четвртак, 30. јануар 2014.

Nega suve koze lica

                                                                Nega suve kože

Pise: Tanja Milic


Možete li da zamislite da nosite odelo iz jednog dela napravljeno od čvrstog kožnog mateijala koji je otporan na pljusak, otporan na vetar, jak, a ipak rastegljiv i, što je neverovatno, obnavlja se sam od sebe? E pa, nosite ga svakog dana - to je vaša koža.
Koža je naš najveći organ. Kada bi se položila na ravnu površinu, koža odraslog čoveka bi imala površinu od skoro 2 kvadratna metra, skoro kao čaršav za jednu osobu. Bila bi teška 3 kg, a to je otprilike , dvadeseti deo ukupne težine tela.
Debljina kože varira od 0,5 mm do preko 5 mm. Tanja je na mestima na kojima ne dolazi do trenja ili pritiska, kao što je unutrašnjost podlaktice, a deblja je na površinama koje su izloženije, kao što su tabani. Koža se oko telesnih otvora transformiše u sluzokožu.Pod mikroskopom se može videti da se koža kičmenjaka sastoji iz dva dela:
     - Spoljašnji deo čini pokožica (epidermis);
     - Unutrašnji je krzno (dermis). Ova dva dela razlikuju se po građi, funkciji i poreklu.


Uloga kože

 Koža predstavlja omotač tela koji je u neposrednom dodiru sa spoljašnjom sredinom. Kod beskičmenjaka i nižih hordata (plaštaši, amfioksus) koža je jednoslojna, dok je kod kičmanjaka izgrađena od više slojeva. Osnovne uloge kože su:
     -zaštitna – štiti telo od mehaničkih povreda, patogenih organizama (koža je nepropustljiva za viruse i bakterije kad je neoštećena), od štetnih UV Sunčevih zraka. Kožda dakle predstavlja prvu liniju odbrane organizma od bakterija, virusa i drugih mikroorganizama.
     -održavanje stalnog sastava unutrašnje telesne sredine (homeostaza) tako što kod kopnenih sprečava gubitak vode i soli, a kod vodenih kičmenjaka preveliki ulazak vode u telo;
     -učestvuje u razmeni materija – razmena gasova, što je od posebnog značaja za disanje vodenih organizama;
     -učestvuje u procesima ekskrecije (izlučivanja) koji se vrše kožnim žlezdama;
     -primanje spoljašnjih nadražaja pomoću brojnih čulnih organa koji su u njoj smešteni. U njoj se nalaze receptori za toploto i hladno, dodir, pritisak i bol.
     - učestvuje u termoregulaciji kod homeotermnih organizama (to su organizmi koji imaju stalnu telesnu temperaturu i pripadaju im ptice i sisari) tako što reguliše odavanje toplote iz tela (znojenje).
 Boja kože
Boja kože zavisi od tri faktora:
     - žućkaste nijanse ćelija epidermisa;
     - prozračnosti ćelija epidermisa, usled čega se provide krvni sudovi ispod njega, što daje ljubičaste tonove koži;
-              vrste i količine pigmenta.
Ćelije koje nose pigment leže pretežno u krznu, ali ih ima i u epidermisu. Ispod kože nalazi se potkožni sloj koji je rastresitiji u odnosu na krzno. Ovaj sloj povezuje kožu sa mišićima. U njemu se često nagomilavaju rezerve masti.

Tipovi kože
Osnovni tipovi kože:
-Normalna koža
Koža koja izgleda glatko, zategnuto i zdravo; koja nije ni masna, ni suva; koža koja ima male, jedva vidljive pore.
-Masna koža
Koža koja odsijava ; vrlo često su prisutne i proširene pore; textura može ići od rapave do glatke; na njoj se često mogu videti mitiseri.
-Suva koža
Koža koja koja se peruta, ima sitne pore ; može imati sitne mitisere; daje osećaj zategnutosti , ali kao da je samo površan sloj zategnut, ne cela debljina kože, ponekad svrbi.
-Kombinovana koža
Ona koja je mestimično suva, mestimično normalna a u nekim regijama i masna; čelo i regija oko vilice ili brada su obično masni; Obrazi su obično suvi.
-Osetljiva koža
Tanka, nežna koža; kroz nju se često provide prošireni (ispucali) kapilari; brzo reaguje na promenu toplote (toplo, hladno); podložna je alergijskim reakcijama; lako pocrveni i izgori na suncu.

Suva koža


Suva koža je vrlo čest problem, a uglavnom se pogoršava tokom zime kada su niska vlažnost i temperature  vazduha, kao i suv i topao vazduh u prostorijama koje se greju (“zimski svrab”). Suva koža se javlja kod osoba svih uzrasta, sa ili bez drugih kožnih problema. Nedostatak masnoća u koži dovodi da se preterano gubi voda iz povšnog sloja kože. Koža tada gubi svoju elastičnost. Razni sapuni i kupke, deterdženti za pranje sudova i veša odmašćuju kožu i mogu dovesti, pored suvoće kože, do nastanka ekcema ili alergija.
Izuzetno suva koža celog tela može biti posledica određenih naslednih ili atopskih oboljenja:  ihtioza (koža nalik ribljim krljuštima) ili atopijski dermatitis. Pored toga, ljudi sa hormonskim disbalansom, na pr. kao što je nedovoljna aktivnost štitne žlezde takođe imaju suvu kožu, bez sjaja, a kosa je krta, bez sjaja i lako se lomi.  Postoje i druge promene u telu koje su povezane sa suvom kožom koje pomažu lekarima da prepoznaju ovaj problem. Crvena, suva koža i osip ponekad se mogu zameniti sa drugim kožnim problemima kao što je alergijski kontaktni dermatitis,  gljivična infekcija kože – Tinea, ili šuga. Svrab može biti znak i nekožnog oboljenja: na pr. jetre ili leukemije.
Suva koža vrlo često rezultuje svrabom, koji može biti ozbiljan i ometati spavanje i druge dnevne aktivnosti. Konstantno trljanje i češanje može da otvrdne kožu i da je učini grubljom (lihenifikacija). Suva, zadebljana koža može da puca, posebno u oblastima koje podležu hroničnim traumama (npr, ruke i noge), što izaziva bolne pukotine na koži (fisure). Suva koža i češanje mogu rezultovati dermatitisom, kada koža postaje crvena (upaljena) pored toga što je suva i perutava. Takođe se mogu pojaviti okrugli, krljuštavi crveni pečati sa osipom koji svrbi na nogama, rukama i trupu (numularni ekcem). Pojava žutih krasta ili gnoja iz ovih oblasti ukazuju na to da se razvila bakterijska infekcija. Ovo zahteva specifičnu antibiotsku terapiju propisanu od strane dermatologa ili porodičnog lekara.

TRETMANI I LEČENJE SUVE KOŽE

Važan aspekt lečenja je identifikovanje i hvatanje u koštac sa faktorima koji mogu izazvati i doprineti pojavi suve kože. Voda u  našim krajevima je puna kamenca i dodatno suši kožu  uklanjanjem normalnih zaštitnih ulja iz kože. Međutim, pravilnim kupanjem i negovanjem može se značajno poboljšati stanje kože.
Tuširanje i kupanje bi trebalo biti kratko (ne duže od 10 minuta) i samo jednom u 24-časovnom periodu. Za odrasle, tuševi su generalno bolji od kupki. Dok duže kupke ili tuširanje, posebno vrućom vodom, može da deluje prilično opuštajuće, takođe će povećati gubitak prirodnih ulja iz kože i pogoršati suvoću kože. Trebalo bi se kupamo ili tuširamo toplom umesto vrelom vodom. Koristiti blage sapune ili uljane kupke, koje ne uništavaju površni sloj lipida kože.

Posle kupanja ili tuširanja, brzo i nežno utapkajte vodu se kože peškirom dok ne postane delimično suva (ne trljati!). U roku od tri minuta izlaska iz vode, nanesite hidratantnu kremu da zapečate vodu u koži pre nego što ispari. Ulje za kupanje, ukoliko ga izabrete za hidratizovanje, se može direktno utrljati u kožu posle tuširanja ili kupanja. Hidratantne kreme treba obilno naneti ponovo u toku dana i uveče kada god je to moguće, posebno u onim oblastima kože sklonih suvoći (šake, ruke, noge) i na mjestim gde koža svrbi. Koristiti preparate medicinske kozmetike za negu suve i osetljive kože.
Budite pažljivi pri korišćenju antiinflamatornih krema i losiona za tretman suve kože ili suzbijanje svraba, koji se prodaju bez recepta. Mnogi od ovih proizvoda sadrže hemikalije koje mogu da iritiraju ili izazovu alergijske reakcije na suvoj, dermatitičnoj koži. Opšte pravilo je da ako bilo šta što koristite na koži izaziva više svraba i peckanja nego što ste osećali pre primene, trebalo bi da prestanete to da koristite dok ne porazgovarate sa vašim lekarom. Savetuje se da na bilo koji način povećate nivo vlažnosti u vazduhu svoje kuće i radnog mesta. Ovlaživač vazduha može biti dobro rešenje.

Koji proizvodi su pogodni za čišćenje suve kože?
Koriste se različiti tečni i čvrsti proizvodi koji sadrže blage tenzide. Sapune treba izbegavati. Proizvodi bez sapuna se nazivaju sindeti. Tipični pripravci su emulzije za pranje, uljne kupke i dodaci za kupke. Ovi proizvodi sadrže dodatne masne komponente za obnavljanje kože. Radi boljeg raspoznavanja nose oznake kreme za tuširanje, ulja za tuširanje ili tečni sapuni za ruke. Kod uljanih kupki treba razlikovati emulzione kupke, koje se u vodi rastvaraju i imaju visoku sposobnost čišćenja, i neemulgovane uljane kupke koje stvaraju film na površini vode, koji se po napuštanju kupke zadržava na koži. Stoga oni prvenstveno služe nezi kože. Za naročito osetljivu kožu lica treba koristiti posebne proizvode kao što su mleka, kreme i ulja. Toniziranje posle čišćenja je preporučljivo, ali treba koristiti blage proizvode, bez alkohola.

LEKOVITE KUPKE

Jednom nedeljno napravite mlečnu kupku od koje će vam koža biti negovana i meka. U toplu vodu za kupanje dodajte 250 g mleka u prahu i pola velike kašike bademovog ulja. Lezite i pustite misli da vam lete, dok blagotvorna kupka vraća lepotu i vlagu vašoj koži. Pored toga možete u vodu dodati pet kapi ulja od lavande koje će nahraniti vašu kožu i pružiti joj neophodnu zaštitu i vlagu.

MASKA ZA LICE

Jednom nedeljno koristite maske za lice, kako biste dubinski očistili lice. Masku možete napraviti i sami ako pomešate jedno jaje, jednu malu kašiku meda, pola kašike maslinovog ulja i nekoliko kapi ružine vodice. Ostavite je petnaest minuta da deluje, a zatim je pažljivo isperite mlakom vodom. Ukoliko imate problem sa perutanjem kože, povećajte unos vode. Neophodno je da često mažete osetljiva područja kako bi ih zaštitili od spoljašnjih uticaja.

ISHRANA


Vrlo je bitno da jedete balansiranu hranu koja uključuje povrće, voće, žitarice i orašaste plodove. Jedite kvalitetne proteine iz povrća i povećajte unos sirove hrane. Jedite hranu kao što su beli i crni luk, jaja, konzumirajte puno žutog i narandžastog povrća i voća jer su puni beta-karotena i antioksidanata. Izbegavajte prženu hranu, životinjske masnoće i pržena ulja koja stvaraju slobodne radikale destruktivne za vašu kožu. Dinja i šargarepa su odlična hrana za probleme sa suvom kožom jer su bogate vitaminima A i C koji su bitni za elastičnu i glatku kožu. Na vama je da odlučite da li ćete od njih praviti sveže sokove ili ćete ih jesti cele. Jedite hranu bogatu vitaminom B5, kao što su mleko, sir, prirodni jogurt, pšenične semenke, zeleno povrće. Izbegavajte alkohol, gazirana pića, beli šećer, čips i ostalu nezdravu hranu, a unos kafe svedite na minimum. Neophodno je da dnevno popijete minimum dva litra vode, koja koži pruža neophodnu hidrataciju.

Нема коментара:

Постави коментар