ODNOS POSLODAVAC-ZAPOSLENI U KOZMETICKOM SALONU
Pise Marinkovic Nadja, ex studentkinja
Danas je u našoj zemlji sve veći
broj nezaposlenih ljudi, kao i onih koji su ostali bez svojih radnim mesta.
Prosečna plata u Srbiji je ujedno i minimalna plata koja se može zaraditi u
našoj zemlji a ona se kreće oko 20 000 dinara. Ljudi često odlaze u inostranstvo
radi bolje plaćenih poslova, mladi gledaju da se obogate lako, a roditelkji i
dalje čvrsto nastoje da nas nauče da ‘bez škole nemamo ništa’. Biti zaposlen
čovek u današnje vreme i u današnjim uslovima prava je sreća. Prema tim ljudima
potrebno je postupati kako treba, a oni moraju da znaju svoje dužnosti da
zadovoljavaju određena očekivanja.
Dobro međuljudski odnosi jesu
uslov za ostvarivanje poslovnih ciljeva. Zadovoljstvo se postiže adekvatnim
ispoljavanjem prema zaposlenima i vrednovanjem stručnih, kreativnih,
intelektualnih i moralnih vrednosti zaposlenih. Svaki zaposleni mora da bude
disciplinovan, radan, i odgovoran za posao koji obavlja, pošten, savestan,
otvoren i korektan u odnosu sa drugima. Zaposleni svoje međusobne odnose grade
na razumevanju, toleranciji, uvažavanju, poverenju i spremnosti za saradnju,
stvarajući pozitivnu radnu atmosferu. Poslovanje mora biti usklađeno sa važećim
zakonima i propisima, a ono se zasniva na poštovanju zakona, drugih propisa i
ugovora između privrednih subjekata i običaja. Preduzeće je dužno da poštuje
zakone, pravila i običaje na svim teritorijama na kojima posluje. Nije
dozvoljeno podstrekavanje na nepoštovanje zakona i prikrivanje povreda zakona i
u zasnivanju poslovnih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza, preduzeće se mora
pridržavati načela savesnosti i poštenja. U poslovnim odnosima je obavezno
uvažavanje i iskazivanje poštovanja.
Zaposlene ljude treba uvažavati
i poštovati i kao ličnosti i kao saradnike. Treba ih voditi tako da se
razvijaju u samostalne i profesionalno kompletne osobe koje sa zadovoljstvom
rade. Svakom zaposlenom treba da bude dodeljena jasno utvrđena i korisna uloga,
primerena njegovom znanju i sposobnostima. Oni trebaju u pravo vreme da se
obaveštavaju o svemu vezanom za njihove zadatke, materijalni položaj i
budućnost u preduzeću. Nijedno radon okruženje ne sme da predstavlja rizik za
bezbednost i zdravlje, a uslovi za rad moraju biti prijatni uz kreiranje klime
dobrih međuljudskih odnosa i profesionalne interne komunikacije. Zaposleni ni u
kom slučaju ne smeju da budu diskriminisani na polnoj, rasnoj, verskoj,
političkoj ili bilo kojoj drugoj osnovi. Oni ni u kom slučaju ne smeju da trpe
zlostavljanje na bilo koji način in a bilo kojoj osnovi. Treba saslušati i
podržati svako zalaganje i organizovanje zaposlenih koje ima za cilj ostvarenje
zbirnih i zajedničkih ciljeva preduzeća, i koje ide u prilog svim nosiocima
interesa: zaposlenima, potrošačima i vlasnicima kapitala.
POSLOVNA ETIKA
Etika je oduvek deo biznisa, i razgovor o etici u
biznisu niti je nov, niti imalo različit od razgovora o etici na ma kom drugom
području ljudskog pregnuća. Poslovna etika je skup moralnih pravila i principa
kojih se pridržavaju pojedinci i grupe u svim elementima poslovanja, a koji ih
vode ka uspehu u poslu i doprinose zadovoljstvu i dobrobiti preduzeća,
pojedinaca i okruženja. Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se
proširiti na način rada, korišćenje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke
odnose, rukovođenje preduzećem, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos
prema lokalnoj zajednici, regiji, državi. Mnogi će konstatovati da istorijski
razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za činjenicu da su etika
i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će reći da etika i naćin rada, pogotovu
upravljanja preduzećem i njegovog organizovanja, nemaju ništa zajedničko.
Pod
poslovnom etikom se podrazumeva obaveza da se posao obavi na odgovarajući način
kao i odgovornost za njegovo obavljanje. U tom smislu, moralno odgovorna osoba
se obavezuje da posao obavi i spremna je da prihvati odgovornost za neuspeh ili
grešku. Predmet poslovne etike je skup
moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom
i profitabilnom biznisu. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju
na osnovnim etičkim principima. Njihov sadržaj se izražava sudovima o dobrom i
lošem, uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju. Pod poslovnom etikom se
podrazumevaju i vrednosti moralnog ponašanja, kao i norme etičkog ponašanja
pretočene u kodeks profesionalnog ili
poslovnog ponašanja (bonton).
Razvoj
poslovne etike razvijao se u skladu sa razvojem društva, pa je u tom smislu
tekao u skladu sa aktuelnim društvenim pojavama. Zato su se u pojedinim
periodima menjali pristupi vezani za oblast poslovne etike. Poslovna etika
posebno dobija na značaju 90’tih godina. To je period ekonomske recesije u
mnogim oblastima poslovanja, period jake konkurencije na svetskom tržištu,
velikog smanjenja broja zaposlenih, spajanja kompanija, izuzetne mobilnosti
radne snage (koja postaje internacionalna, čine je pripadnici više rase, oba
pola, raznovrsnija je i obrazovanija). U ovom periodu poslovna etika se susreće
sa brojnim socijalnim problemima koji su nastali kao posledica globalizacije i
ubrzanog razvoja novih tehnologija koje su bitno ugrozile čovekovo prirodno okruženje
i uslove njegovog života. Taj trend se nastavlja i početkom III milenijuma,
tako da se kao aktuelni problemi poslovne etike u savremenom društvu označavaju
globalizacija, informatizacija i ekološka kriza..
Poslovna etika podrazumeva prava, obaveze, dužnosti prema pojedincima,
njihovim međusobnim odnosima, prema svim učesnicima u poslovnim odnosima, prema
drugim organizacijama sa kojima posluje, ali i prema društvu u celini. Etičke
dileme i nedoumice sa kojima se zaposleni susreću čine srž svakog posla.
Odstupanja od etičkih normi sve su izraženija, a moralne dileme su sve češće.
Karakteristična područja u kojima dolazi
do najčešćih odstupanja od etičkih normi su: korupcija, industrijske krađe i špijunaža, konflikti interesa, zloupotreba
medija, tajni dogovori, prevare ali i druge pojave vezane za savremeni
razvoj društva kao što su diskriminacija
i kulturne različitosti. Poslovni ljudi stalno vode raspravu i
ostavljaju dilemu o tome da li je izvesna doza ’varanja’i ’laži’u poslovanju
neophodna. Želja za profitom, za poslovnim uspehom, za sticanjem prednosti na
tržištu, kao i za ličnom koristi, bogatstvom, predstavlja izazov za pojedince i
grupe da ponekad napuste utvrđena pravila igre kako bi stekli prednost u
takmičenju sa drugima. Odrediti granicu
poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog zaposlenog čoveka. To je
pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i
motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog
nasleđa, očekivanja i pritiska koji dolaze iz preduzeća i okruženja. Pojedinci
imaju dosta problema da promene svoje lične etičke standarde sa zahtevima
preduzeća ili nekog kolektivnog izbora i postupka. Većina poslovnih ljudi,
posebno direktori, menadzeri, poslodavci i vlasnici, suočava se sa pitanjima i
problemima koji mogu naneti nepravdu i štetu drugima, ali doneti korist sebi
ili svom preduzeću. Od njihovog moralnog profita i ličnog osećaja pravičnosti
zavisi kakve će odluke doneti, kako i kada će ostati u granicama poslovne
etike.
ZADOVOLjSTVO
POSLOM
Zadovoljstvo poslom
predstavljaju kognitivne, afektivne i evaluativne reakcije pojedinaca na svoj
posao, i njihov generalni stav prema poslu (zaposleni koji su zadovoljni svojim
poslom imaju pozitivan stav prema njemu, a zaposleni nezadovoljni poslom imaju
negativan stav). Zadovoljstvo poslom postoji u onoj meri u kojoj su ljudi
zadovoljni ishodom samog posla, a na zadovoljstvo utiču i očekivanja i
zadovoljnost pojedinim dimenzijama posla. Jaz između očekivanja i zadovoljstva
poslom utiče in a apsolutnu visinu zadovoljstva poslom. Zadovoljan radnik je
produktivan radnik, a zadovoljna organizacija je produktivna organizacija.
Ljudi koji su zadovoljni svojim poslom su moćni ljudi, a njihova moć proizilazi
iz stručnosti osobe ili grupe – to je
moć znanja. Na primer, lekari, pravnici i univerzitetski profesori mogu
da imaju znatan uticaj na druge jer su cenjeni zbog svojih posebnih znanja.
Njihova moć, takođe, može da počiva na ugledu ili uticaju koji ljudi (ili
grupe) mogu da ostvare zbog toga što drugi veruju u njih i njihove ideje.
Na random mestu potrebno je
stvoriti dobru i prijatnu atmosferu za rad. Treba kreirati ‘klimu’gde
produktivni i harmonični odnosi mogu biti održavani kroz partnerstvo između
zaposlenih, i gde cveta timski rad. Dobri međuljudski odnosi zasnivaju
se na uvažavanju i poštovanju ličnosti svakog pojedinca, a to je jedan od
glavnih uslova za ostvarivanje poslovnih ciljeva. Ipak, najpotrebnije je da
radnici vole ono što rade, da su time i želeli da se bave, da tu pronalaze sebe.
Čovek mora dobro da razmisli o tome kako da počne da zarađuje novac od
bavljenja poslom koji voli, a kada se zaposli mora davati sve od sebe i
ispunjavati sve što se od njega očekuje.
MOTIVACIJA NA POSLU
Do skora, u celom svetu, a
posebno kod nas, motivacija zaposlenih nije uzimana kao faktor uspešnosti
poslovanja. Svi su motivaciju na poslu izjednačavali sa platom i bilo je
uobičajeno da je kao uzrok svih nezadovoljstava zaposlenih smatrana mala ili
neodgovarajuća plata, a da je velika plata garantovala rezultate na radu. Ona
ne predstavlja radost, sreću i zadovoljstvo zaposlenih, već pre svega njihovu
volju i spremnost da se pokrenu na akciju i da proizvedu rezultat. Motivacija
je process pokretanja ljudske aktivnosti usmerene ka postizanju određenih ciljeva.
Radna motivacija je ukupnost različitih metoda i procesa izazivanja, održavanja
i podsticanja takvog ponašanja, koje je
usmereno na postizanje određenih radnih ciljeva. U razvijenim zemljama, a
naročito u istočnoj Aziji (Japan, Koreja) uspešno se ukrštaju kolektivni i
lični motivi (Japanski radnik je odan kompaniji jer zna da će kroz njen uspeh
ostvariti i lične materijalne ciljeve). Menadzeri koriste različite strategije
da bi motivisali ljude na rad. Svaka strategija ima za cilj da zadovolji potrebe
članova organizacije, a kroz odgovarajuće organizaciono ponašanje. Nacionalne
culture sa visokim izbegavanjem neizvesnosti uslovljavaju snažne potrebe za
sigurnošću u motivaciji zaposlenih. Kulture sa takozvanim ‘muškim vrednostima’,
koje su uz to individualističke, impliciraju visok intenzitet potreba
postignuća, razvoja i samorealizacije. Kolektivističke i takozvane
‘ženske’kulture favorizuju potrebe pripadnosti među njenim članovima nad
ostalim vrstama potreba.
·
STRATEGIJE MOTIVISANjA
Kako
bi strategija promene ponašanja bila uspešna i kako bi imala pozitivne efekte,
potrebno je jasno informisati zaposlene o ponašanju na poslu i o posledicama.
Isto tako, svaki program promene ponašanja mora da ima sledeće elemente:
·
Utvrditi različite nivoe nagrađivanja za
različit kvalitet učinka zaposlenih,
·
Jasno upozoriti radnika šta čini
pogrešno,
·
Kažnjavati radnika diskretno, a ne pred
kolegama,
·
Uvek nagraditi dobar rad i ponašanje a
kažnjavati nerad i negativno ponašanje.
Prva i osnovna strategija motivisanja
je komunikacija. Nosioci komunikacije moraju biti rukovodioci koji će kroz
komunikaciju sa zaposlenima i spremnost da saznaju za probleme zaposlenih, i da im pomognu u rešavanju pomoći da se
zaposleni osećaju sigurnije, da pripadaju kompaniji tako da imaju osećaj
samopotvrđivanja kroz rad za kompaniju (sigurnost,
pripadnost i samopotvrđivanje su osnovne ljudske potrebe članova organizacije);
Druga strategija radne
motivacije je stav menadzera prema zaposlenima. Ako je stav menadzera negativan
u smislu da radnici nisu vredni i da nisu zainteresovani za sudbinu kompanije,
to će se negativno odraziti na samu motivaciju radnika. Ipak, ako je stav
nadređenih pozitivan u smislu das u radnici vredni, požrtvovani id a se
identifikuju sa kompanijom to će sigurno delovati motivirajuće na radnike;.
Treća strategija radne
motivacije je osmišljavanje i obogaćivanje posla koje ima za cilj da smanji
dosadu na poslu. Jedan od najstarijih načina eliminisanja dosade kroz
osmišljavanje posla je rotacija. Pod
obogaćivanjem posla podrazumeva se uvođenje motivatora u radni proces
(smanjenje kontrole rada zaposlenih, što vodi povećanju osećaja lične
odgovornosti, davanje slobode radnicima da osmišljavaju svoj konkretni radni
zadatak, uvođenje novih i složenijih zadataka, pružanje mogućnosti za
specijalizaciju);
Četvrta strategija zasniva se na konceptu modifikacije ponašanja –
promene ponašanja koji podrazumeva podsticanje određenog ponašanja u zavisnosti
od posledica koje takvo ponašanje proizvodi. Potrebno je upoznati radnike sa
time kakvo
ponašanje izaziva određene posledice. Takozvano pozitivno pojačanje ponašanja
je poželjna posledica promene ponašanja.
·
PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH
U poslovanju, zaposleni moraju da
poštuju principe poslovne etike i u ostvarivanju poslovnih ciljeva ne smeju da
koriste nedozvoljena sredstva i načine poput podmićivanja, korupcije, skupih
poklona… Ne zahtevaju nikakvu materijalnu ili bilo koju drugu korist za sebe od
poslovnog partnera.
Odnosi prema zaposlenima i
između zaposlenih zasnivaju se na poštovanju ljudskog dostojanstva i uvažavanju
ljudskih prava. Prilikom zasnivanja i u toku trajanja radnog odnosa, zaposleni
u preduzećima uživaju jednaka pravai ne mogu biti ograničeni u ostvarivanju
svih svojih prava bez obzira na pol, rasu, boju kože, jezik, veroispovest,
nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, članstvo
u političkim i sindikalnim organizacijama, imovno stanje, rođenje ili neki
drugi status. Zdravlje i bezbednost radnika je na prvom mestu, i u skladu sa
tim zaposleni uživaju potpunu zaštitu u skladu sa propisima koji regulišu
bezbednost i zdravlje na radu i imaju kako pravo tako i obavezu da se propisa
pridržavaju. Zabranjena je upotreba narkotika i alkohola za vreme obavljanja
poslova i radnih zadataka i njihovo unošenje u radne prostorije.
Zaposleni za svoj rad ostvaruju
zaradu čija se visina utvrđuje u skladu sa propisima, a prema random učinku,
kvalifikacijama, iskustvu, uslovima i vremenu rada. Sve mora da bude usklađeno
sa zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom i ugovorom o radu. Zaposleni i članovi organa imaju pravo da
aktivno učestvuju u političkom životu van radnog vremena i izvan radnog mesta i
ostvarivanje prava po osnovu rada nije uslovljeno političkim angažmanom
zaposlenih. Zabranjeno je koristiti službeni položaj u privrednom subjektu ili
imovinu privrednog subjekta radi pružanja politićke podrške nekom kandidatu,
političkoj stranci, pokretu ili grupi. Zaposlenima nije dozvoljeno da ističu
svoj status u privrednom subjektu kada istupaju u ima političke stranke,
pokreta ili grupe. Podaci o kandidatima za radna mesta mogu biti korišćeni samo
u svrhu zapošljavanja, a podaci o zaposlenima su poverljivi podaci i uživaju posebnu
zaštitu i ne mogu biti saopšteni trećim licima, osim za potrebe postupka koji
se vodi pred nadležnim organom i samo na osnovu službenog naloga. Ljudi koji su
zaposleni imaju pravo da budu obavešteni o postupcima prikupljanja i načinu
upotrebe informacija o njihovim aktivnostima tokom radnog odnosa, kao i o njima
samima. Imaju dužnost da postupaju u najboljem interesu preduzeća, u skladu sa
svojim ovlašćenjima i odgovornostima. Dužni su da postupaju profesionalno i da
rešavaju probleme na koje nailaze u obavljanju poslova iz svog delokruga.
Zaposlen je dužan da obavesti svog rukovodioca o nastanku vanrednih situacija
kao što su bolest, lični problem ili neki drugi razlog kako bi rukovodilac
vanrednu situaciju uskladio sa potrebama posla. Imperativ za sve zaposlene
treba da bude komunikacija u duhu zdrave poslovne saradnje. Zaposleni su dužni
da poverene poslove vrše na način da interes privrednog subjekta ne podrede
privatnom niti da među njima ne izazovu sukob. Sukobi interesa postoje kada
zaposleni donose odluke ili utiču na donošenje odluka kojima se njima ili
povezanim licima stvara imovinska ili neimovinska korist ne postupajući
isključivo u najboljem interesu privrednog subjekta. Ljudi koji rade u jednom
preduzeću ne mogu direktno ili indirektno biti angažovani u drugom privrednom
subjektu konkurentske delatnosti, osim ako za to ne dobiju odobrenje. Oni su
dužni da čuvaju poslovnu tajnu do koje su došli u vršenju posla. Pod poslovnom
tajnom se podrazumeva svaka informacija ili podatak čije bi neovlašćeno
otkrivanje trećim licima moglo naneti štetu preduzeću ili bi moglo koristiti
konkurentima. Odavanjem poslovne tajne se ne smatrasaopštavanje informacija
čije je objavljivanje obavezno na osnovu zakona, tj. koje su u vezi sa povredom
zakona, povredom dobre poslovne prakse ili principa poslovnog morala.
Zaposleni, kao i članovi njihovih porodica, ne smeju koristiti poverljive
informacije i poslovne mogućnosti u cilju pribavljanja materijalne ili
nematerijalne koristi za sebe ili za povezana lica. Preduzece treba da bude
ponosno na lična zalaganja svih svojih ljudi id a ih podstiče na to da rezultat
njihovog rada moraju biti odlična dostignuća. Međutim, ovaj nivo saradnje može
da se postigne jedino u atmosferi poverenja, otvorene i iskrene komunikacije i
poštovanja. Odnos sa ljudima sa kojima se posluje treba biti kao odnos članova
pobedničkog tima. Ljudi koji rade u harmoniji i koji su fokusirani na skup
zajedničkih ciljeva čine pokretačku snagu koja stoji iza njihovog biznisa. Da
bi ovaj dinamični timski odnos funkcionisao svaki pojedinac mora da ispuni
svoju odgovornost id a se oseća sigurnim da će i drugi isto tako da urade. To
znači pružanje potrebne podrške drugima, na svakom nivou, da bi se posao
obavio. Poslovni odnosi sa ljudima sa kojima se radi treba da unapređuju etiku
i usaglašenost postavljenjem primera pristojnosti, pravednosti i integriteta u
radu sa drugima.
MEDjUSOBNI ODNOSI
Dobri međuljudski
odnosi zasnivaju se na uvažavanju i poštovanju ličnosti svakog pojedinca.
Glavni uslov za ostvarivanje poslovnih ciljeva su dobri međuljudski odnosi, a
samim tim i zadovoljstvo zaposlenih. Zadovoljstvo se postiže adekvatnim
ispoljavanjem i vrednovanjem stručnih, kreativnih, intelektualnih i moralnih
vrednosti zaposlenih. Zaposleni, isto tako, svoje međuljudske odnose grade na
razumevanju, toleranciji, uvažavanju, poverenju i spremnosti za saradnju,
stvarajući pozitivnu radnu atmosferu. Interesi i lične ambicije pojedinaca ne
smeju da ugroze ličnost drugih zaposlenih niti zajednički interes zaposlenih.
Oni međusobno poštuju verska, politička i sindikalna opredeljenja kao i rasu,
nacionalnu i polnu pripadnost svojih kolega i nije dozvoljeno ugrožavanje
osnovnih ljudskih prava po bilo kom osnovu. Međusobno se uvažavaju,
dopunjavaju, podstiču i motivišu na ostvarenje poslovnih ciljeva i realizaciju
postavljenih zadataka.
Poštovanje
korisnika usluga koje pružaju je dužnost i obaveza svakog zaposlenog . U
komunikaciji sa korisnicima, zaposleni su uvek ljubazni, iskreni i prijateljski
raspoloženi, spremni da ih saslušaju i njihovim željama i potrebama maksimalno
izađu u susret, izbegavajući obećanja koja ne mogu ispuniti. U rešavanju
problema ili zahteva korisnika dužni su da preduzmu sve potrebne aktivnosti kao
i da, ako je potrebno, uključe i druge zaposlene. Zaposleni moraju da
funkcionišu kao porodica, i da, bez obzira na položaj na radnom mestu,
poštuju to da su pre svega ljudi.
·
Mobbing-zlostavljanja
na random mestu
Procenjuje se da
je tokom radnog veka svaki treći čovek bio bar jednom žrtva zlostavljanja na
radnom mestu. Većina dolazi u neprijatnu situaciju nakon toga, i ne zna kako da
se postavi. Etički, ne treba da ćuti o tome, a sa druge strane, možda je to
uslov da bi ta osoba zadržala svoje radno mesto?
Kada se zaposleni
nađe u verbalnom sukobu sa kolegama na poslu ili šefom, odlazak na posao može
se vrlo lako pretvoriti u noćnu moru. U takvim situacijama ljudi krive sebe,
smatraju da ne vrede, da su glupi, ili da nisu u stanju da obavljaju svoje
zadatke onako kako se to od njih očekuje. Do povećanja učestalosti mobbinga
dovela je velika konkurencija na tržištu, globalizacija, organizacijske
promene, ekonomska kriza, nesigurnost radnih mesta i očekivanje fleksibilnosti
od radnika. Moralna maltretiranja postala su uočljivija više nego ikada.
Poslodavci su prisiljeni na to da analiziraju svaki problem koji ima negativne
posledice na produktivnost i na troškove proizvodnje. Mobbing često nastake iz
sukoba među saradnicima među kojima započinju loši međusobni odnosi. Izvorni
sukob se zaboravlja, ali netrpeljivost među njima ostaje. Potisnuta agresija
pretvara se u terorisanje a žrtva počinje da se oseća manje vrednom i gubi
svoje dostojanstvo. Povlači se u sebe i dolazi do samookrivljavanja. Zaposleni
najčešće ne pričaju šta se dešava, jer ne žele da se mešaju ni da narušavaju
poslovne odnose, a žrtve jer se stide i boje da im drugi neće verovati. Žrtve
ovakvog zlostavljanja postaju dežurni
krivci za sve propuste i neuspehe. Kod njih se pojavljuje psihosomatski i
depresivni poremećaj, a nakon višegodišnjeg terorisanja obolevaju od psihičkih
poremećaja i hroničnih bolesti i uglavnom napuštaju posao.
Žrtve moobinga su
najčešće one osobe koje se na neki način izdvajaju od ostalih, načinom
razmišljanja i logikom razmišljanja, najbolji ili najobrazovaniji pojedinci
koji za svoju okolinu predstavljaju opasnost ili konkurenciju, kao i one osobe
koje ne žele učestvovati u prevarama koje drugi smišljaju. Često su to
zaposleni pred penzijom,, mladi koji tek počinju sa radom, ili osobe drugačije
seksualne orijentacije, ali nisu
isključeni ni ostali radnici. Moobingu su u određenim uslovima izloženi i oni
koji nakon višegodišnjeg besprekornog rada treže priznanje i povećanje plate,
kao i veoma kreativne osobe.
·
Odnosi nadređenih prema zaposlenima
Profesionalni
odnosi nadređenih i zaposlenih (podređenih) su na prvi pogled jednostavni:
jedni izdaju naloge, a drugi ig izvršavaju. Ipak, za zaposlene je veoma važno
kakvim je tonom izdat nalog, kako se u tom trenutku poneo nadređeni i da li je
uvažio mišljenje i profesionalno iskustvo podređenog. Sve te nijanse
predstavljaju stil rukovođenja koji
za sebe bira nadređeni. Stil rukovođenja se može definisati kao ukupno
ponašanje i način ophođenja rukovodilaca prema podređenima. Rukovodioci i
vodeći menadzment služe za primer zaposlenima sa svojom angažovanošću na poslu,
primerenim ponašanjem i poštovanjem zakona , moralnih i etičkih principa.
Autoritet grade prema svojoj stručnosti i ostvarivanju vrhunskih poslovnih
rezultata. U odnosu prema zaposlenima moraju biti korektni i pravični, bez
izuzetaka i pristrasnih osećanja. Potrebno je da od zaposlenih zahtevaju
stručnost i odgovornost i da ne dopuste da na njihove odluke utiču poslovni
odnosi (rodbinske, prijateljske i druge veze). Neophodno je da podstiču timski rad
i da otkrivaju sposobnosti pojedinaca da pruže maksimalan doprinos u
rfealizaciji ciljeva i da pritom na favorizuju pojedince. Dužni su da poštuju
ličnost zaposlenih i da im saopšte konkretno i argumentovano eventualne
primedbe na njihov rad i ponašanje. Nadređeni treba da poseduje puno kvaliteta
kao što su: marljivost, motivisanost, sposobnost za komunikaciju sa različitim
ljudima, spremnost da se nosi sa složenim situacijama... Dobar rukovodilac
treba da majstorski žonglira ovim kvalitetima u zavisnosti od situacije, pa ako
neku funkciju treba predati kolektivu onda to treba i uraditi i staviti sebe u
poziciju potčinjenog. Podela određenih ovlašćenja među podređenima dovodi do
veće slobode zaposlenih, pa oni počinju kreativnije i odgovornije da prilaze
poslu, pokazuju inicijativu i često pronalaze nestandardna rešenja.
·
Odnosi zaposlenih prema nadređenima
Odnos zaposlenih sa svojim
poslodavcima treba da se zasniva na uzajamnom uvažavanju, poverenju i
poštovanju. Oni zajedno predstavljaju tim sa zajedničkom svrhom postizanja
ciljeva koje im postavlja preduzeće u kojem rade. Podjednako su odgovorni za to
da ostvare međusobnu komunikaciju koja je otvorena i iskrena, potrebno je da budu zajedno inovatori u rešavanju
problema. Njihova saradnja i kreativnost su neophodni za postizanje datih
ciljeva. Zaposleni izvršavaju poverene poslove i zadatke od strane nadređenih
osim kada nisu u sigurnosti sa zakonom ili ugrožavaju njihovu ličnu sigurnost.
Od zaposlenih se očekuje da ukažu
nadređenima na mogućnosti uspešnije i efikasnije realizacije poverenih radnih
zadataka u cilju boljih poslovnih
rezultata. Eventualni problem rešavaju se u dobronamernoj, neposrednoj i
konkretnoj komunikaciji između onih kojih se tiču problem, a ako to nije
moguće, rešavanje problema treba usmeriti licima na višem hijerarhijskom nivou.
.
.ZAKLjUČAK
Naša najveća vrednost su ljudi.
Svako preduzeće čine ljudi koji tu rade, a pravi tim čine ljudi koji svoje
zadatke obavljaju sa entuzijazmom. Sva njihova energija treba da bude usmerena
prema potrošaču, i krajnjem cilju (zadovoljstvu potrošača i korisnika njihovih
usluga). Od zaposlenih se očekuje da očuvaju poverenje i ugled koji je određena
firma gradila godinama. Tajna uspeha je u osluškivanju potreba, ne tržišta, već
ljudi koji čine to tržičte. Zaposleni moraju da daju sve od sebe da bi
izgradili prepoznatljiv brend svojoj firmi, na osnovu požljivog analiziranja
potreba potrošača, al ii oslanjajučći se na sopstveno iskustvo i intuiciju.
U ovom radu osvrnuli smo se na
zaposlene ljude. U našoj zemlji ih je sve manje, a potrebe za njima su sve
veće. Ni jedan posao ne bi mogao da opstane bez pravih ljudi koji učestvuju u
prucesu rada. Njihova funkcija je oduvek bila značajna i mislim da cilj svakog
deteda treba da bude jasno definisan posao u kom će se truditi da bide najbolji
id a da sve od sebe .
LITERATURA
1. Dr. Dragan Subotić – ‘Poslovna
etika i veštine’
2. Smilja Subotić – ‘Uvod u poslovnu
etiku’
3. Dr. Dragan Lazarević – ‘Organizaciono
ponašanje’
5. http://www.map.hr/dokumenti/h%26p%20prezentacija_200603.pdf