makrobiotikom, neophodno je sagledati svakog pojedinca posebno da bi mu se prepisao individualni program makrobiotičke ishrane.

4

Makrobiotika je dobila na ynačaju kod ishrane  obolelih od raka. Postoji niz knjiga u svetu koje svedoče  o izlečenju  ove bolesti ovakvim stilom života. Npr. Knjiga dr. Entoni Satilara, kod koga je došlo do povlačenja metastaze kod karcinoma prostate, knjiga Mičija Kušija „ Ishranom protiv raka”, Dobic Milanaka “ Moj zivot kao feniks”, koja je izlecila metastazu  raka jajnika. Itd.

Kod ovakvih bolesnika najčešće je kombinacija konvencionalne medicine I makrobiotičke ishrane. U analizi uradjenoj na 98 ispitanika obolelih od kancera,  utvrdjeno je da  je 82% imalo poboljšanje kvaliteta života, a 90% emotivni boljitak. Makrobiotika ne deluje direktno na kancer već smanjuje uslove koji pogoduju razvoju ove opake bolesti. Može se primenjivati u svim oblicima kancera gde je moguća normalna ishrana. Takodje se može sprovoditi uz hemioterapiju i terapiju zračenjem.

Ukoliko bi se  u preventivnoe svrhe pridržavali makrobiotičkih načela ishrane, moglo bi se očekivati normalizacija rada svih vitalnih funkcija našeg organizma i svakako duži životni vek.

ZAKLJUČAK

Osnivači pokreta makrobiotika bili su japanac  Ohsawu i Mičo Kushi koji je još živ rodjen je 1926god. Oni su ovakav vid ishrane okarakterisali kao  svemoguć i apsolutan.

Današnja makrobiotika je mnogo zrelija od samih početaka i bazirana na jednostavnosti. Svaka kuhinja bi trebalo da bude bazirana na karakteristikama jednog naroda, tla na kom je odrastao, uticaja klime i to treba poštovati. Vežbati, raditi, trošiti šta se pojede, misliti pozitivno i ne robovato predrasudama.