Masaža – Dodirom do duhovne i fizicke harmonije

      

Dodir i pokret izdvajam iz mora najrazličitijih načina, odnosno sredstava izražavanja i  komunikacije sa svetom jer uživam u lepoti ljudskog tela i uopšte u bliskom kontaktu sa drugima, kako fizičkom, tako i mentalnom i emotivnom. U prvi plan izbija ta materijalna strana, ono što je vidljivo, nečiji oblik, ono telesno, kojim on postoji i dela, trošan i podložan promenama, ali iza onoga što je oku dostupno krije se ceo jedan “nevidljivi” svet, u tom oklopu koji se zove telo, onaj svet koji želi da izadje na videlo, čezne da bude doživljen i osetan. Tako su naše fizičko telo, i onaj naš duhovni svet saradnici, rade zajedno i jedno za drugo, i valja da to čine u slozi kako bi naše biće moglo da funkcioniše kao jedna celina. Nažalost, to nije uvek slučaj, te se često dešava i da rade jedan protiv drugoga, čovek se nalazi u rascepu, nekad više pati telo, a katkad strada naš duh; na kraju dok se medjusobno uništavaju na pravom su putu i ka svom samouništenju, jer jedan od drugog zavise, barem u ovom našem svetu. Čovek bi trebalo da bude svestan te svoje dvostruke prirode, da je ceni podjednako i da se trudi da medju njima održava neku vrstu harmonije ako želi da bude u potpunosti zdrav, odnosno celovit. To je ona poruka koju su nam iz davnina poslali “U zdravom telu zdrav duh”, pa i obrnuto.

Naučeni smo da pravimo oštre granice, da odvajamo, pakujemo u različite fijoke, analiza umesto sinteze. To je onaj način razmišljanja koji volimo da nazivamo “filozofijom Zapada” i koja je u suprotnosti sa “filozofijom Istoka”. Ono što mogu da primetim, i ne samo ja, jer je to neka vrsta fenomena već, jeste prodiranje te istočnjacke filozofije koje se jasno vidi kroz naše sve veće interesovanje za njihovu kulturu, neke grane posebno, i prihvatanje ili inkorporiranje istih u naše postojeće sisteme. Sve je više kurseva i škola u kojima se podučavaju borilačke veštine s Istoka, meditacije, razne tehnike vežbanja i disanja uopšte, lečenja,  koje sa sobom zatim vuku izučavanje čitave filozofije koja ih podupire, a to onda postaje i način života. Rekla bih da je to jasan znak da nešto ne valja, osetili smo potrebu za nečim drugačijim, primetili manjkavost u našim sistemima i shvatili da je vreme da probamo nešto novo, da popunimo rupe, prihvatimo da nismo najjači i najpametniji. A spremni smo za promene tek kad nešto ne ide, u bolesti, ne u blagostanju.

Zašto baš masaža? Mene lično oduševljava telo u pokretu, izražavanje kroz ples i muziku, dodir i taj bliski kontakt sa drugom osobom, kad pričamo o paru ili grupi, ta matematika gde 1 + 1 jesu 1, a ne 2, gde je neophodno da osetimo onog drugog i predamo drugom sebe da bismo dali tačan zbir. Izuzetna važnost kontakta. On se ostvari ili ne ostvari. Masažu osećam na sličan način. Potrebno je veliko poverenje: kao što partnerka u plesu mora da se prepusti vodjenju svog partnera i da mu veruje, i klijent ukazuje veliko poverenje kada legne i prepusti se rukama svog terapeuta. A druga strana mora da opravda to poverenje jer bi u suprotnom lako mogla da nanese povredu onom ko mu se prepustio. Tada se odigrava jedna vrsta neverbalne komunikacije tokom koje je mnogo teže sakriti se. Reči je lakše kontrolisati, vrlo često je to u potpunosti moguće, dok telesna zbivanja uglavnom na biraju vreme i mesto, teško nam je zaustaviti ih ili prikriti, čovek biva prinudjen na iskrenost, pitanje je samo koliko je naš “sagovornik” vešt u čitanju tih znakova, “jezika tela”. U toku takve interakcije postoji ogromna razmena onoga što nazivamo energija, bilo sa pozitivnim, bilo sa negativnim predznakom. Neko nas leči, od nekog drugog se razboljevamo. Verujem da je masaža takva vrsta komunikacije gde je bitno da fizioterapeut bude dobronamerno naklonjen, otvoren i da klijenta tretira kao čoveka sa bogatim unutrašnjim svetom koji je možda došao da izleči svoju dušu, da opusti mozak, pored toga što želi da probudi ili umiri svoje telo. Da bi mogao da postigne pravi efekat na svim tim nivoima koji su medjusobno povezani i utiču jedan na drugi, neophodno je da fizioterapeut na istima uključi i sebe.

Verujem da je preko dodira moguće osloboditi se mnogih psihičkih blokada, zatvorenosti, prevazići probleme u odnosima s ljudima, izboriti se sa predrasudama i sl. Govorim to iz iskustva jer sam osetila os mnogo veću otvorenost i toleranciju prema drugima, lakoću u komunikaciji upravo kroz taj ples, a u poslednje vreme i kroz masažu. Mislim da se tim putem mnogo više može osetiti, mnogo bolje i dublje upoznati onaj drugi, nego kada sredstvo postanu reči, koje vrlo lako mogu navesti na pogrešan put i uhvatiti nas u sopstvenu mrežu različitih smislova, tumačenja…