Одувек је постојала жеља за лепим
изгледом. Појам лепог мењао се кроз времена, паје тако и начин шминкања добијао
нове приступе и естетске узоре. Од природних препарата на почецима украшавања
дошло се до синтетичких, да би се у новије време опет окренули природним
сировинама које чине основу многих козметичких препарата.
1.1. Египат
Први археолошки доказ козметике налази
се у древном Египту. У то време жене робовласника стављале су светлозелену пасту
од бакарних минерала на лице да би обезбедиле боју и дефиницију црта лица. Шминку
за очи Египћани су правили мешањем олова и бакра и добијали смесу под називом месдемент. Зелену нијансу углавном су наносиле
на доње капке, а тамније сиве тонове на горње капке. Користила су се мирисна уља
и бојиле своје обрве кремом сачињеном од овчјег лоја, олова и чађи. Каном су фарбале
нокте на рукама. За усне и образе користила се црвена глина помешана са водом. За
депилацију коришћен је шећерни сируп. Састојци који су се користили су често су
били веома отровни и штетни за кожу, тако да је шминка у древном Египту била уједно
и веома опасна.
У
старом Египту ритуали
чишћења и купања били су веома важни. Људи су се најчешће купали сваког дана у реци или у импровизованом
купатилу у дворишту куће. Богатије породице имале су у кући посебну просторију намењену
искључиво за купање. Слуге би своје господаре посипале водом из бокала, а прљава
вода отицала је цевима које су се изливале у башту. Уместо сапуна коришћена је крема за прање
која је справљана од уља,
лимете и парфема.
Такође,
за негу коже Египћани су користили уља са додатком парфема који се добијао из цвећа
или дрвета.
Црна
боја наношена је дуж горњих и доњих трепавица, а дебела линија завршавала се на
слепопчници. Боја која је наношена на очне капке припремана је од минерала зеленог
малахита (бакар-карбоната), као и галенита (олово-сулфида) за сиве нијансе. Након
уситњавања до финог праха и мешањем са уљем, добијана је боја за капке која је названа
кол. Чувана је у малим посудама, а око
очију наношена је штапићима. И доњи и горњи капци осликавани су црном бојом тако
да је око уоквирено, али да се линије настављају ка слепоочницама.
Веровало
се да је шминка имала магично, па и лековито дејство. Неки су чак веровали да ношењем
шминке може да се врати ослабљен вид. Шминка је коришћена против инфекције очију,
као и да би се ублажио одсјај светлости. Стари Египћани бојили су део између горњих
трепавца и обрва, које су такође истицане црном бојом. Такође, коришћена је боја
за усне, образе и нокте. Врста црвене глине уситњавана је и мешана са водом, а затим
наношена на усне и образе. Нокти су каном бојени у жуте и наранџасте нијансе. Посудице
са бојама за лице и нокте чуване су у посебним кутијама. Жене би своје кутије са
шминком носиле на забаве и држале их испод столица на којим би седеле. Старим Египћанима
су перике од људске косе или овчје вуне служиле као украс. Носили су их и мушкарци
и жене на свечаностима и приликом обављања званичних дужности. Током гозбе на перике
су се стављале скупе миришљаве
масти које би се постепено топиле и расхлађивале лице и тело.
- 2. Азија (1500 година пре нове ере)
У Кини и Јапану за
бојење лица у бело коришћен је пудер од пиринча. Обрве су бријане и чупане, а
зуби бојени златно или црно. Каном је бојена коса и лице. У Јапану, земљи
излазећег Сунца, шминка се састојала од три боје: бела, црна и црвена. Њихов
ритуал шминкања и дотеривања и дан данас је неисцрпна инспирација.
1. 3. Грчка
(1000 година пре нове ере)
У Грчкој припадници
владајуће класе носили су перике. Ово се односило на оба пола. Опет, сви су желели
да истакну белило, па су стављали на кожу креду или оловни пудер за лице. Када
су жене желеле “мало боје” на лицу, бирале су окер глину помешану са црвеним
гвожђем као руж за усне. Премазивале су дланове црвенкастом каном, вероватно да
би изгледале млађе.
1.4. Рим
(100 година п.н.е)
Начин шминкања мења
се као и мода, прати је и помаже да употпуни свој жељени израз.
Нема коментара:
Постави коментар