Akademija za estetiku i kozmetologiju: Odnos poslodavac-zaposleni u kozmetickom salonu

ODNOS POSLODAVAC-ZAPOSLENI U KOZMETICKOM SALONU

Pise Marinkovic Nadja, ex studentkinja

Danas je u našoj zemlji sve veći broj nezaposlenih ljudi, kao i onih koji su ostali bez svojih radnim mesta. Prosečna plata u Srbiji je ujedno i minimalna plata koja se može zaraditi u našoj zemlji a ona se kreće oko 20 000 dinara. Ljudi često odlaze u inostranstvo radi bolje plaćenih poslova, mladi gledaju da se obogate lako, a roditelkji i dalje čvrsto nastoje da nas nauče da ‘bez škole nemamo ništa’. Biti zaposlen čovek u današnje vreme i u današnjim uslovima prava je sreća. Prema tim ljudima potrebno je postupati kako treba, a oni moraju da znaju svoje dužnosti da zadovoljavaju određena očekivanja.

Dobro međuljudski odnosi jesu uslov za ostvarivanje poslovnih ciljeva. Zadovoljstvo se postiže adekvatnim ispoljavanjem prema zaposlenima i vrednovanjem stručnih, kreativnih, intelektualnih i moralnih vrednosti zaposlenih. Svaki zaposleni mora da bude disciplinovan, radan, i odgovoran za posao koji obavlja, pošten, savestan, otvoren i korektan u odnosu sa drugima. Zaposleni svoje međusobne odnose grade na razumevanju, toleranciji, uvažavanju, poverenju i spremnosti za saradnju, stvarajući pozitivnu radnu atmosferu. Poslovanje mora biti usklađeno sa važećim zakonima i propisima, a ono se zasniva na poštovanju zakona, drugih propisa i ugovora između privrednih subjekata i običaja. Preduzeće je dužno da poštuje zakone, pravila i običaje na svim teritorijama na kojima posluje. Nije dozvoljeno podstrekavanje na nepoštovanje zakona i prikrivanje povreda zakona i u zasnivanju poslovnih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza, preduzeće se mora pridržavati načela savesnosti i poštenja. U poslovnim odnosima je obavezno uvažavanje i iskazivanje poštovanja.

Zaposlene ljude treba uvažavati i poštovati i kao ličnosti i kao saradnike. Treba ih voditi tako da se razvijaju u samostalne i profesionalno kompletne osobe koje sa zadovoljstvom rade. Svakom zaposlenom treba da bude dodeljena jasno utvrđena i korisna uloga, primerena njegovom znanju i sposobnostima. Oni trebaju u pravo vreme da se obaveštavaju o svemu vezanom za njihove zadatke, materijalni položaj i budućnost u preduzeću. Nijedno radon okruženje ne sme da predstavlja rizik za bezbednost i zdravlje, a uslovi za rad moraju biti prijatni uz kreiranje klime dobrih međuljudskih odnosa i profesionalne interne komunikacije. Zaposleni ni u kom slučaju ne smeju da budu diskriminisani na polnoj, rasnoj, verskoj, političkoj ili bilo kojoj drugoj osnovi. Oni ni u kom slučaju ne smeju da trpe zlostavljanje na bilo koji način in a bilo kojoj osnovi. Treba saslušati i podržati svako zalaganje i organizovanje zaposlenih koje ima za cilj ostvarenje zbirnih i zajedničkih ciljeva preduzeća, i koje ide u prilog svim nosiocima interesa: zaposlenima, potrošačima i vlasnicima kapitala.

POSLOVNA ETIKA

Etika je oduvek deo biznisa, i razgovor o etici u biznisu niti je nov, niti imalo različit od razgovora o etici na ma kom drugom području ljudskog pregnuća. Poslovna etika je skup moralnih pravila i principa kojih se pridržavaju pojedinci i grupe u svim elementima poslovanja, a koji ih vode ka uspehu u poslu i doprinose zadovoljstvu i dobrobiti preduzeća, pojedinaca i okruženja. Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se proširiti na način rada, korišćenje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke odnose, rukovođenje preduzećem, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji, državi. Mnogi će konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za činjenicu da su etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će reći da etika i naćin rada, pogotovu upravljanja preduzećem i njegovog organizovanja, nemaju ništa zajedničko.

Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza da se posao obavi na odgovarajući način kao i odgovornost za njegovo obavljanje. U tom smislu, moralno odgovorna osoba se obavezuje da posao obavi i spremna je da prihvati odgovornost za neuspeh ili grešku. Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etičkim principima. Njihov sadržaj se izražava sudovima o dobrom i lošem, uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju. Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponašanja, kao i norme etičkog ponašanja pretočene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponašanja (bonton).

Razvoj poslovne etike razvijao se u skladu sa razvojem društva, pa je u tom smislu tekao u skladu sa aktuelnim društvenim pojavama. Zato su se u pojedinim periodima menjali pristupi vezani za oblast poslovne etike. Poslovna etika posebno dobija na značaju 90’tih godina. To je period ekonomske recesije u mnogim oblastima poslovanja, period jake konkurencije na svetskom tržištu, velikog smanjenja broja zaposlenih, spajanja kompanija, izuzetne mobilnosti radne snage (koja postaje internacionalna, čine je pripadnici više rase, oba pola, raznovrsnija je i obrazovanija). U ovom periodu poslovna etika se susreće sa brojnim socijalnim problemima koji su nastali kao posledica globalizacije i ubrzanog razvoja novih tehnologija koje su bitno ugrozile čovekovo prirodno okruženje i uslove njegovog života. Taj trend se nastavlja i početkom III milenijuma, tako da se kao aktuelni problemi poslovne etike u savremenom društvu označavaju globalizacija, informatizacija i ekološka kriza..

Poslovna etika podrazumeva prava, obaveze, dužnosti prema pojedincima, njihovim međusobnim odnosima, prema svim učesnicima u poslovnim odnosima, prema drugim organizacijama sa kojima posluje, ali i prema društvu u celini. Etičke dileme i nedoumice sa kojima se zaposleni susreću čine srž svakog posla. Odstupanja od etičkih normi sve su izraženija, a moralne dileme su sve češće. Karakteristična područja u kojima dolazi do najčešćih odstupanja od etičkih normi su: korupcija, industrijske krađe i špijunaža, konflikti interesa, zloupotreba medija, tajni dogovori, prevare ali i druge pojave vezane za savremeni razvoj društva kao što su diskriminacija i kulturne različitosti. Poslovni ljudi stalno vode raspravu i ostavljaju dilemu o tome da li je izvesna doza ’varanja’i ’laži’u poslovanju neophodna. Želja za profitom, za poslovnim uspehom, za sticanjem prednosti na tržištu, kao i za ličnom koristi, bogatstvom, predstavlja izazov za pojedince i grupe da ponekad napuste utvrđena pravila igre kako bi stekli prednost u takmičenju sa drugima. Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog zaposlenog čoveka. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleđa, očekivanja i pritiska koji dolaze iz preduzeća i okruženja. Pojedinci imaju dosta problema da promene svoje lične etičke standarde sa zahtevima preduzeća ili nekog kolektivnog izbora i postupka. Većina poslovnih ljudi, posebno direktori, menadzeri, poslodavci i vlasnici, suočava se sa pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i štetu drugima, ali doneti korist sebi ili svom preduzeću. Od njihovog moralnog profita i ličnog osećaja pravičnosti zavisi kakve će odluke doneti, kako i kada će ostati u granicama poslovne etike.

ZADOVOLjSTVO POSLOM

Zadovoljstvo poslom predstavljaju kognitivne, afektivne i evaluativne reakcije pojedinaca na svoj posao, i njihov generalni stav prema poslu (zaposleni koji su zadovoljni svojim poslom imaju pozitivan stav prema njemu, a zaposleni nezadovoljni poslom imaju negativan stav). Zadovoljstvo poslom postoji u onoj meri u kojoj su ljudi zadovoljni ishodom samog posla, a na zadovoljstvo utiču i očekivanja i zadovoljnost pojedinim dimenzijama posla. Jaz između očekivanja i zadovoljstva poslom utiče in a apsolutnu visinu zadovoljstva poslom. Zadovoljan radnik je produktivan radnik, a zadovoljna organizacija je produktivna organizacija. Ljudi koji su zadovoljni svojim poslom su moćni ljudi, a njihova moć proizilazi iz stručnosti osobe ili grupe – to je moć znanja. Na primer, lekari, pravnici i univerzitetski profesori mogu da imaju znatan uticaj na druge jer su cenjeni zbog svojih posebnih znanja. Njihova moć, takođe, može da počiva na ugledu ili uticaju koji ljudi (ili grupe) mogu da ostvare zbog toga što drugi veruju u njih i njihove ideje.

Na random mestu potrebno je stvoriti dobru i prijatnu atmosferu za rad. Treba kreirati ‘klimu’gde produktivni i harmonični odnosi mogu biti održavani kroz partnerstvo između zaposlenih, i gde cveta timski rad. Dobri međuljudski odnosi zasnivaju se na uvažavanju i poštovanju ličnosti svakog pojedinca, a to je jedan od glavnih uslova za ostvarivanje poslovnih ciljeva. Ipak, najpotrebnije je da radnici vole ono što rade, da su time i želeli da se bave, da tu pronalaze sebe. Čovek mora dobro da razmisli o tome kako da počne da zarađuje novac od bavljenja poslom koji voli, a kada se zaposli mora davati sve od sebe i ispunjavati sve što se od njega očekuje.

MOTIVACIJA NA POSLU

Do skora, u celom svetu, a posebno kod nas, motivacija zaposlenih nije uzimana kao faktor uspešnosti poslovanja. Svi su motivaciju na poslu izjednačavali sa platom i bilo je uobičajeno da je kao uzrok svih nezadovoljstava zaposlenih smatrana mala ili neodgovarajuća plata, a da je velika plata garantovala rezultate na radu. Ona ne predstavlja radost, sreću i zadovoljstvo zaposlenih, već pre svega njihovu volju i spremnost da se pokrenu na akciju i da proizvedu rezultat. Motivacija je process pokretanja ljudske aktivnosti usmerene ka postizanju određenih ciljeva. Radna motivacija je ukupnost različitih metoda i procesa izazivanja, održavanja i podsticanja takvog ponašanja, koje je usmereno na postizanje određenih radnih ciljeva. U razvijenim zemljama, a naročito u istočnoj Aziji (Japan, Koreja) uspešno se ukrštaju kolektivni i lični motivi (Japanski radnik je odan kompaniji jer zna da će kroz njen uspeh ostvariti i lične materijalne ciljeve). Menadzeri koriste različite strategije da bi motivisali ljude na rad. Svaka strategija ima za cilj da zadovolji potrebe članova organizacije, a kroz odgovarajuće organizaciono ponašanje. Nacionalne culture sa visokim izbegavanjem neizvesnosti uslovljavaju snažne potrebe za sigurnošću u motivaciji zaposlenih. Kulture sa takozvanim ‘muškim vrednostima’, koje su uz to individualističke, impliciraju visok intenzitet potreba postignuća, razvoja i samorealizacije. Kolektivističke i takozvane ‘ženske’kulture favorizuju potrebe pripadnosti među njenim članovima nad ostalim vrstama potreba.

· STRATEGIJE MOTIVISANjA

Kako bi strategija promene ponašanja bila uspešna i kako bi imala pozitivne efekte, potrebno je jasno informisati zaposlene o ponašanju na poslu i o posledicama. Isto tako, svaki program promene ponašanja mora da ima sledeće elemente:

· Utvrditi različite nivoe nagrađivanja za različit kvalitet učinka zaposlenih,

· Jasno upozoriti radnika šta čini pogrešno,

· Kažnjavati radnika diskretno, a ne pred kolegama,

· Uvek nagraditi dobar rad i ponašanje a kažnjavati nerad i negativno ponašanje.

Prva i osnovna strategija motivisanja je komunikacija. Nosioci komunikacije moraju biti rukovodioci koji će kroz komunikaciju sa zaposlenima i spremnost da saznaju za probleme zaposlenih, i da im pomognu u rešavanju pomoći da se zaposleni osećaju sigurnije, da pripadaju kompaniji tako da imaju osećaj samopotvrđivanja kroz rad za kompaniju (sigurnost, pripadnost i samopotvrđivanje su osnovne ljudske potrebe članova organizacije);

Druga strategija radne motivacije je stav menadzera prema zaposlenima. Ako je stav menadzera negativan u smislu da radnici nisu vredni i da nisu zainteresovani za sudbinu kompanije, to će se negativno odraziti na samu motivaciju radnika. Ipak, ako je stav nadređenih pozitivan u smislu das u radnici vredni, požrtvovani id a se identifikuju sa kompanijom to će sigurno delovati motivirajuće na radnike;.

Treća strategija radne motivacije je osmišljavanje i obogaćivanje posla koje ima za cilj da smanji dosadu na poslu. Jedan od najstarijih načina eliminisanja dosade kroz osmišljavanje posla je rotacija. Pod obogaćivanjem posla podrazumeva se uvođenje motivatora u radni proces (smanjenje kontrole rada zaposlenih, što vodi povećanju osećaja lične odgovornosti, davanje slobode radnicima da osmišljavaju svoj konkretni radni zadatak, uvođenje novih i složenijih zadataka, pružanje mogućnosti za specijalizaciju);

Četvrta strategija zasniva se na konceptu modifikacije ponašanja – promene ponašanja koji podrazumeva podsticanje određenog ponašanja u zavisnosti od posledica koje takvo ponašanje proizvodi. Potrebno je upoznati radnike sa time kakvo ponašanje izaziva određene posledice. Takozvano pozitivno pojačanje ponašanja je poželjna posledica promene ponašanja.

PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

U poslovanju, zaposleni moraju da poštuju principe poslovne etike i u ostvarivanju poslovnih ciljeva ne smeju da koriste nedozvoljena sredstva i načine poput podmićivanja, korupcije, skupih poklona… Ne zahtevaju nikakvu materijalnu ili bilo koju drugu korist za sebe od poslovnog partnera.

Odnosi prema zaposlenima i između zaposlenih zasnivaju se na poštovanju ljudskog dostojanstva i uvažavanju ljudskih prava. Prilikom zasnivanja i u toku trajanja radnog odnosa, zaposleni u preduzećima uživaju jednaka pravai ne mogu biti ograničeni u ostvarivanju svih svojih prava bez obzira na pol, rasu, boju kože, jezik, veroispovest, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, članstvo u političkim i sindikalnim organizacijama, imovno stanje, rođenje ili neki drugi status. Zdravlje i bezbednost radnika je na prvom mestu, i u skladu sa tim zaposleni uživaju potpunu zaštitu u skladu sa propisima koji regulišu bezbednost i zdravlje na radu i imaju kako pravo tako i obavezu da se propisa pridržavaju. Zabranjena je upotreba narkotika i alkohola za vreme obavljanja poslova i radnih zadataka i njihovo unošenje u radne prostorije.

Zaposleni za svoj rad ostvaruju zaradu čija se visina utvrđuje u skladu sa propisima, a prema random učinku, kvalifikacijama, iskustvu, uslovima i vremenu rada. Sve mora da bude usklađeno sa zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom i ugovorom o radu. Zaposleni i članovi organa imaju pravo da aktivno učestvuju u političkom životu van radnog vremena i izvan radnog mesta i ostvarivanje prava po osnovu rada nije uslovljeno političkim angažmanom zaposlenih. Zabranjeno je koristiti službeni položaj u privrednom subjektu ili imovinu privrednog subjekta radi pružanja politićke podrške nekom kandidatu, političkoj stranci, pokretu ili grupi. Zaposlenima nije dozvoljeno da ističu svoj status u privrednom subjektu kada istupaju u ima političke stranke, pokreta ili grupe. Podaci o kandidatima za radna mesta mogu biti korišćeni samo u svrhu zapošljavanja, a podaci o zaposlenima su poverljivi podaci i uživaju posebnu zaštitu i ne mogu biti saopšteni trećim licima, osim za potrebe postupka koji se vodi pred nadležnim organom i samo na osnovu službenog naloga. Ljudi koji su zaposleni imaju pravo da budu obavešteni o postupcima prikupljanja i načinu upotrebe informacija o njihovim aktivnostima tokom radnog odnosa, kao i o njima samima. Imaju dužnost da postupaju u najboljem interesu preduzeća, u skladu sa svojim ovlašćenjima i odgovornostima. Dužni su da postupaju profesionalno i da rešavaju probleme na koje nailaze u obavljanju poslova iz svog delokruga. Zaposlen je dužan da obavesti svog rukovodioca o nastanku vanrednih situacija kao što su bolest, lični problem ili neki drugi razlog kako bi rukovodilac vanrednu situaciju uskladio sa potrebama posla. Imperativ za sve zaposlene treba da bude komunikacija u duhu zdrave poslovne saradnje. Zaposleni su dužni da poverene poslove vrše na način da interes privrednog subjekta ne podrede privatnom niti da među njima ne izazovu sukob. Sukobi interesa postoje kada zaposleni donose odluke ili utiču na donošenje odluka kojima se njima ili povezanim licima stvara imovinska ili neimovinska korist ne postupajući isključivo u najboljem interesu privrednog subjekta. Ljudi koji rade u jednom preduzeću ne mogu direktno ili indirektno biti angažovani u drugom privrednom subjektu konkurentske delatnosti, osim ako za to ne dobiju odobrenje. Oni su dužni da čuvaju poslovnu tajnu do koje su došli u vršenju posla. Pod poslovnom tajnom se podrazumeva svaka informacija ili podatak čije bi neovlašćeno otkrivanje trećim licima moglo naneti štetu preduzeću ili bi moglo koristiti konkurentima. Odavanjem poslovne tajne se ne smatrasaopštavanje informacija čije je objavljivanje obavezno na osnovu zakona, tj. koje su u vezi sa povredom zakona, povredom dobre poslovne prakse ili principa poslovnog morala. Zaposleni, kao i članovi njihovih porodica, ne smeju koristiti poverljive informacije i poslovne mogućnosti u cilju pribavljanja materijalne ili nematerijalne koristi za sebe ili za povezana lica. Preduzece treba da bude ponosno na lična zalaganja svih svojih ljudi id a ih podstiče na to da rezultat njihovog rada moraju biti odlična dostignuća. Međutim, ovaj nivo saradnje može da se postigne jedino u atmosferi poverenja, otvorene i iskrene komunikacije i poštovanja. Odnos sa ljudima sa kojima se posluje treba biti kao odnos članova pobedničkog tima. Ljudi koji rade u harmoniji i koji su fokusirani na skup zajedničkih ciljeva čine pokretačku snagu koja stoji iza njihovog biznisa. Da bi ovaj dinamični timski odnos funkcionisao svaki pojedinac mora da ispuni svoju odgovornost id a se oseća sigurnim da će i drugi isto tako da urade. To znači pružanje potrebne podrške drugima, na svakom nivou, da bi se posao obavio. Poslovni odnosi sa ljudima sa kojima se radi treba da unapređuju etiku i usaglašenost postavljenjem primera pristojnosti, pravednosti i integriteta u radu sa drugima.

MEDjUSOBNI ODNOSI

Dobri međuljudski odnosi zasnivaju se na uvažavanju i poštovanju ličnosti svakog pojedinca. Glavni uslov za ostvarivanje poslovnih ciljeva su dobri međuljudski odnosi, a samim tim i zadovoljstvo zaposlenih. Zadovoljstvo se postiže adekvatnim ispoljavanjem i vrednovanjem stručnih, kreativnih, intelektualnih i moralnih vrednosti zaposlenih. Zaposleni, isto tako, svoje međuljudske odnose grade na razumevanju, toleranciji, uvažavanju, poverenju i spremnosti za saradnju, stvarajući pozitivnu radnu atmosferu. Interesi i lične ambicije pojedinaca ne smeju da ugroze ličnost drugih zaposlenih niti zajednički interes zaposlenih. Oni međusobno poštuju verska, politička i sindikalna opredeljenja kao i rasu, nacionalnu i polnu pripadnost svojih kolega i nije dozvoljeno ugrožavanje osnovnih ljudskih prava po bilo kom osnovu. Međusobno se uvažavaju, dopunjavaju, podstiču i motivišu na ostvarenje poslovnih ciljeva i realizaciju postavljenih zadataka.

Poštovanje korisnika usluga koje pružaju je dužnost i obaveza svakog zaposlenog . U komunikaciji sa korisnicima, zaposleni su uvek ljubazni, iskreni i prijateljski raspoloženi, spremni da ih saslušaju i njihovim željama i potrebama maksimalno izađu u susret, izbegavajući obećanja koja ne mogu ispuniti. U rešavanju problema ili zahteva korisnika dužni su da preduzmu sve potrebne aktivnosti kao i da, ako je potrebno, uključe i druge zaposlene. Zaposleni moraju da funkcionišu kao porodica, i da, bez obzira na položaj na radnom mestu, poštuju to da su pre svega ljudi.

· Mobbing-zlostavljanja na random mestu

Procenjuje se da je tokom radnog veka svaki treći čovek bio bar jednom žrtva zlostavljanja na radnom mestu. Većina dolazi u neprijatnu situaciju nakon toga, i ne zna kako da se postavi. Etički, ne treba da ćuti o tome, a sa druge strane, možda je to uslov da bi ta osoba zadržala svoje radno mesto?

Kada se zaposleni nađe u verbalnom sukobu sa kolegama na poslu ili šefom, odlazak na posao može se vrlo lako pretvoriti u noćnu moru. U takvim situacijama ljudi krive sebe, smatraju da ne vrede, da su glupi, ili da nisu u stanju da obavljaju svoje zadatke onako kako se to od njih očekuje. Do povećanja učestalosti mobbinga dovela je velika konkurencija na tržištu, globalizacija, organizacijske promene, ekonomska kriza, nesigurnost radnih mesta i očekivanje fleksibilnosti od radnika. Moralna maltretiranja postala su uočljivija više nego ikada. Poslodavci su prisiljeni na to da analiziraju svaki problem koji ima negativne posledice na produktivnost i na troškove proizvodnje. Mobbing često nastake iz sukoba među saradnicima među kojima započinju loši međusobni odnosi. Izvorni sukob se zaboravlja, ali netrpeljivost među njima ostaje. Potisnuta agresija pretvara se u terorisanje a žrtva počinje da se oseća manje vrednom i gubi svoje dostojanstvo. Povlači se u sebe i dolazi do samookrivljavanja. Zaposleni najčešće ne pričaju šta se dešava, jer ne žele da se mešaju ni da narušavaju poslovne odnose, a žrtve jer se stide i boje da im drugi neće verovati. Žrtve ovakvog zlostavljanja postaju dežurni krivci za sve propuste i neuspehe. Kod njih se pojavljuje psihosomatski i depresivni poremećaj, a nakon višegodišnjeg terorisanja obolevaju od psihičkih poremećaja i hroničnih bolesti i uglavnom napuštaju posao.

Žrtve moobinga su najčešće one osobe koje se na neki način izdvajaju od ostalih, načinom razmišljanja i logikom razmišljanja, najbolji ili najobrazovaniji pojedinci koji za svoju okolinu predstavljaju opasnost ili konkurenciju, kao i one osobe koje ne žele učestvovati u prevarama koje drugi smišljaju. Često su to zaposleni pred penzijom,, mladi koji tek počinju sa radom, ili osobe drugačije seksualne orijentacije, ali nisu isključeni ni ostali radnici. Moobingu su u određenim uslovima izloženi i oni koji nakon višegodišnjeg besprekornog rada treže priznanje i povećanje plate, kao i veoma kreativne osobe.

· Odnosi nadređenih prema zaposlenima

Profesionalni odnosi nadređenih i zaposlenih (podređenih) su na prvi pogled jednostavni: jedni izdaju naloge, a drugi ig izvršavaju. Ipak, za zaposlene je veoma važno kakvim je tonom izdat nalog, kako se u tom trenutku poneo nadređeni i da li je uvažio mišljenje i profesionalno iskustvo podređenog. Sve te nijanse predstavljaju stil rukovođenja koji za sebe bira nadređeni. Stil rukovođenja se može definisati kao ukupno ponašanje i način ophođenja rukovodilaca prema podređenima. Rukovodioci i vodeći menadzment služe za primer zaposlenima sa svojom angažovanošću na poslu, primerenim ponašanjem i poštovanjem zakona , moralnih i etičkih principa. Autoritet grade prema svojoj stručnosti i ostvarivanju vrhunskih poslovnih rezultata. U odnosu prema zaposlenima moraju biti korektni i pravični, bez izuzetaka i pristrasnih osećanja. Potrebno je da od zaposlenih zahtevaju stručnost i odgovornost i da ne dopuste da na njihove odluke utiču poslovni odnosi (rodbinske, prijateljske i druge veze). Neophodno je da podstiču timski rad i da otkrivaju sposobnosti pojedinaca da pruže maksimalan doprinos u rfealizaciji ciljeva i da pritom na favorizuju pojedince. Dužni su da poštuju ličnost zaposlenih i da im saopšte konkretno i argumentovano eventualne primedbe na njihov rad i ponašanje. Nadređeni treba da poseduje puno kvaliteta kao što su: marljivost, motivisanost, sposobnost za komunikaciju sa različitim ljudima, spremnost da se nosi sa složenim situacijama... Dobar rukovodilac treba da majstorski žonglira ovim kvalitetima u zavisnosti od situacije, pa ako neku funkciju treba predati kolektivu onda to treba i uraditi i staviti sebe u poziciju potčinjenog. Podela određenih ovlašćenja među podređenima dovodi do veće slobode zaposlenih, pa oni počinju kreativnije i odgovornije da prilaze poslu, pokazuju inicijativu i često pronalaze nestandardna rešenja.

· Odnosi zaposlenih prema nadređenima

Odnos zaposlenih sa svojim poslodavcima treba da se zasniva na uzajamnom uvažavanju, poverenju i poštovanju. Oni zajedno predstavljaju tim sa zajedničkom svrhom postizanja ciljeva koje im postavlja preduzeće u kojem rade. Podjednako su odgovorni za to da ostvare međusobnu komunikaciju koja je otvorena i iskrena, potrebno je da budu zajedno inovatori u rešavanju problema. Njihova saradnja i kreativnost su neophodni za postizanje datih ciljeva. Zaposleni izvršavaju poverene poslove i zadatke od strane nadređenih osim kada nisu u sigurnosti sa zakonom ili ugrožavaju njihovu ličnu sigurnost. Od zaposlenih se očekuje da ukažu nadređenima na mogućnosti uspešnije i efikasnije realizacije poverenih radnih zadataka u cilju boljih poslovnih rezultata. Eventualni problem rešavaju se u dobronamernoj, neposrednoj i konkretnoj komunikaciji između onih kojih se tiču problem, a ako to nije moguće, rešavanje problema treba usmeriti licima na višem hijerarhijskom nivou.

.ZAKLjUČAK

Naša najveća vrednost su ljudi. Svako preduzeće čine ljudi koji tu rade, a pravi tim čine ljudi koji svoje zadatke obavljaju sa entuzijazmom. Sva njihova energija treba da bude usmerena prema potrošaču, i krajnjem cilju (zadovoljstvu potrošača i korisnika njihovih usluga). Od zaposlenih se očekuje da očuvaju poverenje i ugled koji je određena firma gradila godinama. Tajna uspeha je u osluškivanju potreba, ne tržišta, već ljudi koji čine to tržičte. Zaposleni moraju da daju sve od sebe da bi izgradili prepoznatljiv brend svojoj firmi, na osnovu požljivog analiziranja potreba potrošača, al ii oslanjajučći se na sopstveno iskustvo i intuiciju.

U ovom radu osvrnuli smo se na zaposlene ljude. U našoj zemlji ih je sve manje, a potrebe za njima su sve veće. Ni jedan posao ne bi mogao da opstane bez pravih ljudi koji učestvuju u prucesu rada. Njihova funkcija je oduvek bila značajna i mislim da cilj svakog deteda treba da bude jasno definisan posao u kom će se truditi da bide najbolji id a da sve od sebe .

LITERATURA

1. Dr. Dragan Subotić – ‘Poslovna etika i veštine’

2. Smilja Subotić – ‘Uvod u poslovnu etiku’

3. Dr. Dragan Lazarević – ‘Organizaciono ponašanje’

4. http://en.wikipedia.org/wiki/Wiki

5. http://www.map.hr/dokumenti/h%26p%20prezentacija_200603.pdf