Sta su zapravo bradavice?

Bradavice

Pise Dr. Marija Boskovic, Akademija za estetiku i kozmetologiju Purity

Problem bradavica na koži najčešći je kod dece školskog uzrasta, mada se one javljaju i kod odraslih pacijenata. Iako je reč o infekciji, bradavice su prvenstveno estetski problem, ali dok se kod nekih pacijenata mogu povući same od sebe, kod drugih mogu perzistirati uprkos terapiji ili se stalno iznova vraćati.

Šta su bradavice?

Virusne bradavice predstavljaju benigne tumore epitela kože (veruke) ili s

luzokože (kondilomi) koji nastaju infekcijom keratinocita HPV-om. Javljaju se pre svega na šakama i stopalima, a ređe na licu, ramenima i kolenima.

Bradavice su zarazne, ali to ne znači da će se kod svake osobe inficirane HPV-om i pojaviti. Postoji nekoliko tipova bradavica, a koji će se tip pojaviti najviše zavisi od vrste virusa koji izazove infekciju.

Izgledaju kao blede, pomalo ispupčene tačke. Kako one rastu, oblik sve više može ličiti na karfiol, ponekad sa crnim tačkama u centru. Ukoliko su na peti ili prednjem jastučastom delu tabana, mogu biti spljošteni ili udubljeni zbog vaše težine, i tada je hodanje jako bolno. Ponekad rastu kao mali grozdovi i to su mozaične bradavice.

Bradavice mogu nastati prenosom virusa s čoveka na čoveka, a i kod jedne osobe mogu se naći na više različitih mesta zbog prenosa virusa s jednog mesta na koži na drugo. Ovaj oblik prenosa naziva se Autoinokulacija.

Bradavice vrlo često spontano nestanu. Nije poznat imunološki mehanizam koji dovodi do povlačenja bradavica, ali je poznato da kod osoba kod kojih je imunitet oslabljen zbog npr. transplantacije organa ili drugih infekcija mogu nastati generalizovane promene na koži uzrokovane HPV-om.

Takodje, kod odredjenih profesija kao što su radnici u industriji prerade mesa na primer veoma često je prisutna pojava bradavica zbog direktnog kontakta sa svežim mesom životinja koje su bile zaražene  HPV virusom.

Pojava bradavica je prisutna kod sportista koji imaju dodira sa vodom u zatvorenim bazenima (vaterpolo, plivanje i sl.) zbog pojave Inokulacije to jest prenosa virusa u vodi. Tako se rizik od infekcije povećava kod osoba koje hodaju bose (na bazenima, po kupatilima, tuš-kabinama i sličnim mestima gde je vlažnost povećana) i kod onih čija je koža suvlja i podložnija pucanju. Pod povećanim rizikom su i osobe koje se mnogo znoje, jer aktivnosti virusa pogoduje vlažna sredina (naročito na pregibima između prstiju ili oko noktiju).

Mehanizam nastanka bradavica još nije u potpunosti rasvetljen. Ne zna se zašto papiloma virusi, prisutni na koži većine pojedinaca, dovode do pojave bradavica samo kod nekih osoba.

Smatra se da te osobe imaju određenu genetsku predispoziciju, tj. da su podložnije bradavicama, a i imunski status igra važnu ulogu, pa su tako bradavice češće kod imunokompromitovanih osoba.

Smatra se da je osnovni izvor infekcije HPV-om sama lezija – bradavica, te da se prirodnom deskvamacijom kože širi i sam virus. Najčešći način prenošenja infekcije jeste direktni kontakt zaražene i nezaražene kože, naročito ako je koža suva i ispucala. Međutim, HPV je virus otporan u spoljašnjoj sredini, pa se tako može preneti i na bazenima, sportskim centrima, tuševima i kadama, korišćenjem tuđih peškira i slično, a veći rizik imaju i osobe koje žive u brojnim porodicama i kolektivima, kao i deca u vrtićima i školama.

Terapija bradavica zavisi od njihove vrste, veličine i lokalizacije.

Manje agresivna sredstva su :

keratolitici (salicilna i laktična kiselina) i

kaustici (trihlorosirćetna kiselina, tretinon, podofilin), ne ostavljaju ožiljke ali moraju da se nanose na bradavice duže vreme.

Kiretaža je minimalno bolna i u najvećem broju slučajeva ne ostavlja ožiljke ili su oni minimalni.

Agresivnije metode koje se primenjuju kada su bradavice veće ili ne reaguju na terapiju su elektrokauter, laser, radio talasi i hirurško uklanjanje.